Tag: beli svet

Peskara

Iskreno, nisam baš nešto srećan zbog tog naslova, ali stade mi mozak totalno – ne mogu da smislim ništa bolje osim prevoda originalnog naziva ovog kratkog filma – a nisam hteo da u naslovu ulazim u kliše objašnjavanja kako je ovo postignuto da bi ličilo na dioramu.

Svejedno: ostajem opsednut ovim rezultatom i opčinjen ovom tehnikom izvedbe. I uzdišem, jer ja ovo nikad neću moći da napravim… Osim što nemam strpljenja da pronađem mesta gde bih mogao da izvedem takve kadrove, obaška sam siguran da nikad ne bih imao snage da potrošim velike pare na tilt-shift objektiv…

Zaskočio ga

Stephen Fry i njegov prijatelj Mark Carwardine, zoolog, otišli su u nekakvu šumetinu na Novom Zelandu sa namerom da snime retku vrstu papagaja po imenu kakapo, za kojeg je poznato da je preostalo samo još oko 130 primeraka. Braša kog su sreli se zove Sirroco (?) i bio je druželjubiv prema njima.

Štaviše, veoma druželjubiv.

Nikad ne znaš kad će da te saleti neka nevolja ili zaskoči ugroženi papagaj neletač. Pa mislim, ovaj je baš ugrožen…

TT: Pun krug, puna brzina

Ostrvo Man je, kažu, mirno mesto. Tamo odlaze da žive oni kojima je pun kufer užurbanosti i stresa, nego biraju život polako. I sve je sporo i spokojno.

Osim jednom godišnje, kada sa održava najbrža ulična moto-trka na svetu: TT. Evo, baš ove godine će biti 100 godina od prve trke. Tim ludijanjem smo se već bavili na Suštini pasijansa pre petnaestak meseci, kad smo utvrdili da trkačima treba oko 17 minuta da naprave krug od 60 km. Dakle, prosečna brzina je oko 210 km/h.

Ako volite takve egzibicije, a vi se smestite udobno, turite sliku preko celog ekrana i pokrenite ovaj video zapis: pred vama je pun krug. Svih 60 km.

Nastavite sa čitanjem… “TT: Pun krug, puna brzina”

Crveni balon (slikom)

A sad nešto raskošno. Praznik za oko i dušu: remek-delo filmskog jezika.

Molim vas, pronađite 35 slobodnih minuta i tek onda pogledajte ovaj film.

Film Le Ballon Rouge (1956) je dobitnik Oskara za originalni scenario (jedini kratki film koji je osvojio Oskara tog ranga!) i Zlatne palme ukategoriji kratkog filma na Filmskom festivalu u Kanu 1956. Osvojio je i druge brojne nagrade, kojekuda po svetu.

I moje srce zauvek, još od davnih dana…

Nastavite sa čitanjem… “Crveni balon (slikom)”

Sedam dana u Irskoj

Poznajem ljude koji bi voleli da malo putuju Irskom. Tačnije, u tu grupu spada svako ko se ikada bar malo uputio o životu u toj čudesnoj zemlji. I ja sam među njima. Juče je bio dan sveca-zaštitnika Irske, Svetog Patrika. Šta vredi da slavimo ako nismo u Čikagu; a ja nemam gde u svojoj varoši da popijem pintu Ginisa, najboljeg piva otkad postoji pivo.

Nego, pozabavimo se malo samom Irskom. Ovog puta iz ugla nekog ko ume da priča priče kamerom. Zna se: pružite sliku preko celog monitora, overite da ide HD – i uživajte.

Joj, čoveče… Što sam željan putovanja…

Da li je ovo najpametnija životinja?

Možda je došlo vreme da razmislimo o tome kako definišemo inteligenciju. Takođe, veliko je pitanje koje sve kriterijume možemo da zadovoljimo da bismo se nazvali inteligentnima.

Moguće je da ste ovo već videli, ali nema veze. Pogledajte ponovo: vrana rešava problem u osam koraka kako bi došla do zalogaja.

Nastavite sa čitanjem… “Da li je ovo najpametnija životinja?”

Izbori

Eh, znam da se rečenice i pozdravi ne započinju uzdahom, ali… Nego, evo me opet nakon pauze i prvi put u ovoj godini. Ne bojte se, neću praviti rekapilutaciju između mog poslednjeg objavljenog i ovog teksta.
Hajde da ubrzamo.

Jeste haotično, ali ipak prepoznajete o čemu se radi.Opšte je mesto da je danas sve “brže”, ljudi traže instant vesti, instant hranu, instant “sve”, a to baš ne biva tako. Evo recimo,   pogledajte koliko smo mi “sporovozno” društvo. A toga sam se setio nedavno, kada sam bio nadomak pruge kojom saobraća moćni TeŽeVe. U stvari, nije me baš – da budem iskren – voz mnogo ni zanimao. Imao sam izbor da odem ili ne odem na kultno mesto savremene nauke – u restoranu CERN-a imate priliku da ručate zajedno sa budućim i živim dobitnicima Nobelove nagrade. A počeo sam od restorana jer mi je još uvek teško da pronađem prave reči u koje bih pretočio utiske koje sam stekao boraveći u poseti CERN-u, obilazeći Veliki hadronski sudarač (LHC), i eksperimente CMS, ATLAS i LHCb. Kad smo već kod brzine, čestice u CERN-u “teraju” se skoro na brzinu svetlosti, a i dalje visi pitanje da li bi nam 299.792.458 m/s bilo dovoljno da nekako “premostimo” ta verovatno dva, dva i po veka zaostatka za razvijenim svetom.

Nastavite sa čitanjem… “Izbori”