Jedna na dan (3-115): 23. oktobar 2013.

E, pa kad zamisliš jedno, ispadne drugo, a trebalo je nešto sasvim treće…

Drug me je jednom pitao kako odlučujem da li fotografija treba da bude crno-bela (iliti monohromatska) i shvatio sam da ne umem da mu odgovorim, jer odlučujem na prečac. Sva je istina da sam ovu scenu zamislio bez boje kad sam je već ugledao. Ali, to nije trebalo da ispadne ovako:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-115): 23. oktobar 2013.”

Iskreno pismo Ministarstvu odbrane

Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana kazniće se za prekršaj regrut i lice u rezervnom sastavu ako se, suprotno ovom zakonu, bez opravdanog razloga ne odazove pozivu teritorijalnog organa u vreme i na mesto koji su naznačeni u pojedinačnom pozivu, za uvođenje u vojnu evidenciju, regrutovanje, služenje vojnog roka, kao i lekarske i druge preglede i ispitivanja (čl. 11. i 51. ovog zakona), za vojnu vežbu ili drugu obuku u rezervnom sastavu koja se priznaje kao izvršenje vojne vežbe (Kaznena odredba čl. 126 a u vezi čl. 51 Zakona o vojnoj, radnoj i meterijalnoj obavezi)

Nekakvo Ministarstvo odbrane Republike Srbije prošlih je dana sudski tražilo da im pomoćni stadion FK Crvena Zvezda, poznat kao grobarski pašnjak (skraćeno JNA) i tek ponekad kao stadion Partizana, bude vraćen. I… prvostepeno dobilo (!). U uzvratnom meču, državna je crkva osveštala paraklis u Generalštabu. A gde je serdara i vojvoda, neko mora biti pogrbačena strana. To smo mi, dakako. I zaista:

Ovih dana, negde u zemlji Srbiji, u jedno poštansko sanduče zavukla se mala plava koverta.

Misteriozna koverta

Nastavite sa čitanjem… “Iskreno pismo Ministarstvu odbrane”

Pomerio sam se

Nekada me pesma zavede na prvo slušanje, pa ne obratim pažnju na tekst. Ili mi se desi da tekst odslušam sa pola uva, pa promašim poentu. Po pravilu, zeznem se na pesmama koje, naizgled, barataju jednostavnim stihovima.

Ovu slušam stalno, decenijama, a potpuno sam ignorisao stihove. Činilo mi se da je reč o romantičnoj, petparačkoj ljubavnoj priči, iz perspektive žene. Stalno sam se pitao zašto je peva muškarac?

Morao sam malo više da kopam…

Pre nekoliko godina slučajno sam naleteo na priču kako je pesma And I Moved napisana za odličnu američku pevačicu i glumicu Bette Midler. Nekome iz njenog okruženja nije se svidela dvosmislenost teksta, pa je nikada nije ni snimila. Završila je fenomenalnom albumu Empty Glass (1980). Nekako u isto vreme sam našoroko čitao u medijima kako policija istražuje Petea Townshenda zbog poseta sajtovima koji promovišu dečiju pornografiju. Branio se da je posetio inkriminisane sajtove, ali samo u svrhu istraživanja za kampanju koju je pokrenuo PROTIV dečije pornografije. Njegov esej na tu temu je objavljen, a istraga je stopirana.

Sumnja je ostala, iako je njegov rad sa decom u dobrotvorne svrhe naširoko poznat.

Od tada, crvić se uvukao u mene i gledam na ovu pesmu, pa i celi album, kroz drugačiju optiku. Pronalazim homoseksualne reference u mnogim stihovima i pitam se da li je to Townshend govorio o sopstvenim iskustvima. Ili je to samo plod umetničke mašte, podstaknut (pre)velikim dozama alkohola i droge, kao i njegovom osvedočenom psihičkom rastrojstvu posle smrti Keitha Moona?

Verovatno nikada nećemo saznati.

Hvala ti, Planče, plutaj u miru…

Danas će svemirska opservatorija koja je dobila ime po poznatom fizičaru Maxu Plancku otići u zasluženu penziju. Njeni tvorci iz European Space Agency, na prigodnoj ceremoniji, poslaće poslednju komandu koja će je usmeriti ka lokaciji blizu Sunca, na bezbednoj udaljenosti od orbita Zemlje i Meseca, gde će čamiti narednih par stotina godina.

Pre četiri dana, tokom kratke foto-šetnje s Grbom i Oljom po Kikindi, domaćin nam je ispričao lokalnu šalu o zaposlenom u gradskom Narodnom muzeju koji je, kada su ga pitali koliko su stare kosti mamuta koje su tamo izložene, izjavio: “500.000 godina i dva meseca”. Na iznenađenje sagovornika kako su uspeli tako precizno da datiraju, ovaj je ko iz topa odgovorio: “Bile su stare 500.000 godina kad sam se ja zaposlio, a ovde radim puna dva meseca”. Smile

Nastavite sa čitanjem… “Hvala ti, Planče, plutaj u miru…”

Potpuri

Sinoć divanim telefonom s prijateljem. Uspeo sam, posle dužeg vremena, da ga izbacim iz napornog radnog ritma skrenuvši mu pažnju na jedan novi, očaravajući disk. Razgovaramo dugo, k’o žene, skačemo s teme na temu, a on me, u jednom trenutku, upita:

– Jesi li slušao novog Maccu? Nerd smile
– Jok, jel’ treba da čujem? Surprised smile
– Ma, ne znam, silno su napolju ozvezdičili album u recenzijama. Evo, stoji pored mene već nekoliko dana, a nikako da ga pustim. Ne stižem. Green with envy
– Pored mene stoji novi Elton John i još koješta, ista priča… Punk
– Pa šta radiš, juriš ženske? Be right back
– Jok, pišem za neki blog… Sarcastic smile

Let it be… potpuri! Hot smile

Nastavite sa čitanjem… “Potpuri”