Kad bi jelen imo krila,
to bi brza ptica bila.
Kad bi lutka znala šiti,
mogla bi mi švalja biti.
Kad bi lebac pado s neba,
svak bi imo kolko treba.
Tag: knjige
Horror Simpsons
Ovo ste možda već videli, ali ne mari: vredi da se vidi ponovo. Da podsetim, reč je o tradiciji da se neka epizoda serije “The Simpsons” posveti Danu veštica.
Dakle, ova dva i po minuta je kreirao Guillermo del Toro, kultni reditelj. Navodno, u 150 sekundi se moće daći stotinu referenci na razne filmove strave i užasa. Bilo bi zanimljivo da probamo da sastavimo spisak tih referenci.
Što se mene tiče, lični favorit je tekst koji Bart ispisuje na tabli… 
Kad je Zmaj harao
Došlo doba da zavirimo u upravo objavljenu, drugu video najavu drugog dela trotomnog filma “The Hobbit“.
Preporučujem HD format preko celog ekrana.
Sad me samo zanima hoće li Šmauga oboriti u ovom ili sledećem filmu. A Beorn se najzad pojavljuje – doduše, ne u ovoj najavi. Ali vidi se u prvoj.
Samo su ga zamenili u porodilištu
Da zastanemo na časak. Da udahnemo gutljaj vazduha i da zarobimo krišku neba u oku.
A šta tu ima da se priča. Ili osetiš odmah ili ne osetiš nikad.
Moskva – Petuški, opet. Svedočenje o zaboravljenim koktelima, propuštenim prilikama i miru u duši
Došlo vreme. Došlo, pa otišlo. Srećom, neko se setio da zabeleži…
Sa kultnim delom “Moskva – Petuški” Venedikta Jerofejeva smo se družili krajem proleća i početkom leta 2011. godine. Došlo je doba da zavirimo u nesrećnu sudbinu tog pesnika koji je za muzu izabrao nikog drugog do Bahusa. Shvatajući efemernost sveta oko sebe, Jerofejev se dao na put laganog samouništenja…
Pogledajte ovaj dokumentarac.
E, moraću da probam tu “komsomolkinu suzu“, pa nek’ ide život!
Paranoid android
Nekada se pod rečju android nije podrazumevala n-ta verzija Google-ovog operativnog sistema za prenosne uređaje.
“Da li sada želite da odem u ugao i tamo rđam ili da se jednostavno raspadnem ovde gde stojim?”
“I kad pomislite da život nikako ne može biti gori nego što jeste, to se ipak desi.”
“Trebalo bi da to ispričaš svojim prijateljima, Zemu i Zemu, kada ih kasnije budeš sreo; smejaće se, koliko ih ja znam, iako ih, naravno, ne znam, osim što poznajem sve organske oblike života, i to mnogo bolje nego što bih voleo. Ha, ali moj život je samo kutija trulih zupčanika.”
“Vi mislite da vi imate nevolja!?”, reče Marvin kao da se obraća novonastanjenom mrtvačkom kovčegu, “Šta biste vi uradili da ste robot sa manijačkom depresijom? Ne, nemojte se mučiti da nađete odgovor, ja sam pedeset hiljada puta inteligentniji od vas, a čak ni ja ne znam odgovor.”
“Dobijam glavobolju kada makar i pokušam da se spustim na vaš nivo razmišljanja.”
“Meni niko ne može pomoći. Ne kažem da je iko ikada pokušao. Hoću da kažem, ima li ikakvog smisla biti ljubazan ili predusretljiv prema robotu koji ne poseduje kola za zahvalnost? Ne kažem da ih nemam, samo nikad nisam imao potrebu da ih otkrijem.”
“Moju sposobnost za sreću mogao bi da uguraš u kutiju za šibice, a da ne moraš prethodno da izvadiš palidrvca.”
