Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Kada čujete reč “trač”, obično u glavi formirate negativan predznak. A ne znate, kako biste i znali, da je to nekada bio tehnički jedini dostupni vid društvenog angažovanja koji je danas poznat pod engrpskim imenom “čat”. Sadržaji tih, jel’te, čatova nekada su bili od presudne važnosti u kreiranju društvenih veza. Ovako nekako:
Ne potcenjujte snagu trača.
Znate li koje igračke su najbolje, najlepše i najkorisnije? One koje veličaju pamet, znanje, maštovitost i ideju da se tamo negde, daleko preko brda, krije neuporedivo bolja igračka do koje je moguće doći sopstvenim trudom.
Evo, pogledaj.
Sad zamisli da se tvoje dete igra na ovaj način. Zar to ne bi bilo sjajno?
A sad razmisli o tome kako nigde više ne može da se kupi komplet “Elektropionir“.
Kratki film koji je pred vama predstavlja prostu, ali prelepu viziju moguće budućnosti u kojoj Čovek osvaja Sunčev sistem. Ove slike su zasnovane na naučno utemeljenim idejama i konceptima mogućeg sadržaja budućnosti koja ne mora da bude predaleka, ako se ikada desi. I da ne zaboravimo: ove slike su derivati fotografija načinjenih u Sunčevom sistemu.
Alfred Hičkok nije propuštao priliku da se pojavi u nekom svom filmu na nekoliko sekundi. Nikad ništa nije govorio, jer kako je sam govorio, “onda bi me to učinilo glumcem, pa bih morao da ponižavam i samog sebe kao što to već uvek činim sa glumcima”.
Evo kolekcije tih pojavljivanja.
Samohrani otac se trudi da pruži koliko god može svom mladom sinu. Opsednut tim trudom, mali piše hvalospevni sastav o njemu. Tek posle otkriva mračnu tajnu. A onda…
Ovaj kratki film je bio prikazan u finalnoj selekciji na festivalu TropFest u Australiji 2009.
Nikada nije dobro kada tokom intervuja inteligencija proviri samo sa jedne strane mikrofona. Srećom, tu je Džon Oliver koji nanovo dokaže kako nije dovoljno biti duhovit: potrebno je biti i Britanac.
Da li je intervju namešten ili ne (ostaje pitanje da li je Hoking bilo kada bio sposoban za ovakva uličarska nadgornjavanja) zapravo uopšte nije bitno. Džon Oliver i bez pokretanja sjajnog serijala People Who Think Good (dodatka odličnom i analitičkom Last Week Tonight – konačno zbog nečega da budem ljubomoran na HBO pretplatnike), u čijem prvom delu danas uživamo, uporno ukazuje da se zdrav razum isplati – pre par nedelja je izrekao par ozbiljnih kritika svog prvog posla, The Daily Show With Jon Stuart (i republikanskoj alternativi, The Colbert Report). Zamislite, recimo, kako u Srbiji… zapravo, ništa nemojte za zamišljate. Uživajte u komendiji! 🙂
Nije dovoljno da si znalac tehnike i da imaš šta da fotografišeš: potrebna je i veza na višem nivou koja dovodi do rezultata. Evo, ovako:
(Preporučujem prelazak na režim punog ekrana, u HD rezoluciji.)
Ovo nije jedina kolekcija timelapse snimaka Čikaga ovog autora: evo još jedne.
Lov je, kažu, stvar strpljenja i nadmudrivanja. Ako niste mentalno spremni da izgubite poneku partiju, ne treba da idete u lov. Evo, na primer:
Pa ti sad misli šta hoćeš!
Ponedeljak je, a gde ćeš bolji dan da proverimo šta ima novo u svetu ekstremnih sportova, polusportova i ostalih kvazisportskih delatnosti. Dakle, ovog puta je reč o metodi vožnje bicikla koju je jedan moj komšija pre četrdesetak godina prijavio mojim roditeljima rečima “kao muva bez glave”.
Rado bismo rekli da je brzina navedena u naslovu postignuta vožnjom bicikla, ali to ne bi bilo baš sasvim tačno. Zato možemo da kažemo da je brzina od 333 km/h postignuta na biciklu.