Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Istina, tako bi mogli da se opišu rezultati moderne srpske politike, ali ovog puta nema skrivenih značenja u naslovu. Pogledajte.
Bilo bi zanimljivo da pokušamo nešto: hajde da smislimo naravoučenije ovog snimka.
Izvol’te: polje komentara vam je nauznak.
Priznajem, dragi moji, ovo je inicirano poslednjim prošlogodišnjim prilogom u rubrici “Muzika za popodne”, kada je Zoća Peacock turio fenomenalnu pesmu Joea Elyja. Međutim, kako sam ugledao naslov, tren pre nego što ću saznati o čemu je zaista reč, asocijacija mi je otišla u drugom smeru. I tako, ni kriv ni dužan, Joe Ely je morao da se na volšebni način pretvori u imenjaka iz sasvim drugačijeg muzičkog backgrounda – ne baš sa “suprotne strane” muzičke palete (šta god ko zamislio pod tom paušalnom kvalifikacijom), ali svakako sa drugog koloseka koji dolazi iz nekih drugih smerova i vodi ko zna kuda…
Isto je samo to da je stvar neverovatno dobra i da je reč o živom snimku. Ah da – isto je i to da udara na potpuno isto mesto:
Fools in love they think they’re heroes
’cause they get to feel no pain
I say fools in love are zeros
I should know, I should know
Because this fool’s in love again
Predlažem vam glasno slušanje na opremi koja ne štedi bas-registar. Jer sledi jedna veoma vredna solo-partija na bas-gitari, nešto što ne možete čuti svaki dan.
Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.
Nastavite sa čitanjem… “Zaljubljene budale (ista meta, isto odstojanje)”
Srećna vam Nova godina, dragi naši!
Hajde da pustimo Reuters da za naš račun premota godinu koja je za nama.
Prebacite prikaz u režim punog ekrana, promenite kvalitet na najbolji, držite prst na mišu, pa kliknite da zaustavite film ako poželite da neku sliku osmotrite pažljivije.
E, pa dobri naši čitaoci, da vam sve po spisku! Zdravlja, sreće, veselja i mira, blagostanja i svakog berićeta, zrna mudrosti i obilja pameti, sve to želimo i vama i sebi!
U godinu koja je pred nama ulazimo sa više planova nego mogućnosti. Ali, to je tako. I ne daj bože da je drugačije. Borićemo se i dalje da čitanje između redova uzme maha.
Živeli!
LJ. je, u onim trenucima, imala običaj da mi kaže da sam “bezosećajna životinja”! 
Ženska pamet svašta može da smisli! Ja sam se samo čudio odakle joj to? Ima oči da vidi & uši da čuje, valjda i srce, da oseća. Šta će joj taj eufemizam?
Neka mi Kjerkegor oprosti, mada poštujem njegov lik & delo, o ženama ne delimo isto mišljenje. 
Možda je Lj. potajno čitala njegove spise, pa nešto drugo zaključila svojom pametnom glavom? Ne znam, nikada je nisam pitao… 
Za nju, ostao sam, zauvek, “bezosećajna životinja”… Ma koliko to ne bilo tačno! 
A ima i nastavak…
Entuzijasti koji su za večeras nabavili dobro vino, a nemaju dobar vadičep, moraju znati da se snađu. Ono jes’ da je to gerilski način ratovanja, ali nužda je majka invencije.
Svakome od nas naiđe loš dan: kada nam ništa ne ide od ruke, kolege na poslu nas nerviraju, deca nam se penju na glavu, žene neprestano zvocaju. Mene to brzo prođe jer, čim osetim da je tako, bataljujem sve, znajući da će svaki moj očajnički pokušaj da stvari dovedem u red proizvesti još gori efekat.
Danas nisam nadrndan, nadrndana je ova pesma. Čim počne stihovima…
Budi dobra prema meni
Zar ne razumeš
Kada sam došao kući
Moram da dišem
… odmah znam i kako će da se završi. 
Ove nedelje predstavljamo radove Nenada Vilimanovića – Vilija. Sama retrospektiva ima i svojevrsnu simboliku za mene, koja mi je pala na pamet tek kada sam počeo da pišem ovaj prilog. Naime, prva novogodišnja fotografija mene napravljena je upravo s njim! 
Nas dvojica prdavaca od nepune dve godine stojimo pored jelke u stanu mojih matorih i zbunjeno gledamo u objektiv držeći svako po jedan ukras u ruci. Vili je živeo u istoj ulici, par kuća dalje i družimo se otkako znam za sebe. Kad smo malo omatorili, svako u svoje vreme se našao s druge strane objektiva, a evo šta on kaže o svom bavljenju fotografijom:
