Gledaj pažljivo, inače ćeš morati da premotavaš; fabula se razvija sve brže.
I kao što rekoh, pre nego što se opasnost desi.
Nastavite sa čitanjem… “Detektuje opasnost pre nego što se desi”
Jedna na dan (3-76): 14. septembar 2013.
Ponekad mi, tako, dođe da se malo poigram. A tema mi došla na zicer.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-76): 14. septembar 2013.”
In memoriam
Danas bi joj bilo trideset.
Spavaj, anđele.
muzika iz šuplje tikve
napisa grba ovdašnji pre neki dan kako bi voleo da ima esde karticu od 256 mega za fotografisanje. paz’ ga sad, on bi voleo da ima karticu na koju stane dva i po snimka, pa da onda ide da traži čist zicer od scene za fotkanje. ajde, što ne bi onda polaroid sa jednim snimkom, ili da snimi album na trijezdva metra trake?
malo sam prestar da se mešam u te stvari, ali ako mene pitate za savet, a ne pitate me no nije bitno, ja bih to sve ošišao pa preko gr… ne, ovaj, ja bih se duboko zapitao koliko je to pametno da se umetnicima nameću prepreke? ono, kao, oni najbolji će sve to prevazići ko iz pištolja, geniju sviranje kontrabasa u telefonskoj kabini rukama vezanim s leđa čini samo izazov i zanimljivost u poslu, eto koliko da mu ne bude dosadno. al’ kažem kao, sa naglaskom na kao. jer i to ograničavanje je nekakav test. a šta mere testovi? genijalnost? jok bato, testovi mere veštinu rešavanja testova, dakle lepo je ako imamo genijalca koji ume da odsvira simfoniju na šupljoj tikvi, jao majketi! koji genije!
ali šta smo tim dobili? muziku iz šuplje tikve.
Nastavite sa čitanjem… “muzika iz šuplje tikve”
Jai Alai
Do nekih susreta mora doći pre ili kasnije. Ljudi nisu uvek gospodari svoje sudbine. Tako se i na Suštini pasijansa svakodnevno srećemo sa raznim likovima i njihovim životima, koje vešti muzički majstori znaju da najbolji mogući način uobliče u neobičnu priču. Ili običnu, prosudite sami.
Neobično je to što danas krećemo iz biblioteke.
Znam da vas već golica i to šta se krije iza naslova…
Džingis-kanova ruka
Fudbal koji sam spreman da priznam
A sad jedan sport koji bi valjalo upražnjavati barem subotom.
S obzirom na to da je fudbal, onaj “pravi”, odavno postao lakrdija, mamac za dokone stvorove i predmet ekspertskih analiza raznih budala, možda bi ga trebalo zameniti nečim nalik ovome.
Jedna na dan (3-75): 13. septembar 2013.
Da mi ne bude zamereno: projekat “jedna na dan”, između ostalog, služi i da usput naučim nešto. A sad kad sam pribavio adapter za ruske objektive na japanskom digitalcu, ima da se oderem od učenja. Mlataram okolo i ne mogu da odolim osećaju koji me je obuzeo tek nekoliko puta u životu, uvek u vezi sa fotografijom ili filmom.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-75): 13. septembar 2013.”
Gospodžo, nema ga Džo Di Madžo!
ili zna li neko koliko generacija ima pesmu Mrs. Robinson na svojim uređajima?
Iako ni sa sedam banki ne ume da namesti frizuru, Pol Sajmon (Paul Simon) je kao relativni mladac znao da napiše pesme koje će ga, kako stvari stoje, nadživeti. Već je, na primer, na ovom mestu pisano o Tomu i Džeriju, Simi i Gari, Sajmonu i Garfankelu i delu njihovog opusa, gde je pomenuta i čuvena numera “Gospođa Robinson“. Kada je ta pesma ugledala svetlost dana, negde 1968. godine, u engleskom jeziku još uvek je u upotrebi bila skraćenica “Mrs.”. Sad se to gubi, iz ko zna kog razloga; možda će ono “Miss” svaku gospodžu da podmladi. Al’ nešto sumnjam u to. Nego da vam “serviram” nekoliko izvedbi “g-đe Robinson”, a? Pa ko voli neka klikće i potraži dalje. Idemo…
Uživo, a ’68. godine prošlog veka.
Ni Sinatra nije odoleo, ali je donekle promenio tekst.
Pevaću ti bluz
Koliko ste puta čuli/pročitali kako su mnogi poznati muzičari počeli da sviraju da bi odvojili koju ribu? Nebrojeno, sigurno, i to je konstanta u mitologiji rocka. Zbog žena muškarci čine najluđe stvari u životu, vode retove, prave svakojake pizdarije, a sve se svodi na jednostavnu šemu: ja te, kao, napadam, a ti se, kao, braniš.
Kao što reče jedna moja prijateljica, smejući se: “Nemoj da me mamkaš!”
Ne znam šta je htela da mi kaže, ali znam kako se završilo. 
Ovo je odlična ilustracija kako to ide…