Ovo je psiho test. Ako izdržite do kraja sa nepromenjenim raspoloženjem, vaši živci su neoštećeni, jaki kao sajle i spremni na svako iskušenje.
Zapravo, fascinantan je entuzijazam tog lika. Čini mi se da on to ozbiljno misli.
Planetarna slava, ali kasno
Uprkos svemu ću ustati. Uzeću moju olovku koju ostavih u mom velikom obeshrabrenju, nastaviću sa mojim crtežom.
-Vincent van Gogh (30. mart 1853 – 29. jul 1890)
Na današnji dan, pre 159 godina, rođen je najpopularniji, najskuplji, najžaljeniji, najvoljeniji i još mnogo naj, slikar postimpresionizma. Priznajem da nisam među onima kojima je Van Gogovo slikarstvo najbolje na svetu. Ne mogu da kažem čak ni da ga volim, ali poštujem svakako, i kao istoričar umetnosti nalazim izvesno uzbuđenje u nekim njegovim slikama.
Značaj Van Goga na potonje slikarstvo nije sporan i mora se priznati da je neobičnom igrom života svet ostao uskraćen za plemenitog božjeg čoveka, ali je dobio slikara čiji radovi dostižu astronomske sume. Kao što je red na Suštini pasijansa, obeležićemo datum njegovog rođenja, ovog puta crtežima.
Dovoljno dobro
Pazi: ne da je dovoljno dobro, nego je perfektno. Samo što se pesma tako zove. Tako se danas svira blues kada je izraz; sve ostalo je folklor.
Dragi moji, veliki majstor u pratnji sjajne ekipe: Tom Petty & The Heartbreakers. I to uživo. Ovaj snimak nije savršen, ali ko te pita za junačko zdravlje.
A ako vam je baš do dobrog zvuka, može i to, onako radijski.
Eto. A sad ponovo. I glasnije. Nemojte da vas opominjem kako se sluša muzika; ozbiljan čovek to mora da zna i sam.
(tnx Jasna 
)
Od ovog može da se rikne
Tišina! Reč da nisam čuo!
Pazi sad! Tri, četr:
A?
(OK, sad voljno)
Flash Mob Bolero!
Redovni posetioci Suštine pasijansa znaju da rado pominjemo flash mob projekte. Da vas posetim: to su dobro izrežirani performansi upriličeni u nekim javnim prostorima tako da izgledaju kao da su se desili spontano.
Ovaj fantastični performans se dešava 2. maja 2011. godine, a vinovnici su članovi Filharmonije Kopenhagena (Sjællands Symfoniorkester) koji donose trenutak neizrecive lepote u hol centralne železničke stanice u Kopenhagenu, svirajući skraćenu izvedbu Ravelovog Bolera, teme na koju niko ne može da ostane imun i koja zavređuje da bude muzika dana.
Za mene, ovo je trenutak apsolutnog trijumfa muzike.
I trenutak bolne tuge. Zamisli život u kome je svet oko tebe toliko uređen da može da se nadgrađuje ovakvim pojavama. Lepota života na autobuskim i železničkim stanicama u većim gradovim Srbije se sastoji u tome da niko nije uspeo da te odžepari dok si žurio da pobegneš iz smrada u koji je to mesto zavijeno.
Ljubav na ulici
Ali ne sa uličarkom? Ili možda…
Kratko je vreme za pauzu, pa žurim da nešto ubacim u kljun i završim neke privatne poslove. Al’ zastanem i oslušnem (čuje se iz neke “butige”). Skoro da sam zaboravio koliko je dobra ova pesma…
Al’, evo, trenutno mi druga pesma u glavi. Čudno je to…
Uspon do neba (a treba i sići)
Nešto slično smo već gledali na SP; nikako da lociram… Nego, kakve živce imate kada je reč o visini? Ja loše. Uopšte nisam bio u stanju da odgledam ovo do kraja.
Valja biti frajer, pa se baviti ovakvim poslom. Šta rade kad im se ide u WC, neću ni da pitam.
Van the Man
Da li vas je iko ikada prisiljavao da slušate muziku Vana Morrisona? Kako ste se pritom osećali? Nalazite li tu muziku iritirajućom: Da li možete da se identifikujete sa bilo čime u njoj?
Jednom ću vam ispričati zašto je važno da makar okrenete uvce ponekad ka onome što Van the Man radi. U međuvremenu, pogledajte i poslušajte jedan malo stariji živi snimak.
Uvek u društvu vrhunskih muzičara. I uvek najbolji među njima: to je uobičajeni način nastupanja Vana Morrisona.
Ako vas guraju dok pijete pivo
Ima li tehnologija odgovor na izazov prepunih barova i kafića? Da vidimo.
Ako vam treba ovako nešto, preispitajte svoje realne potrebe.
Mišn akomplišd: 27. mart 2012.
Sad bi bio red da napišem nekoliko reči, ali to se neće desiti. Umesto toga, samo dve reči koje prate sliku.
Mišn akomplišd.
Avantura počinje uskoro.