O nemačkom jeziku vlada stereotipno mišljenje da je precizan, ali složen i tvrd za uši. Šta je od svega toga istina? Da proverimo:
Pa sad, nije da nije…
Čegbre, ima još.
Tag: beli svet
Na krilima u Jugoslaviju
Da li je to Grčka? Ne. Da li je to francuska rivijera? Ne. Da li je to Turska? Austrija? Švajcarska? Rim? Ne, sve je to Jugoslavija.
Da li znate šta je zajedničko za ova tri pojma: Kodachrome, Pan American, Jugoslavija?
Tako je: ta tri pojma označavaju entitete kojih više nema. Legendarni film Kodachrome se ne proizvodi od 2010. godine. Pan Am je bankrotirao 1991, a ta godina beše i de facto poslednja u životu one zemlje velike 255.804 kvadratna kilometra na koju pomisli svako ko je rođen u njoj. E, pa da vidimo šta je to Pan American zabeležio o Jugoslaviji na 16-milimetarskom Kodachrome filmu davne 1964. godine.
A čemu je bilo namenjeno sve ovo?
Svet je moj dom
Kako biste opisali značenje reči “avantura”? Šta je to avantura? Kako avantura počinje?
Koja je cena avanture?
Čemu žudnja za avanturom?
Mesečeva ptica
Volim da zavirim u zonu umetničkih animiranih filmova na portalu Vimeo. Nađe se tamo mnogo čudnih, prekrasnih radova, ponekad i kontraverznih. Nedavno sam natrčao na ovaj čudni film; ne znam šta da mislim o njemu. Odgledao sam ga triput, od čega sam dvaput prekidao, jednom čak bio na ivici odluke da ga izbrišem i zaboravim, ali sam mu se vratio.
Znam da moj lični ukus baš i nije bogzna kakva preporuka za čestitog posetioca suštine pasijansa, ali ipak pokušajte.
(gledanje preko celog ekrana će biti od koristi.)
Petnaest trikova za pet minuta
Nismo odavno zavirivali, a hteli smo, šta se dešava u svetu iluzije, magije i hokus-pokusa. Uto naletesmo na nekog lika, navodno vrlo poznatog. Ali avaj, i on voli da mlatara rukama po vazduhu, praćeno facijalnim grčem nalik osmehu kad ih ukoči u pobedničkom položaju. E, pa taj je odlučio da postigne svetski rekord u broju izvedenih trikova u nekom datom vremenu, pa su mu zadali da to bude petnaest trikova za pet minuta.
Evo šta je onda bilo.
Kim buna binmek ister°!
Ponedeljak k’o ponedeljak, nijedan mačak koji drži do sebe ne voli taj dan, ali red je da proverimo šta se nudi među sadržajima koji su posvećeni ekstremnim aktivnostima. Iznenada saznajemo da se spravama po luna-parkovima sad dodaju i EKG uređaji. Nikad ne znaš kad će neki mamlaz da ti umre usred vožnje, pa makar da imaš dokaz da nije bio dovoljno zdrav kad je seo da se provoza…
Severna Koreja je najbolja Koreja!
Pazi ovako: možeš samo da gledaš. Možeš samo da slušaš. Možeš i istovremeno da gledaš i slušaš, a tad je doživljaj potpun. Kako god okreneš, tung-von-jaaaaan! Te-kwon-doooooo! Čunćinun kojinpal nijengon pojendaaaaal!
Pariski masakr
Kada je Anders Bering Brejvik iza sebe ostavio 76 mrtvih i 93 ranjena, ispostavilo se (po iskazima svedoka iz njegove mladosti) da je (između ostalog) pljuvao u bazen, zapišavao komšijsku ogradu i uživao da ubija mrave.
Taj petak, 17. oktobar 2014. godine, upravo dan kada je, zbog nezamislive lingvističke operacije promene pola sestara Vilijams sa ciljem sprdačine u propalom pokušaju, Udruženje teniserki (WTA) izvuklo 25 hiljada evra iz džepa Šamila Tarpiščeva, protekao je tiho. Gospodin se Oland tom priliko nije razbudio. Kao ni gospodin Netanijahu i ostali predsednički kandidati (Netanigugl i Netanibing?) Kao ni gospođa Merkel i gospodin Vučić. Kao ni gospođa Čomić. Baš kao ni svakodnevna čeljad diljem svetskog šara. 
Dubokozabrinuti žitelji FejZbuka ne prestadoše da dele fotografije životinja sa očima; ekstremna desnica nastavi sa skladištenjem najnovijih naučnih dostignuća u svoje tradicionalne jazbine; ekstremna levica nastavi da radi… šta god da inače radi; reporteri buduće srbijanske nadgradnje online časopisa Vice i dalje predano tražiše načine za naplativo guranje prstiju u oči pospane raje. Niko ne trepnu dok moj dobri Šamil nosaše krst slobode govora. Posledice jedne loše procene (svakako ne lične, ali svakako da društvene greške) nikoga ne interesuju. Takvi smo: zbog javnih se promašaja ćijukati neće. Računaju se samo pogotci.
A onda se desio 7. januar 2015. godine.
Neko mora i tamo gore da zameni sijalicu
Antenski stub, visok tričavih 500 metara (pih! pa to nije ni 600 metara!), gleda svoja posla nasred ledine. I sad neko treba da zameni sijalicu kad ona, jel’te, crkne.
Nastavite sa čitanjem… “Neko mora i tamo gore da zameni sijalicu”
Petarde? Kakve petarde?
Da li vas nerviraju oni koji bacaju petarde? Iritira li vas praskavi zvuk desetina petardi kad uradi ponoć između dve kalendarske godine (i, obaška, trinajz dana kasnije ponovo)? Imate li želju da im se pridružite ili biste ih radije sve strpali u jednu pećinu i naredili im da ispucaju sve što imaju ako žele da izađu?
A šta biste onda tek rekli za eksploziju u skladištu za vatromet? Pazi ovo: snimatelj se zatekao nekim drugim poslom, pa je uhvatio sve, iako je najpre blebnuo od udara.