Danas sam navijao za Marinka; završetak je bio spektakularan.
Pa dobro, ne baš spektakularan, ali svakako sam se izvukao od registarske tablice sa sufiksom ČY ili WŽ ili, kao moj prvi komšija, ĆĆ. “Ne pitaj previše, biće kako te zalomi”, reče Marinko, profesionalac na planu registracije vozila (otkad imam auto, nemam pojma kako ide procedura; to sve on odradi). “Ako ne budeš dobar, tražiću da ti uvale sufiks LJNJ”, zapretio je i to je bio kraj rasprave.
I tako… Da skratim priču: naš Punto od danas nosi tablicu KI-010-ED.
Današnji zadatak je bio da slikam tu tablicu bez blica i bez stalka u pola devet uveče. Ovo je ekspozicija od 1/5 s iz ruke, doduše desna šaka mi je bila oslonjena o branik:
Ništa posebno: tako sam fotku i zamislio. Kao što rekoh, iskušenje se odnosilo na količinu svetla; čovek se lako prevari u ovakvim uslovima; ipak, bilo je pola devet i bilo bi nerealno očekivati da se može slikati tek tako u “idiot” režimu. Kasnije sam, čisto poređenja radi, napravio par ekspozicija uz pomoć blica – ama, neupotrebljivo po definiciji, koliko god da je ispalo čisto. Ukratko: mišn akomplišd.
Na citat dana me je podsetio stari drugar iz ranih dana IT praistorije.
