Kako pogoditi nešto i promašiti sve ostalo

Svako će se složiti da nam je tehnologija učinila živote udobnijim, može biti da nam je i ponekad zanimljivije ako koristimo tehnologiju. No – šta je sa suštinom? Jesmo li bolji ljudi? Živimo li zdravije? Umemo li da razmišljamo bolje? Nalazimo li ikakvu novu suštinu ili smo previše zauzeti da bismo primetili pravi svet oko nas?

O tome govori ovaj film.

Nastavite sa čitanjem… “Kako pogoditi nešto i promašiti sve ostalo”

Piškite li pod tušem?

Šta ste se zabezeknuli? Pitanje je jasno da jasnije ne može biti. Ima tu i motiva, uostalom. Pazi ovo.

Jes’ kampanja, ali je fenomenalna. Najzad, reč je o problemu snabdevanja pijaćom vodom u prenaseljenim gradovima Brazila i kampanja i te kako ima smisla. Ne propustite ni blesavi veb-sajt. Ne, ne znamo portugalski, pa smo “sim” i “não” lupetali nasumice.

Svetlost: moguća budućnost nakita

Da li biste se složili sa nama da je svetlost, sama po sebi, lepši ukras od zlata? Ali – ako preskočimo raspravu o nužnosti ukrašavanja – kako angažovati samu svetlost kao ukras? Može li se to?

Koncept NECLUMI je realizovan kao prototip ogrlice od svetlosti koja se interaktivno menja na osnovu nekog spoljnog nadražaja. Pogledajte.

Dobrim idejama ne treba stajati na put. Ovo je još jedan dokaz tvrdnje da su genijalne ideje pretežno jednostavne.

За шта је добро пушење

Ајде назад и поново прочитајте наслов. Нисам рекао “зашто” него “за шта”. А ту има неке разлике, и то битне.

Наравно, нећете ме ухватити како тврдим да је пушење добро и да га препоручујем. Не, у ствари га не препоручујем никоме осим пушачима, којима је моја препорука ни из џепа ни у џеп.

Као и гомилу других мода, и пушење и антипушачку хистерију смо добили из увоза. Сећам се, као клинац, да је доста мог друштва пропушило још негде око шестог основне, да је био извесни слепи угао где нико није могао да нас види, и ту се димило. Повремено би долазили некакви предавачи, па би окупило све више разреде у фискултурну салу, па би нам дрвило о статистикама, можда и показивало слике плућа (за која се касније испоставило да су припадала рударима угља, можда не у свим случајевима) и све скупа бавило се продајом страха. За то време се димило на све стране – и по кафанама, и по скупштини, и по возовима (осим купеа за непушаче), и по чекаоницама биоскопа (чак и амбуланти, понекад) па и за време представе, и по аутобусима, и по теве причаоницама.

Сваких десетак година би се под овим или оним притиском донео неки нови закон о пушењу или против њега, а држава која би требало да га спроводи би уредно повећала порез на дуван и уживала у приходу. Ти су се закони спроводили колико и они о везивању у колима (које смо имали још седамдесетих), тј само ако вас узму на зуб а немају ништа друго да вам прикаче.

кад у стану који плаћате не смете да пушите, на тераси имате овакву пепељугу.

Nastavite sa čitanjem… “За шта је добро пушење”