Zabava za široke narodne mase!
Je l’ to ta kriza što svi pričaju o njoj?
Tag: beli svet
Monocikl, bicikl i trambulina
Dva ludaka demonstriraju akrobatsku veštinu u neobičnom scenskom nastupu.
Iskreno, na mahove je malo monotono – nećete propustiti previše budete li preskakali delove tu i tamo. U celini, vredno je bar malo vaše pažnje, ako ne i svih osam i po minuta.
U fokusu Google kamere
Nikad ne znaš kad te snima Veliki brat. Kad te snima Gugao, to se vidi lepo.
Za Google Maps svi znate, pa verovatno i koristite taj atlas na mreži. A izvesno znate i za Street View, seriju fotografija koje je snimilo specijalno vozilo i koje na određenim mestima, kojih je sve više, obezbeđuje virtuelnu šetnju po ulicama gradova (i ne samo gradova).
Značaj virtuelne šetnje ulicama je nesumnjiv. Imam i lično iskustvo: pre puta u Rim prošle Nove godine, naučio sam da pešice dođem od hotela do Koloseuma. To nije razdaljina koja bi se prevaljivala pešice (uostalom, metro radi dobro, za razliku od nadzemnog gradskog prevoza), ali dalo mi je načelan utisak o prostoru u kome ću se kretati, u čemu je servis u potpunosti ispunio zadatak. 
Međutim, kontroverze su se razvile tokom vremena: ima li narušavanja privatnosti u postupku snimanja fotografija ulicom? Mišljenja su razna, a najčudnije se dešava kada neko komentariše to pitanje iz ugla snimatelja i iz ugla snimanog. Tek, ima raznih krajnosti – od državnih zabrana da se snimanje nastavi, kao što se desilo u Austriji pre dve godine, do akcionih molbi Guglu da snima ulice. U slučaju Austrije, odlučeno je da se ipak nastavi sa fotografisanjem godinu dana kasnije. 
Istorija pobednika dokumentarne fotografije
Nedavno je osvanuo retrospektivni pregled pobednika najuglednijeg stalnog konkursa dokumentarne fotografije.
Fotožurnalizam je kategorija u kojoj pliva mnogo ribica i tek pokoja velika riba. Svedoci smo gomile kojekakvih reporterskih fotografija koje nisu ništa drugo nego ilustrativni detalj koji služi da održi trivijalni likovni ugođaj oko trivijalnih priča.
Međutim, postoje mesta gde se vrhunska priča poštuje i gde svaka slika doslovno govori hiljadu reči. Jedno od takvih mesta je fondacija World Press Photo – nezavisna i neprofitna organizacija locirana u Amsterdamu, čija misija je da podrži i očuva najviše standarde u fotožurnalizmu i dokumentarnoj fotografiji širom sveta. Brojne su aktivnosti koje fondacija sprovodi u tom cilju, a jedna od njih je postojanje stalnog konkursa za izabranu fotografiju godine.
Uzgred – ovaj kolaž je napravljen od WPP fotografija koje su objavljene na mnogim blogovima širom Interneta. Ako podržavate sporazum ACTA, to znači da smo svi mi kriminalci i zlikovci i licimuri i demoni i da sad treba da idemo u zatvor.
Na blogu BuzzFeed nedavno je osvanuo pregled svih odabranih fotografija godine, od osnivanja World Photo Pressa 1955. godine do nedavno izabrane fotografije koja je pobednik za 2011. Predlažem vam da pogledate tu kolekciju, jer ona je ogledalo sveta u kom živimo. Upozoravam one sa slabim živcima ili još slabijom petljom da se ne upućuju da to pogledaju, jer tamo nema ničeg lepog. Ali svakako nije posao dokumentarne fotografije da bude lepa, nego da prenese sliku događaja u funkciji mesta, vremena i istine. Zato svaka fotka ima priču uz sebe, pa ćete se podsetiti nekog događaja ili možda naučiti nešto što do sada niste znali.
(Via)
Grad sambe u tilt-shift obliku
Ne verujem da će biti mnogo onih koji će ostati ravnodušni na ovo. Mene je oduvalo, odgledao sam triput zaredom u HD rezoluciji i preko punog ekrana. I vama preporučujem da gledate tako.
Da vidim uživo karneval u Riju, pa da kažem da sam sve video.
A tilt-shift fotografije se sećate, zar ne?
Neka vas iznenadi
Brzo ćete shvatiti o čemu je reč. Ali nećete baš odmah ukapirati šta je povod.
Kapa dole! Tako se prave promotivni video materijali.
Šta je to ACTA i zašto je to loša stvar
Suština pasijansa se pridružuje protestu protiv stvaranja globalne internet inkvizicije.
Anti-Counterfeiting Trade Agreement (ACTA) naoko predstavlja samo još jedan multinacionalni dogovor nalik svim onim silnim trgovinskim sporazumima. Štite se prava, robne marke, sprečavaju se falsifikati i poštuju autori.
Sve je to lepo i krasno, ali to nije tako. To je priča za vjeverice.
Nema šta mnogo da se priča. Ključne stvari ćete saznati gledajući ovaj, sada prevedeni, video materijal.
Suštinski momenat je onaj na 4:30 gde se kaže:
Od celog sporazuma korist ima samo mali deo industrije, takozvana “medijska mafija”, kompanije koje se bave medijskim izdavaštvom kao što su RIAA i MPAA, koje već duže vreme pokušavaju da reše “problem interneta” koji preti njihovom zastarelom poslovnom modelu.
Nastavite sa čitanjem… “Šta je to ACTA i zašto je to loša stvar”
Balada o tri idiota
Molim za čas svečane tišine… Hvala. A sad puštaj video.
Ponekad moraš da se malo i potrudiš da bi ispao baš-baš idiot. A kad takav trud ulože trojica, onda je to veličanstveno.
Ljuljaška za ovisnike o adrenalinu
Ponekad proste mehaničke gegaljke nisu dovoljne. Valja angažovati alpinističku opremu. Recimo, ovako.
Jes’ da ovo nije za ovo doba godine, nego za leto, ali dođe svejedno, jer ovakvih prirodnih greda kod nas nema.
Prilika za ispravku
Oduvek sam se pitao koji đavo fali onima što sebe reklamiraju isključivo tako što ofiraju druge, poput one IT kompanije. Međutim, kad je reč o Pepsiju, sve im je oprošteno. Od nekoliko reklama koje pamtim, ova je definitivno najbolja.
A tek varijacija – ovog puta bez eksplicitnog poređenja sa kokakolom, osim kad je utvrđeno da nema pepsija – i zašto.
Međutim, ova je ipak po ideji ispred svih.
Nemojte misliti da to znači da volim da pijem to đubre.
(Tnx Jelica via FB)