Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Evo i noći, nad šumom cijelom
nadvi se suton sa modrim velom
Promakne samo leptiri koji
i vjetar noćnik listove broji.
Utihnu šuma, nestade graje,
mačaka divljih oči se sjaje.
Skitnica svitac svjetiljku pali,
čarobnim sjajem putanju žali.
A sova huknu svoj ratni zov:
– Drž’te se, ptice, počinje lov!
(Poema “Ježeva kućica”, Branko Ćopić)
Dok orao vlada visovima, a soko najbolje deluje na prostranim područjima, jastreb caruje u šumi. Veština manevrisanja je prikazana na ovom snimku u punom svetlu.
Posle ovog, možda je malo jasnije kako jastreb uspeva da leti u gustim šumama onako brzo…
Večerašnja fotka je prilog za hroniku nekad aktivnog čitaoca…
Čitam nedovoljno. Žrtva sam sopstvene tzv. organizacije života u kojoj se sopstvenim idejama posvećujem tek kad “sve što se mora” bude namireno. A s obzirom na to da sam uvek čitao polako, koncentrisano i sa namerom da ukoračim u štivo, danas najčešće nemam dovoljno snage da čitam bar sat ili dva kad zgrabim knjigu. Ama, i popodnevno čitanje je počelo da mi izaziva dremež: nedostaje mi kondicija.
Današnju fotku sam zamislio kao obavezni motiv knjige koju sam kupio u Novom Saduu ponedeljak, a oko koje se kanim već godinama; to je roman Satanski stihovi Salmana Ruždija. Nekad bi mi za ovakvu knjigu trebalo nedelju dana uz redovne aktivnosti. Danas… Ako je obrstim do kraja leta, biće super. Knjiga kao tema je danas bitna baš zato što sam danas počeo da je čitam… Spasi Bog, pročitao sam celih dvanaest stranica pre nego što sam zadremao…
Kako god, jedva sam izabrao fotku, jer sam preterao u broju ekspozicija. Evo je.
Ništa posebno: beleška, igra svetla (ispod korice se nalazi lampa), varijacija zamračenja, opcije izreza i konačni izbor koji je mogao da bude i drugačiji… 
Mo’š misliti: mišn akomplišd.
…onda si ti prilično perverzan tip, govorio je Štakor.
Da baš ne objašnjavam ko je Štakor, jer štakorima se ne bavim u životu, ali ta replika je ostala. Sasvim primerena za ovaj slučaj.
U dve reči: uhvatiću vas na prvu loptu. Nećete ni znati šta vas je snašlo.
Posle ćete shvatiti, ali biće kasno.
Elem:
U dve reči: uhvaćeni ste. Jednom rečju: priznaj! 
(Via)
Na moje pitanje odgovornima na strani provajdera zašto mi blog danima zapinje, danas sam dobio sledeći odgovor:
Postovani,
zbog DOS napada na nasim serverima nasi serveri su radili usporeno ali sada se situacija normalizovala.
Nadam se da zbog toga niste imali problema a mi cemo se potruditi da situaciju odrzimo stabilnom.
Hvala vam na vasoj poruci.
Naizgled, iskren odgovor; čak se nisam mnogo potresao zbog činjenice da u prepisci sa klijentima demonstriraju polupismenost. Međutim, nisam ni ja vjeverica. Znate, bio sam i ja nekad administrator nekih resursa na Internetu; ako sam sisao vesla, nisam pojeo čamac.
Dok mi Suština pasijansa ne radi ili radi slabo, Praktikum (koji je ASP orijentisan) radi k’o bela lala, a takođe i nekoliko malih sajtova koje kontrolišem. A takođe, situacija se nije normalizovala.
Na ivici sam da potražim drugog provajdera. Ako se ovo nastavi još 24 sata, mom strpljenju će doći kraj. Istina, nisam planirao da leto trošim na takva pitanja; obaška, propašće mi novac za još osam meseci hostinga, mada je to već manje pitanje. Ali, ako već mora da se desi, bolje je da to bude sad nego posle; letnji meseci su idealno vreme za takve aktivnosti.
Držite mi palčeve.
[EDIT: Četiri puta sam pokušao upload ovog priloga. Osećam da će peti put biti fatalan.]
Ovaj broj meračim kao malo koji. Vrag će ga znati zašto je tako. Možda zato što zatičem manje kratkih priloga nego inače?…
Ponekad se desi da u novi broj zavirim na sajtu, jer tamo sadržaj bude osvežen dan-dva pre nego što se zgotovi distribucija za pretplatnike. Ispada da sam nestrpljiv i da me svrab obuzima od silnog iščekivanja. A onda, kad broj stigne…
Za ovih nedelju dana, koliko ima otkad je stigao, prelistao sam ga deset puta, a do sada pročitao samo jedan od glavnih priloga. Još sam sebi sada navalio neke knjige i pride neke priručnike, pa pravim metež koji mi možda i nije bio potreban… Ali čitanje mi jeste potrebno, jer mi nedostaje u meri kojom bih voleo sebe da počastim.
