Hvala ti, Planče, plutaj u miru…

Danas će svemirska opservatorija koja je dobila ime po poznatom fizičaru Maxu Plancku otići u zasluženu penziju. Njeni tvorci iz European Space Agency, na prigodnoj ceremoniji, poslaće poslednju komandu koja će je usmeriti ka lokaciji blizu Sunca, na bezbednoj udaljenosti od orbita Zemlje i Meseca, gde će čamiti narednih par stotina godina.

Pre četiri dana, tokom kratke foto-šetnje s Grbom i Oljom po Kikindi, domaćin nam je ispričao lokalnu šalu o zaposlenom u gradskom Narodnom muzeju koji je, kada su ga pitali koliko su stare kosti mamuta koje su tamo izložene, izjavio: “500.000 godina i dva meseca”. Na iznenađenje sagovornika kako su uspeli tako precizno da datiraju, ovaj je ko iz topa odgovorio: “Bile su stare 500.000 godina kad sam se ja zaposlio, a ovde radim puna dva meseca”. Smile

Nastavite sa čitanjem… “Hvala ti, Planče, plutaj u miru…”

Potpuri

Sinoć divanim telefonom s prijateljem. Uspeo sam, posle dužeg vremena, da ga izbacim iz napornog radnog ritma skrenuvši mu pažnju na jedan novi, očaravajući disk. Razgovaramo dugo, k’o žene, skačemo s teme na temu, a on me, u jednom trenutku, upita:

– Jesi li slušao novog Maccu? Nerd smile
– Jok, jel’ treba da čujem? Surprised smile
– Ma, ne znam, silno su napolju ozvezdičili album u recenzijama. Evo, stoji pored mene već nekoliko dana, a nikako da ga pustim. Ne stižem. Green with envy
– Pored mene stoji novi Elton John i još koješta, ista priča… Punk
– Pa šta radiš, juriš ženske? Be right back
– Jok, pišem za neki blog… Sarcastic smile

Let it be… potpuri! Hot smile

Nastavite sa čitanjem… “Potpuri”

Jedna na dan (3-113): 21. oktobar 2013.

Šetajući tako u grupici foto-entuzijasta, od osobe koja ume da gleda-i-vidi čujem ozbiljnu pohvalu, potaknutu utiskom prve posete, o spokoju koji vlada na ulici Kikinde okupanoj kasnim miholjskim suncem. Da nije to rekla, ne bih nizom kratkih, brzih asocijacija došao do misli o sveopštem mentalnom jadu koji je okupirao moju varoš još onih godina kada su drvoredi vađeni da bi bili pretvoreni u ogrev. Taj jad ne popušta pritisak već dvadeset godina. I da ne bi tog patetičnog toka misli, ne bih obratio pažnju na ovu scenu, svedenu u fotografiju na mestu koje se nalazi 300 metara od strogog centra grada.

Jedna na dan (3-113), 21. oktobar 2013: Razbijeni prozori i raspukle duše

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-113): 21. oktobar 2013.”

Cigani, skitnice i šaneri

Listam današnje novine i sve se pitam kada ću se uzeti u pamet i novine načisto bataliti. Tri minuta je dovoljno da se pogledaju naslovi i zaključi da u njima ništa nije vredno daljeg gubljenja vremena. A onda dođem do ženske strane i vidim naslov: Zavisna od botoksa! Pa dobro, mislim se, da li su te žene normalne? Shvatam ja zavisnost, i sam imam neke poroke na koje ne gledaju svi blagonaklono: “pušim, pijem, tulumarim, gutam pilule, obožavam skupe stvari, zavlačim ruke u gaćice…”, al’ zavisna od botoksa… Confused smile

Tu mi na um padne “kraljica estetskih zahvata” iz sveta muzike, ne budem lenj i potražim neki stari snimak… I eto priloga za danas.

Nastavite sa čitanjem… “Cigani, skitnice i šaneri”

Part of me

Part of me

Olivera Radmanović je prijatelj, onaj od najbolje vrste koju čovek može da stekne, a ja sam imao tu sreću i privilegiju. Kao i ja, počela je fotografijom da se bavi pod “stare dane”, relativno skoro, ali već je uspela da osvoji nekoliko konkursa, da pobedi na ovogodišnjem takmičenju “Fotofiniš”, a čuveni sajt 1x.com je objavio nekoliko njenih fotografija. O svom fotografskom iskustvu najbolje će vam reći ona sama:

Nastavite sa čitanjem… “Part of me”

Izlazak iz parkinga (igra živaca)

Izlazak iz parkinga je eksplicitna radnja. A igra živaca se sastoji u tome da izdržite i odlgedate ovo od početka do kraja, bez preskakanja i zavirivanja kako se završilo.

Da citiram onog što je ovo okačio na Cevku: “neću da budem seksist, pa zato neću pokušavati da pogodim njen pol”. Alien

Jedna na dan (3-112): 20. oktobar 2013.

Voajerčina, od ulične fele, pa još sa fotoaparatom u ruci…

Imao sam iznenadnu i kratku, ali zanimljivu posetu dragih prijatelja. I tako, napravismo kratku šetnju po kikindskom trgu, nas troje, svako sa svojim fotoaparatom u ruci, i uhvatismo, svako za svoj račun, štogod zanimljivo.

Meni ova vrsta fotografije ide sve bolje. Izgleda da mi pomaže i društvo saboraca: pazi, da sam bio sam, pitam se da li bih se usudio da podignem fotoaparat na gotovs da uhvatim čiču koji je zastao da pogleda šta ima novo na fejsu. Just kidding

Jedna na dan (3-112), 20. oktobar 2013: Šta ima novo na fejZbuku...

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-112): 20. oktobar 2013.”