Стање као пре – ни овај не постоји

Где је један, увек има места и за другог… јануара 1971 се задесим на другом концерту за који мрежа не зна.

Овог пута логистике није ни било… отишао пешке, купио карту на билетарници, погледао, отпешачио кући. Некако скроз нормално, осим што се Зрењанину представе овог значаја догађају ретко. Буфало Бил није навраћао од, кад оно, 1906… а баш бих се могао навићи на ово.

Гугао и даље нема појма, те и на овом списку зјапи поприлична рупа између 2-II-1971 и 15-III-1971. По мом сећању, био је зимски распуст, који се те зиме протезао све до осмог фебруара. Добро, де, мрежа то спомиње двапут, на неким форумима, али једно сам написао ја, а други се сећа отприлике године и то је све. Nastavite sa čitanjem… “Стање као пре – ни овај не постоји”

Fascinantno

Verujem da ste već bili u prilici da vidite montaže raznih kratkih detalja iz milion filmova ili epizoda raznih TV serija, gde se neka replika ponavlja do besvesti. Ja sam ih video mnogo, sve češće prekidajući pre kraja. Poput video-zapisa mačića i kučića, bila je to tema koju sam izbegavao da ostavljam na ovom mestu, međutim ovog puta sam odustao od tog principa, jer ovo je…

…jer ovo je fascinantno. Hot smile

Nikada nisam mario za tebe

Posle nedeljnog pikantnog ručka, opalim dobru dremku. To, obično, pomaže da se ‘rana svari & alkohol izvetri iz moždanih vijuga, a posle toga si k’o nov. Sanjam čudan san: ulazim u neki oronuli bar u pustinji, raščupana konobarica mi donosi tequilu, znoj se cedi sa moga tela dok bezvoljno zevam u podijum za muziku na kome se nalazi barska stolica. A onda ulazi Čiča Willie sa guslama u rukama(!?), seda na stolicu i unjkavim glasom mi reče: “Ajde, čo’če, Pikoče, piši nešto doveče.”

Tu se trgnem, u trenutku se razbudim i odmah se latim tastature. A ništa mi nije jasno, ni odakle on u mom snu, a kamoli gusle koje tu nikako ne pripadaju. Ali, ako Willie traži, šta ja tu imam da se pitam. Nerd smile Nastavite sa čitanjem… “Nikada nisam mario za tebe”

Pošten posao, a i fino se zaradi

Ma, mogu da se opkladim da ste barem jednom do sada čuli poneku bajku o sestriću pašenoga od zeta vaše kume koji je otišao u pustu Ameriku, zaposlio se kao perač prozora i postao miliJoner. Da li je to baš tako?…

Što se mene tiče, hvala lepo. Ne bih izašao na sims ni za 200 dolara po prozoru, a ne za 20.

Priča iz NY Timesa je ovde.

Utovar nedeljom, 1. decembar

Evo snega. Jeb’o njega! (Bora Đorđević, pesnik)
I dok se okreneš, on okopni. Zaista, pa ovde ni vremenska neprilika
ne može da opstane…

Decembar, suncetižreno! Pa kad pre? Definitivno sam omatorio, jer vreme mi protiče brže, što je (kažu neurofiziolozi) posledica starenja neurona, koji ferceraju sporije nego pre, pa nam se ne čini da smo sporiji nego pre, iako jesmo.

Uuuu, jebote!Bez obzira na to, stvari se doista dešavaju brzo. Eto, brže-bolje smo zapalili baraku da se ne bi u nju slučajno neki nesrećnik sklonio od zime. Da je neki naš, pa još ajde-de, a ovako… Uostalom, koga briga za to što se kometa raspala u perihelu kad _urir dobro zna kakvu ujdurmu su napravili roditelji umrle devojčice (a prvi su znali i da se kometa nije raspala). Ali, pošto to nije više toliko pikantno, daj da vidimo hoće li onaj čuveni fudbaler prihvatiti da preuzme kormilo fudbalskog saveza… Nije važno koliko nešto košta dok god ima da se kupi, poručuje nam država pretećim tonom, znajući da pamtimo 1993. godinu, te nam ga na kvarnjaka zavuče povećanjem akciza na dizel za 4 dinara i PDV-a na računare i opremu sa vašljivih 8% na evropskih 20%.

A ima toga još! Evropa, bato! Nema da nema!

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 1. decembar”

Još malo, pa "Znanje imanje"

(Zapravo, seća li se ko od vas te angažovane TV produkcije?)

Uglavnom, preduzimljivi ugostitelj iz zabačenog kraja doneo je odluku da malčice osveži ponudu večernjih programa…

Međutim, pravi obrt se dešava posle oko sedam i po minuta, kad jedan od upitanika odluči da objasni Kamenku Katiću svoje jade. Ne zna taj ni šta je offtopic ni šta je trolovanje ni ko su to hejteri… Uostalom, to tada nije ni postojalo, a engrpski nije bio na zavidnim visinama kao danas.

Prava nedeljna šema. Pa to ti je.

Uz prevod Ajnštajnovih radova

Ne želim da samo uzmem pare i pobegnem. Ne želim, iako bi tako bilo najpametnije.

Negde oko ovogodišnjeg Sajma knjiga svetlost dana je dočekala knjiga Teorija relativnosti, zbirka naučnih, naučno-popularnih i esejističkih radova Alberta Ajnštajna. Knjigu je objavila Akademska knjiga iz Novog Sada, u ediciji Physis. Prevod sa nemačkog i engleskog obavili su pok. dr Božidar Aničin, dr Vukota Babović, Ljiljana Matić… i ja. Prikazati kompilaciju nije lako, pa taj posao ostavljam za kasnije. Ovom prilikom pričam o mojim prevodilačkim utiscima.

U neobičnoj sam poziciji: prvi put u životu sam prevodio, a prevodio sam misli najbriljantnijeg fizičara ikada rođenog. Voleo bih da ono što želim da kažem o prevođenju ima opšte značenje, a opet znam da je moje iskustvo i preusko i previsoko da bi apriori moglo da pomogne, recimo, prevodiocima trenutno-popularne ženske erotske literature. No, svejedno: nelopovska škola za prevodioce ne postoji, jer ne može da postoji. Stoga je svako iskustvo dragoceno, koliko god posebno bilo. A moje je bilo baš posebno.

Pre nego što se bacimo na moja zapažanja, želim da se zahvalim ekipi Pasijansa na pomoći koju mi je pružila tokom prevođenja. Služili su verno i bez roptanja i kao stručna teorijsko-praktična pomoć i kao rame za plakanje. Posebno, želim da zahvalim Komšiji jer njegovi uporni i lucidni komentari, koliko god ponekad bili naporni, zaista pomažu da se čovek trgne i pripazi šta govori i piše. Hvala, narode! Smile

Nastavite sa čitanjem… “Uz prevod Ajnštajnovih radova”