Ne znam koji mi đavo beše, može biti da je do ovog upravo oslabljenog talasa vrućine, jer ja toplo teže podnosim nego hladno…
Sjajan broj! Izvrsni prilozi, primamljive teme. A fotografije… Ne, drugari, taj film nećete gledati: umeo bih da napišem mnogo o tim fotkama. Mnogo, kažem. Toliko da ne biste imali strpljenja da pročitate sve… No, zna se ritam ovih prelistavanja. Samo da pustim Radio Paradise u pozadini. Idemo.
Nastavite sa čitanjem… “Prelistavam julski National Geographic”
Ima već par dana da sam postavio novi vidžet, ali bolje da pomenem, jer mnogo vas šeta po blogu počev od naslovne stranice, pa možda niste primetili.
S obzirom na to da Suština pasijansa u sebi nosi spamerski potencijal od 4,5 priloga na dan (doduše, bar dva priloga na dan idu u red tipičnih dnevnih priloga), ponekad se desi da se neki originalni autorski prilog zaturi u tom nizu. Pre dan-dva sam naišao na dodatak koji formira spisak priloga po slučajnom izboru; naći ćete ga u donjem desnom uglu svake stranice, pod naslovom Slučajno odabrani prilozi.
Možda to nije baš najbolje mesto za takav vidžet, ali nije to toliko ni značajna stvar; čisto ako vam je stalo da provedete minut više u dokolici, prisetite se ponekog starog priloga koji ste davno pročitali ili, ne daj Bože, promašili.
Pade mi na pamet: jedan od bizarnih pokazatelja popularnosti nekog sajta je i njegovo uključenje u spisak zabranjenih na centralnom ruteru firme, da zaposleni ne bi krišom dangubili o trošku poslodavca. Ala bi to bilo lepo kad bi me neki admin pozdravio objavom da je Suština pasijansa došla na takav spisak… Mada, tu bih štetovao, jer se trudim da navučem ovamo baš takve zamlate. Elem, oni što rade za platu, a ljuljaju promaju u radno vreme (da ne kažem “za vreme radnog vremena“), pa još nalaze za shodno da zajebavaju druge uzduž i popreko Veba, najdraži su mi od svih.
Sunčani krug se u zenit dig’o
kad je Ježurka do lije stig’o.
Pred kućom- logom, kamenog zida,
Ježurka Ježić svoj šešir skida,
klanja se, smješka, kavalir pravi,
biranom frazom lisicu zdravi:
– Dobar dan, lijo, vrlino čista,
klanjam se tebi, sa bodlja trista.
Nek perje pijetla krasi tvoj dom,
kokoš nek sjedi u loncu tvom!
Guskino krilo lepeza tvoja,
a jastuk meki patkica koja.
Živjela vječno u miru, sreći,
nikada lavež ne čula pseći.
I još ti ovo na kraju velim:
ja sam za ručak trbuhom cijelim!
Otpoče ručak čaroban, bajni.
I jež i lija od masti sjajni.
Jelo za jelom samo se niže,
Ježurka često zdravicu diže:
u zdravlje lije i njene kuće,
za pogibiju lovčeva Žuće.
Niže se ručak četverosatni,
zategnu trbuh k’o bubanj ratni.
(Poema “Ježeva kućica”, Branko Ćopić)
Što ti je dekadencija: Holivud počne da pušta trejlere godinu dana unapred… Premijera filma Ice Age 4 je najavljena za 13. jul 2012. godine… Evo simpatične veverice koja se pokazala kao veći luzer od onog kojota koji juri ‘ticu trkačicu.
Dobar, kao i uvek.
Danas, na dan svetih apostola Petra i Pavla, navršilo se 450 godina od osvećenja hrama Vasilija Blaženog u Moskvi i Google to obeležava prikladnom sličicom na matičnoj strani pretrage.
Dovoljno je da kliknete na doodle (ovde ili na sajtu) i dobićete brojne linkove, od kojih neki upućuju na razne zanimljive priče o ovom prekrasnom objektu. Izvesno već znate da se hram nalazi na Crvenom trgu u Moskvi, a nije teško pogoditi da je reč o jednom od najlepših pravoslavnih hramova na svetu.
Ali, možda niste znali da je Ivan Grozni, koji je naručio gradnju hrama, naložio da se graditeljima iskopaju oči kako ne bi ponovo napravili takvu lepotu. Možda niste znali ni to da je sam Staljin (koji se, inače, školovao za sveštenika u mladosti) u poslednji čas sprečio rušenje hrama — koji je smetao prolasku tenkova na redovnim paradama!…
Ispredaju se brojne priče i legende o ovoj crkvi, a većinu od njih nije moguće proveriti. Kako god: ova građevina je jedan od glavnih razloga što bih želeo da pohodim Rusiju (do sad nikad nisam bio tamo).
Prema današnjoj vesti na sajtu RTS koju sam upravo našao, zvona na hramu se danas nisu oglasila, jer je u Rusiji proglašen dan žalosti zbog izginulih u brodolomu na Volgi. Nisam znao za tu vest jer već danima nisam pratio vesti, zgađen talasom budalaština na domaćem terenu.