Najpre je naiÅ¡ao na neki organski oblik, onda je neÅ¡to skoÄilo na njega, a posle…
Posle znamo sve, ili skoro sve…
Category: Umetnost i zabava
Zabava nije isto što i umetnost, dakako. Ali, najkvalitetnija zabava ima u sebi zrno umetnosti. Ako nema, onda to nije zabava, već prostakluk.
Sledeći
Odavno sam se kanio da okaÄim ovaj kratki animirani film domaćih autora, ali nekako sam zabuÅ¡urio tu informaciju. Sad mi je žao zbog toga.
Dramski studio Doma omladine u Kragujevcu ima aktivnu ekipu animatora. Beleže uspehe po specijalizovanim festivalima po svetu, gde su poznatiji nego u roÄ‘enoj zemlji. To Å¡to ne znamo za te deÄake, naÅ¡a je prava sramota. Hajde bar malo da podržimo inicijativu stvaralaÅ¡tva i da upamtmo imena autora: Vojin Vasović, Stojan ÄorÄ‘ević.
NauÄna demistifikacija
Preko zvezda do tangi!
Munja je bezvoljno Å¡etao tamo-amo. ÄŒekaonica, ako se tako može nazvati hodnik doma zdravlja razapet izmeÄ‘u stepeniÅ¡ta i WC-a, je bila skoro pa prazna. Tu je bio joÅ¡ samo Laza, koji je sedeo na nekoj klupici i Äitao naslove s novina koje je držao neki matorac. A ovaj k’o da je od poÄetka znao da ga Äeka Äekanje, pa je poneo neke deblje novine.
Munja je prema debelim novinama imao isto, negativno miÅ¡ljenje kao i prema tanjim. DoduÅ¡e, deblje novine je ipak smatrao boljim, jer su uglavnom imala velika slova i bila lakÅ¡a za Äitanje matoranima, kao Å¡to je ovaj u Äekaonici. Valjda su baÅ¡ zbog tih većih slova i bile deblje.
– Koliko dugo Äekate? – upitao je.
Matorac nije skretao pogled s novina. Za realni cinizam nije ni bilo potrebno:
– PreviÅ¡e.
Posvećenost cilju
Pratite pažljivo Å¡ta radi ovaj mali kivi. Nećete odmah razumeti zaÅ¡to je to tako, ali sve postaje jasno u jednom Äasu.
To li je ono Å¡to kažu da se najiskrenija strast može osetiti samo jednom u životu…
(Köszönöm szépen Irma)
El Tango de Roxanne
Pomenuh danas film Moulin Rouge. U tom filmu ima raznih Äuda. Jedna od scena je Äista antologija. Tango kao borba, kao paroksizam strasti, kao lom u duÅ¡i koji se pretvara u muziku, kao bol koji se pretaÄe u strastvenu kretnju.
The love is for the highest bidder…
Neka sluÅ¡a ko ima uÅ¡i. Neka Äuje ko ima duÅ¡u.
Planetarna slava, ali kasno
Uprkos svemu ću ustati. Uzeću moju olovku koju ostavih u mom velikom obeshrabrenju, nastaviću sa mojim crtežom.
-Vincent van Gogh (30. mart 1853 – 29. jul 1890)
Na danaÅ¡nji dan, pre 159 godina, roÄ‘en je najpopularniji, najskuplji, najžaljeniji, najvoljeniji i joÅ¡ mnogo naj, slikar postimpresionizma. Priznajem da nisam meÄ‘u onima kojima je Van Gogovo slikarstvo najbolje na svetu. Ne mogu da kažem Äak ni da ga volim, ali poÅ¡tujem svakako, i kao istoriÄar umetnosti nalazim izvesno uzbuÄ‘enje u nekim njegovim slikama.
ZnaÄaj Van Goga na potonje slikarstvo nije sporan i mora se priznati da je neobiÄnom igrom života svet ostao uskraćen za plemenitog božjeg Äoveka, ali je dobio slikara Äiji radovi dostižu astronomske sume. Kao Å¡to je red na SuÅ¡tini pasijansa, obeležićemo datum njegovog roÄ‘enja, ovog puta crtežima.
