Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
U nekim komentarima koji su sinoć počeli da se pojavljuju na Milošev tekst primetio sam nešto za šta sam se već neko vreme plašio da je počelo: sumrak civilizacije.
Ljudi su lepo objasnili zašto se to dešava. Pitanje je samo da li se bilo šta može učinti?
Još jedan mali prilog° za hroniku raspada moje varoši. Opet iz centra grada: ovo je snimljeno na 40 metara od zgrade policijske uprave, a na oko 250 metara od strogog, geometrijskog centra Kikinde.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-116): 24. oktobar 2013.”
Почело је пре девет година. Питао сам Грбу да ми састави неке фотке што сам снимио испред куће, а он ми дотурио Канонов Фотокрп (Canon, Photostitch). Судећи по временима на порукама и фоткама, нисам много спавао те ноћи. Прва порука је отишла у 16:30 једне суботе, кад сам повадио из фоткалице серију снимљену преко пута од куће. Прва скрпљена верзија је била готова већ у 22:14. Последња, сутрадан у 2:14.
Тада смо се тек били уселили у ту кућу, све је било у хаосу, у пола просторија је било тепиха а у пола није, пола приземља је било магацин и радионица… а ја заглавим до 2:24 ујутро док истерам верзију како сам ја хтео (и успут научим како ради тај фотокрп). Оно, јесте да је стари Агфин Фотомудрац (Photowise) умео то да ради, али је био доста килав и загрцнуо би се после два снимка. Ово не би успео никад:
Наравно, на овој слици има вишка онолико, зато се то обреже:
(велика)
Сад ово већ личи на нормалну фотку и не види се да је састављено софтверским крпежом од десетак снимака. Жао ми је сенки у доњем делу, ал’ шта је ту је. И не примећује се да снимак не обухвата пуних 180 степени, јер стојим у кривини – и да је улица скроз права, изгледала би овако криво. И, зачудо, изгледа исто као прва верзија коју ми је урадио Грба пре него што сам се упустио у солистички рад. Nastavite sa čitanjem… “Фото синемаскрп за по кући (1)”
Day after day it reappears
Night after night my heartbeat shows the fear
Ghosts appear and fade away
O grupi Men at Work već je pisano na ovim stranama. Da upotrebim Grbin izraz iz prvog predstavljanja, ovo je “radiofonični pesmičuljak”, njihov prepoznatljiv pop-reggae zvuk, a za bukvalistički prevod naslova pesme bio je zadužen Google Translate. 
Danas predstavljamo jedan od Oljinih radova kojima je pobedila na ovogodišnjem takmičenju “FotoFiniš” u Nišu. Za ovu fotografiju ona kaže:
Vašem psu će biti svejedno da li ste obukli crvenu ili narandžastu majicu. Kao i vašoj mački. A vašem morskom psu biće svejedno štagod da obučete 
E, pa kad zamisliš jedno, ispadne drugo, a trebalo je nešto sasvim treće…
Drug me je jednom pitao kako odlučujem da li fotografija treba da bude crno-bela (iliti monohromatska) i shvatio sam da ne umem da mu odgovorim, jer odlučujem na prečac. Sva je istina da sam ovu scenu zamislio bez boje kad sam je već ugledao. Ali, to nije trebalo da ispadne ovako:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-115): 23. oktobar 2013.”
Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana kazniće se za prekršaj regrut i lice u rezervnom sastavu ako se, suprotno ovom zakonu, bez opravdanog razloga ne odazove pozivu teritorijalnog organa u vreme i na mesto koji su naznačeni u pojedinačnom pozivu, za uvođenje u vojnu evidenciju, regrutovanje, služenje vojnog roka, kao i lekarske i druge preglede i ispitivanja (čl. 11. i 51. ovog zakona), za vojnu vežbu ili drugu obuku u rezervnom sastavu koja se priznaje kao izvršenje vojne vežbe (Kaznena odredba čl. 126 a u vezi čl. 51 Zakona o vojnoj, radnoj i meterijalnoj obavezi)
Nekakvo Ministarstvo odbrane Republike Srbije prošlih je dana sudski tražilo da im pomoćni stadion FK Crvena Zvezda, poznat kao grobarski pašnjak (skraćeno JNA) i tek ponekad kao stadion Partizana, bude vraćen. I… prvostepeno dobilo (!). U uzvratnom meču, državna je crkva osveštala paraklis u Generalštabu. A gde je serdara i vojvoda, neko mora biti pogrbačena strana. To smo mi, dakako. I zaista:
Ovih dana, negde u zemlji Srbiji, u jedno poštansko sanduče zavukla se mala plava koverta.
Nekada me pesma zavede na prvo slušanje, pa ne obratim pažnju na tekst. Ili mi se desi da tekst odslušam sa pola uva, pa promašim poentu. Po pravilu, zeznem se na pesmama koje, naizgled, barataju jednostavnim stihovima.
Ovu slušam stalno, decenijama, a potpuno sam ignorisao stihove. Činilo mi se da je reč o romantičnoj, petparačkoj ljubavnoj priči, iz perspektive žene. Stalno sam se pitao zašto je peva muškarac?
Morao sam malo više da kopam…
Pre nekoliko godina slučajno sam naleteo na priču kako je pesma And I Moved napisana za odličnu američku pevačicu i glumicu Bette Midler. Nekome iz njenog okruženja nije se svidela dvosmislenost teksta, pa je nikada nije ni snimila. Završila je fenomenalnom albumu Empty Glass (1980). Nekako u isto vreme sam našoroko čitao u medijima kako policija istražuje Petea Townshenda zbog poseta sajtovima koji promovišu dečiju pornografiju. Branio se da je posetio inkriminisane sajtove, ali samo u svrhu istraživanja za kampanju koju je pokrenuo PROTIV dečije pornografije. Njegov esej na tu temu je objavljen, a istraga je stopirana.
Sumnja je ostala, iako je njegov rad sa decom u dobrotvorne svrhe naširoko poznat.
Od tada, crvić se uvukao u mene i gledam na ovu pesmu, pa i celi album, kroz drugačiju optiku. Pronalazim homoseksualne reference u mnogim stihovima i pitam se da li je to Townshend govorio o sopstvenim iskustvima. Ili je to samo plod umetničke mašte, podstaknut (pre)velikim dozama alkohola i droge, kao i njegovom osvedočenom psihičkom rastrojstvu posle smrti Keitha Moona?
Verovatno nikada nećemo saznati.
