Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Trudio se čovek, trudio, pa izvukao ribetinu. Oko joj bilo ovol’ko! 
Nemojte pogrešno da me razumete. Išao bih ja na pecanje, ali da karikiram Komšiju, da mi plate 30 evra na sat. Pošto se to neće desiti, bezbedan sam. A som… Pa, Jasni je uspelo da me natera jedno dvaput da jedem somovinu, jer ne smrdi onako kako smrdi ona riba zbog koje sam objavio rat toj vrsti hrane još kao dete. Dvaput, pa dosta. 
Citat dana dolazi od onog ko je toliko slušao Toma Waitsa da mu ni četrdeset bootlega ne bi teško palo neće teško pasti; od onog koji je doživeo da životni san pretvori u javu, sve u žutom okviru; od vrednog đaka koji svoje štreberske ocene objavljuje sa velikim stilom i osmehom koji osvetljava prostore; od pritajenog umetnika čiji talenat za multimedijalnost će kad-tad izaći na površinu; od momka u duši, inače prvog autora Suštine pasijansa koji je saznao u čemu je razlika između gole belkinje i gole crnkinje.
Grba ima taj napadački instikt°,
ne propušta nijedan volej, pa makar to bio autogol!
Igor Rill
Trebalo je primetiti i uhvatiti trenutak i uživati u njemu. Sve to je bilo moguće zahvaljujući perfektnom danu kakav je opevao Lou Reed i perfektnom društvu kakvo ne postoji u drugom kontekstu.
Samo Čak Noris može da kija otvorenih očiju. Ali su zaboravili da kažu da on usput iskijava penicilin i tako leči ljude oko sebe. A mi ostali?… Mi ovako:
Sad će da krene poslednji talas prehlade. Za mnoge, taj je najgori mogući. Kljukajte se vitaminima, sad je bitnije nego što je bilo tokom zime. I, ako već kijate: stavite maramicu na usta; ili barem stavite ruku, pa odmah idite i operite ruke sapunom; okrenite se od ljudi; zaboga, preduzmite nešto da ne širite klice oko sebe.
I – nazdravlje!
Bilo je pitanje dana kad će ovakva informacija osvanuti.
Encyclopædia Britannica je parametar u bibliografskoj istoriji. Prvi put je publikovana u intervalu 1768-1771. kao trotomno izdanje. Već u četvrtom izdanju (1801-1809), narasla je do dvadeset tomova, da bi izdanje iz 2010 izašlo u 32 toma. Počev od 1933. godine, usvojen je princip konstantne revizije – proces u kome se svaka objavljena informacija podvrgava proveri, osvežavanju i korekcijama. Autori članaka za Enciklopediju Britaniku su ugledni stručnjaci u svojim oblastima, a od početka je uveden princip da za to pisanje nema novčane nadoknade: ugled institucije je takav da moralni honorar biva dovoljan.
Prekjuče, 13. marta 2012, New York Times je objavio je ono što smo mogli da naslutimo kao mogući ishod digitalizacije i okrenutosti Internetu: 15. izdanje Enciklopedije Britanike iz 2010. je poslednje koje je odštampano. Enciklopedija se seli u virtuelni svet, po godišnjoj pretplati od 70 dolara. Delimični sadržaji će ostati besplatni, kao što su i sad. Hoće li se online korisnička baza povećati sa sadašnjih pola miliona na više, nakon što postane jasno da je to jedini mogući ishod, ostaje da vidimo.
Nastavite sa čitanjem… “Enciklopedija Britanika – nikad više na papiru”
Danas se navršava 101 godina od rođenja najvećeg majstora origamija u istoriji modernog Japana, pa je Google u to ime objavio globalni doodle.
Akira Jošizava° (1911-2005) je bio veliki majstor origamija. Vlada opšte mišljenje da je on onaj koji je veštinu pravljenja oblika savijanjem papira pretvorio u realnu umetnost. Smatra se da je Jošizava kreirao preko 50.000 različitih oblika, a Orden izlazećeg sunca, koji mu je uručio lično car Hirohito, najviše je društveno priznanje za pojedinca u Japanu.
Ispratite linkove koji čuče ispod upita Guglu (može i klikom na ovu sliku). Origami je izuzetno zanimljiva disciplina: probajte i sami! Ja ću večeras napraviti nešto, možda baš klasičnu figuru ždrala, a onda fotografisati. I to će biti moja slika dana.