Google u slavu Ludviga Misa van der Roea
Danas je 126 godina od roÄ‘enja velikog arhitekte i Google je u tu Äast lansirao prikladni doodle.
Ludwig Mies van der Rohe je roÄ‘en 27. marta 1886. godine u Ahenu u NemaÄkoj. Smatra se jednim od utemeljitelja moderne arhitekture dvadesetog veka. Njegov pristup je jedan od najviÅ¡e kopiranih u istoriji arhitekture: Äiste forme, prepoznatljivo laka geometrija, beton, Äelik i staklo i prostor koji deluje kao da je otvoren, Äak i kad to nije.
Nastavite sa čitanjem… “Google u slavu Ludviga Misa van der Roea”
Jon hoće da izađe
Napravi korak ka ulici, pa zastade. Å ta mi bi da ga ne ponesem odmah? Da, mislio sam da pauziram desetak dana od fotografije, ali taj hobi je droga. Biće mi žao ako ga ne ponesem. Phui…
Jon Vegge Knoor from Hasselblad je obuo svoje najudobnije patike, neke koje su izgledale kao da imaju ugrađene spojlere i maglovke, pa je krenuo u rekreativnu šetnju.
Kako se maÅ¡io za kvaku, gotovo instiktivno je znao da je zaboravio da ponese mobilni telefon. ÄuraÄ‘ TalaÅ¡ević, koordinator programa za zaÅ¡titu svedoka u specijalnim procesima protiv nosilaca organizovanog kriminala, tražio je od njega da se ne odvaja od mobilnog telefona i da strogo pazi da baterija uvek bude barem do pola puna. Zgrabio je mrsku spravu sa punjaÄa i uputio se napolje.
– Ovo je već po Marfiju! – reÄe sam sebi, naglas u bradu kada je u trenutku kada je zakljuÄao drugu bravu i shvatio da mu je novÄanik ostao na ormariću za cipele u predsoblju. OtkljuÄa dve brave, uÄ‘e, uze novÄanik, krenu napolje, ali pre ponovnog zakljuÄavanja zastade razmiÅ¡ljajući. Ne, nisam niÅ¡ta viÅ¡e zaboravio, pomisli u sebi.
Događaj iz parka
Pohvala Valexu
Upravo se vratih iz parka. Deca se razmilela, mi matori izigravamo merkate, izvijamo vratove prateći, ljubomorno u mom sluÄaju, izmotancije ljudi osloboÄ‘enih sprega druÅ¡tvene korektnosti.
Jedan deÄak sa naoÄarima, u stalnim pokuÅ¡ajima da umakne babi koja uporno brine o fekalijama, mota se oko drveta sa praÅ¡inom, lokalne varijante Monce. “Hm, neÅ¡to tražiÅ¡, deÄko?”, pitam. “Ja se zovem Vlada”, odgovori on, nekako gorko.
Pomislio sam da mu kažem “UmeÅ¡ li da jaÅ¡eÅ¡ konja?” ili “Tebi se, rekao bih, dopadaju princeze?” ili Äak “Pa… Å egrt bi mi dobro doÅ¡ao“.
Ali nisam. Rekao sam “Izvini, Vlado. Reci, Å¡ta tražiÅ¡, ako mogu da pomognem”.
Jin pretura po petku
Friday left me fumbling with the blues
And it’s hard to win when you always lose
– Tom Waits
Za potrebe ove priÄe Jin Van Digor de Hessenklik fon Staubhawets jedva je doÄekao petak. Ne zato Å¡to je to poslednji radni dan u nedelji. SvaÅ¡ta. Naime, Jin Van Digor de Hessenklik fon Staubhawets nikada nije pravio razliku izmeÄ‘u radnih i neradnih dana. Samo izmeÄ‘u dana prazniÄnih i onih koji to nisu. A ovaj petak je nekako prazniÄan, osećao je Jin Van Digor de Hessenklik fon Staubhawets i odÅ¡etao ka suboti.