Posle svih muka (ili: Nikad ne znaš kad ćeš naleteti na budalu)

Da bih vam bolje objasnio suštinu ovog naslova, ali i da bih bolje ilustrovao dokle ponekad može da dopre nečije ludilo, moram da krenem redom. A preteča svega u današnjoj priči je sledeća numera.

Relevantna materijalna beleška: “After the Ordeal” je prelepi interludijum između dve prilično složene numere na albumu Selling England by the Pound (1973), možda najboljem delu grupe Genesis (diskusija među poznavaocima na ovom planu je garantovana i može dase završi čak i tučom), ali je makar sigurno – mom omiljenom radu velike engleske grupe, jedne od ključnih u zlatnoj eri progresivnog rocka. Ali, današnja tema je neka druga, a priču o ovom albumu ćemo ispričati uz neku drugu numeru.

Elem, naslov.

Nastavite sa čitanjem… “Posle svih muka (ili: Nikad ne znaš kad ćeš naleteti na budalu)”

Једна од пре: капија пиваре

Има двадесет вицева о Билу Гејтсу који је као умро, па га пусте да завири у рај или пакао, и он се одлучи за потоње јер је тамо луда журка, пиће клопа секс и уживанција. Кад стигне тамо, а оно све најгоре. Шта је ово, где је оно што сте ми показали? Е, то је била реклама…

Спушћавали смо се сви на то уже, а најгори спуст је тзв. стварност. У тој стварности смо некад имали индустрију, као и остали. Данас имамо, хм, џунглу.

колски улаз...

Дакле тако то данас изгледа, ни на великој фотци није лепше. Односно, надобудни еколози се вероватно одушевљавају оваквим сликама, види како је зелено, прируда…

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: капија пиваре”

More ti priča

Život na Balkanu je oduvek bio težak, komplikovan, često i tragičan, pa nije ni čudo što se fado zapatio i kod nas. Ovaj muzički žanr, duboko ukorenjen u muzičku tradiciju Portugalije, kao da ima neku magnetnu privlačnost za slušaoca. I ma koliko portugalski jezik bio težak za uši dok se ne naviknu, u trenutku kada emocija dopre do srca postajete razoružani, bez obzira što ništa od teksta ne razumete.

U tom trenutku spoznaje, nova tura pića se podrazumeva.

Nastavite sa čitanjem… “More ti priča”

Egzibicija u pet minuta

Malo je ovakvih tipova koji hodaju ovom planetom. A ako se i nabasa na njih, to se desi sasvim slučajno. U trenutku kada čuješ prvi ton ostaneš otvorenih usta pokušavajući da upiješ sve ono što izlazi iz instrumenata preko kojih prebiraju njihovi magični prsti. I stalno imaš iracionalnu želju da barem malo zaviriš u njihovu glavu i pokušaš da pohvataš sve tonove koji kolaju u njoj – šta li tek tu “peva”?

Józef Skrzek je moj stari znanac, već decenijama se družimo. A to nije ni lako, ni jednostavno. Flirt male

Nastavite sa čitanjem… “Egzibicija u pet minuta”

Kada bi mogla da mi pročitaš misli

Retki su slučajevi da pesma doživi stotinak reinterpretacija od strane različitih muzičara, a da to ne bude samo deo njihovog izvođačkog repertoara, već usnimljeno na albumima. Još kada se pogleda nesumična lista muzičara kojima se dopala, odmah se postavlja pitanje: U čemu je njena tajna?

A sve je vrlo prosto.

Nastavite sa čitanjem… “Kada bi mogla da mi pročitaš misli”

Utovar nedeljom, 29. novembar

Volite li slikovnice? Slikovnice su prava stvar. Svašta čovek nauči iz njih.

Ne, ne...Konotacije današnjeg datuma još uvek vibriraju u sinapsama onog dela naroda koji ne razume kakva je razlika između horde i nacije. Štaviše, i dan danas da uhvatite nekog starijeg od 40 godina i pitate ga koje godine je proglašena republika, on će vam reći da je to bilo 29. novembra 1943. godine u Jajcu, a ne 29. novembra 1945. godine u Beogradu. Tako je možda moralo biti: valjalo je tih posleratnih godina istovremeno opismeniti onaj deo naroda kojem nije bilo stalo da razume značaj postojanja nacije i još im utuviti da istorija ne pamti ništa drugo osim jednopartijskog sistema, orijentisanog na san o komunizmu, i revolucije koja je rešavala samo pitanja eliminacije okupatora. A to što je zapad uslovio pomoć Titu odlaganjem rasprave o državnom uređenju za period posle rata možda je čak i ubrzalo proces eliminacije neistomišljenika, bez suđenja, što je bilo prikladno prikriveno poštenom raspodelom budućeg ličnog mišljenja u kojem ti neistomišljenici nisu nikada ni postojali.

Ostao je neki čudni eho koji je u ljudima izazivao nelagodu. Bila je potrebna jača vibracija: agrarna reforma i samoupravljanje su završili posao. A opametio se čak i Krleža, koji je svojim govorom u Ljubljani efikasno ukinuo sposobnost koherentnog mišljenja i trasirao stazu onome što se posle zvalo “poštena inteligencija”. A šta je bilo posle, sad više i nije tako važno, pogotovo ako prihvatite izgovor da je ono onda bilo jednoumlje.

MagaracE, vidite: baš u tome je zajeb. Kada je narod nesposoban da evoluira u naciju, onda je jednoumlje, po svoj prilici, jedini efikasan način održavanja sistema. Obznana ili socijalizam, svejedno, Gradiška ili Goli otok, isto se hvata. I niko od vas nije tražio da volite jedno ili drugo od ta dva rešenja, već samo da funkcionišete u okviru onog sistema u kojem imate baksuz da živite.

Ali bilo bi lepo kada biste makar na trenutak prepoznali da je čak i jednoumlje bolje od bezumlja.

A ako ste upravo zaustili da pitate u čemu je razlika, reći ćemo vam i to: u jednoumlju ima da radite ono šta vam se kaže. U bezumlju nemate šta da radite.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 29. novembar”