Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ako iko ikada bude uspeo da spasi svet od zla koje nam nameću politika, religija i korporacije, to će biti neki mali, šašavi ljudi velikog srca.
Jeste li čuli za projekat “Tutu”? Da bi vratio svojoj supruzi Lindi osmeh na lice nakon što joj je utvrđen rak dojke, Bob Carey je počeo da se slika kojekuda po svetu odeven samo u ružičastu baletsku suknjicu.
Pogledajte.
A sad pravac na matični sajt i pogledajte više.
“Da sam mogao da izdržim da je vidim uplakanu, rekao bih joj da ne brine.”
Bemti… Koliko je vremena prošlo? Trideset pet godina? Trideset šest? Album Déjà Vu je objavljen 1970. godine, kod nas je licencno objavljen tek 1982, a ja sam ga prvi put čuo kao osnovac koji pokušava da pravilno uhvati Hm7 i F#m6 na gitari čiji vrat je počeo da se krivi. Sedeo sam kod Neše i žicao malčice znanja o sviranju gitare, a on mi je jednom pustio ploču sa onim omotom od imitacije pergamenta na koji je ona fotografija bila nalepljena.
Koja to godina beše? Ne mogu da se setim, pa da me okreneš naglavačke. 1979? 1980? Nije važno: razlika ne menja stvar za ono što hoću da kažem. Elem, ne prestajem da se čudim količini muzike u sledećoj pesmi.
I ko uopšte započinje pesmu na gitari iz C mola? O, jebote, kako sam bio besan zbog toga°!
Nastavite sa čitanjem… “Hipi recital o nepoznatoj seljančici”
Istina, tako bi mogli da se opišu rezultati moderne srpske politike, ali ovog puta nema skrivenih značenja u naslovu. Pogledajte.
Bilo bi zanimljivo da pokušamo nešto: hajde da smislimo naravoučenije ovog snimka.
Izvol’te: polje komentara vam je nauznak.
Priznajem, dragi moji, ovo je inicirano poslednjim prošlogodišnjim prilogom u rubrici “Muzika za popodne”, kada je Zoća Peacock turio fenomenalnu pesmu Joea Elyja. Međutim, kako sam ugledao naslov, tren pre nego što ću saznati o čemu je zaista reč, asocijacija mi je otišla u drugom smeru. I tako, ni kriv ni dužan, Joe Ely je morao da se na volšebni način pretvori u imenjaka iz sasvim drugačijeg muzičkog backgrounda – ne baš sa “suprotne strane” muzičke palete (šta god ko zamislio pod tom paušalnom kvalifikacijom), ali svakako sa drugog koloseka koji dolazi iz nekih drugih smerova i vodi ko zna kuda…
Isto je samo to da je stvar neverovatno dobra i da je reč o živom snimku. Ah da – isto je i to da udara na potpuno isto mesto:
Fools in love they think they’re heroes
’cause they get to feel no pain
I say fools in love are zeros
I should know, I should know
Because this fool’s in love again
Predlažem vam glasno slušanje na opremi koja ne štedi bas-registar. Jer sledi jedna veoma vredna solo-partija na bas-gitari, nešto što ne možete čuti svaki dan.
Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.
Nastavite sa čitanjem… “Zaljubljene budale (ista meta, isto odstojanje)”
Srećna vam Nova godina, dragi naši!
Hajde da pustimo Reuters da za naš račun premota godinu koja je za nama.
Prebacite prikaz u režim punog ekrana, promenite kvalitet na najbolji, držite prst na mišu, pa kliknite da zaustavite film ako poželite da neku sliku osmotrite pažljivije.
E, pa dobri naši čitaoci, da vam sve po spisku! Zdravlja, sreće, veselja i mira, blagostanja i svakog berićeta, zrna mudrosti i obilja pameti, sve to želimo i vama i sebi!
U godinu koja je pred nama ulazimo sa više planova nego mogućnosti. Ali, to je tako. I ne daj bože da je drugačije. Borićemo se i dalje da čitanje između redova uzme maha.
Živeli!
LJ. je, u onim trenucima, imala običaj da mi kaže da sam “bezosećajna životinja”! 
Ženska pamet svašta može da smisli! Ja sam se samo čudio odakle joj to? Ima oči da vidi & uši da čuje, valjda i srce, da oseća. Šta će joj taj eufemizam?
Neka mi Kjerkegor oprosti, mada poštujem njegov lik & delo, o ženama ne delimo isto mišljenje. 
Možda je Lj. potajno čitala njegove spise, pa nešto drugo zaključila svojom pametnom glavom? Ne znam, nikada je nisam pitao… 
Za nju, ostao sam, zauvek, “bezosećajna životinja”… Ma koliko to ne bilo tačno! 
A ima i nastavak…