Inače, bio sam klinac od nekih 10-11 godina i dečko iz komšiluka je dobio od tetke iz inostranstva špil od desetak bogato ilustrovanih knjižica koje su bile uputstva za origami. Sećam se, dane smo provodili savijajući razne figurice; uživao sam u tome.
___________
° Pravo i puno ime čoveka je 吉澤 章, što se čita kao Jošizava Akira. Naime, pre nego što je Makartur počeo da pravi reda u administraciji Japana (1945-1952) putem amerikanizacije društva, obrnuo je imena tako da lično ime ide pre prezimena. Sada u Japanu postoji inicijativa da se praksa vrati na staro, u čemu im smeta globalizacija. Tako da zasad princip “prezime pa ime” ostaje samo u Kini, Korejama i Mađarskoj.
Jedna zanimljiva tema je obrađena pre desetak dana na sajtu Digital Photography School: to je kolekcija od 27 fantastičnih fotografija na kojima refleksija predstavlja ključni motiv.
Stvarno nema smisla da prenosim fotke odande. Ova jedna je samo podsetnik meni samom da ključ odraza predstavlja oblik koji je u strogoj relaciji sa glavnim objektom u kadru.
Dobra ideja. No, imao sam već takvih radova u kolekciji “jedna na dan”; omiljeni komad je onaj snimljen u najboljem sekundu zlatnog sata: odraz motela u ribnjaku pored fazanerije na Ubu, avgusta 2011.
(Via)
Danas je svet stripa izgubio jednog od najvećih autora koji su ikad vladali tim medijem.
Jean Henri Gaston Giraud, rođen 8. maja 1938, bio je velemajstor stripa koji je posebno obeležio šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka. Svetu je bio poznatiji pod pseudonimom Moebius, kojim je potpisao većinu tabli svojih stripova; drugi, manje korišćen pseudonim beše Gir.
Među brojnim autorskim delima u svetu stripa, najpoznatiji je Blueberry, strip smešten u arhetipski prostor američkog starog Zapada. Ali, ako smem da biram, više su mi po volji dela potpune imaginacije – ono što je Moebius ostavio u žanru fantastike i naučne fantastike. Recimo, Arzach, junak mitskog arhetipa, smešten u neki čudni svet.
Veselo veče u domu penzionera.
Čak ima šmeka. 
Gde je granica ljudske mašte? Možda baš u graničnim slučajevima nauke. Danas je 40 godina od lansiranja sonde kojoj je mašta opredelila sudbinu.
(ovaj prilog su spremili Igor i Grba zajedno)
Lansirana 2. marta 1972, sonda Pioneer 10 je prvi objekat načinjen ljudskom rukom koji je poslat preko asteroidnog pojasa. Primarni zadatak misije je bio da obezbedi polazne informacije o spoljnim planetama Sunčevog sistema; bio je to prvi objekat koji je prošao pored Jupitera i snimio ga izbliza. U nastavku misije, Pioneer 10 je obavio niz merenja u obodnim zonama Sunčevog sistema, sve do kraja formalnog dela misije 31. marta 1997. Da, dobro ste pročitali: misija je trajala 25 godina.
Slabašni signal sa sonde je potrajao još neko vreme, služeći kao zgodno sredstvo za eksperimente na planu stalne komunikacije u graničnim slučajevima. Poslednji telemetrijski prenos sonda je obavila 27. aprila 2002. Poslednji, vrlo slab signal je primljen sa Pioneera 10 22. januara 2003, kada je bio udaljen 12,2 milijardi kilometara. NASA je učinila još jedan, neuspeli pokušaj da stupi u kontakt sa sondom 7. februara 2003. Još jednom su, bezuspešno, pokušali 2006, a onda je dosije zatvoren. “Sonda spada u istorijski i naučno najbogatije istraživačke misije”, komentarisala je Dr Kolin Hartman, direktorka istraživanja Sunčevog sistema u agenciji NASA.
Nas, međutim, i danas zanima onda druga misija sonde Pioneer 10. A to je poruka zvezdama.
Nastavite sa čitanjem… “Misija Pioneer 10 – četrdeset godina kasnije…”