Косе још имам, доста ми је

…и оволико. Наносило се, поштено се офуцало, нема лажи  нема преваре. А и плоча је још увек у добром стању. С тим што више не марим да знам напамет не само текст, него ни шта пише на омоту. Јер, ипак лажу.

А лажу по више питања. Редом.

Плочу сам набавио у лето 1970… након неколико синглица, цео албум! Могао сам урадити стотинак фотки за те паре. Представа се већ играла у тетка Мирином позоришту већ другу-трећу сезону, и постала феномен. Остаће записано да је играна 250 пута, раме у раме са потоњим легендама о Зорану Радмиловићу. Набавио сам оригинал! Истина, пише да је отиснута у некаквом месту званом Дум Дум у Индији, ал’ све је иначе стварно оригинал.

Осим што није.

Nastavite sa čitanjem… “Косе још имам, доста ми је”

Imao je ideju o urednom grobu

Što ono kažu, da mu odužim šest nedelja.

Hajde da odmah na početku postavimo stvari na svoje mesto: ja nikad nisam bio fan onog što je Lou Reed radio, bez obzira na to kad je to bilo i u kom smeru je razvlačio sve one svoje ideje (koje su se, budimo iskreni, protezale od potpunih remek-dela do potpunih nebuloza).

Ne, ne sporim mu ni značaj ni uticaj. Samo kažem kako je bilo. Čuo sam mnogo više njegovog materijala nego što je čula većina onih koji su se nazivali fanovima, a da pritom nisam i sam postao pratilac njegovog rada.

I šta se tu može: to je tako.

Čegbre da pustim malo muzike, pa da nastavim da prosipam silne inverzne mudrosti.

Nastavite sa čitanjem… “Imao je ideju o urednom grobu”