R.I.P. Ray Bradbury
Prošlo je već tri dana kako je na neko bolje mesto otišao veliki autor naučne fantastike, napetih priča, filmskog i televizijskog stvaralaštva… Stižem da mu odam poštu tek sad. A bio je jedan od mojih junaka u literaturi…
Ray Bradbury (1920-2012) bio je poslednji preostali iz velike SF trojke ABC (Asimov – Bradbury – Clarke). Što pročitah negde: nepošteno je da u listu temeljnih autora žanra ne dospe i Robert A. Heinlein, ali to je neka druga tema. Poenta je da nema popisa najznačajnijih SF autora a da se ne pomene i ime Reja Bredberija, iako je SF bio samo jedan od žanrova u kojima se uspešno pokazao.
Bredberi je bio velemajstor priče. Od “Marsijanskih hronika“, koje su ga u romantično vreme pulp-fiction forme uznele u prvu ligu svetskih autora, plodno je radio u raznim medijima. Njegov roman Farenheit 451 je jedno od obaveznih dela na spisku remek-dela u podžanru distopije; a film koji je Fransoa Trifo uradio po knjizi ide u red najvažnijih SF filmova uopšte.
Romeo i Julija
Parafraza Šekspirovog temeljnog dela.
Ama, nije mi što je ovaj animirani film besprekoran, nego to što sad shvatam da je “Romeo i Julija” jedino Šekspirovo delo koje sam pročitao u celosti.
Alternativna istorija
Sinhronicitet je česta pojava na Suštini pasijansa, više puta pominjana. Meni su se juče slučajno uskladili nacisti i ugledni naučnici jednog dokumentarca.
Rano nedeljno kišovito popodne idealno je vreme za lutanje po TV kanalima, čak i kada je izbor fizički sveden na 4 komada, kao što je slučaj u mom habitatu. Prekjučerašnji pobednik bio je National Geographic Channel, iz prostog razloga što se na preostala 3 u tom momentu emitovao neki reality show – o pecarošima ekstremistima (Discovery), veselim drvosečama (History Channel) ili debelguzima koji pokušavaju da istope salo na način primeren viktorijanskom ili edvardijanskom dobu (Viasat History). Dileme nije bilo: multiverzumi su mi daleko zanimljivija tema.
O čemu se zapravo radi? Teorija multiverzuma (termin je, inače, ušao u širu upotrebu tek posle serije SF knjiga o Elriku od Melnibonea) kaže da ne postoji samo jedan, već više univerzuma koji imaju svoj zaseban prostor, vreme, materiju, energiju i prirodne zakone koji u njemu vladaju. Štaviše, svaki put kada donesemo neku odluku navodno se kreira novi univerzum u kojem se događaji odvijaju dalje shodno odluci koju smo odbacili. Šteta je da vam ja sada prepričavam svoja shvatanja i/ili pravim se mudar prevodeći odlomke iz mnogobrojnih online resursa – odvojite 45 minuta i pogledajte kako to car Michio Kaku objašnjava. Samo da napomenem da nije reč o istom dokumentarcu koji sam imao prilike juče da vidim, ali ovaj je možda čak i ilustrativniji:
Zaboga, kakve veze nacisti imaju sa svime ovime?
iJU
Može li neko da mi objasni zašto su naši prevodici nepismeni?
Ne mislim na DivX ekipu, ne trošim njihove prevode, a od njih se i ne očekuje da budu lučonoše pismenosti. Čak ni na prevodioce TV programa, od njih sam odavno digao ruke, a 
i nisam prosečan konzument – od četiri kanala koja imam memorisana, jedino me ponekad iznervira “History Channel” gde uporno reku Labu prevode kao Elba (original je Elbe, na nemačkom ili Labe, na češkom).
Više me ne može uznemiriti ni dnevna štampa, koja nikada nije savladala pravilno rastavljanje reči na slogove niti izostavljanje predloga kada je reč o sredstvu kod imenice u instrumentalu. Što se prevodilačkog posla tiče, kod njih je najviše nadrljao mučeni Zakerberg koga redovno transkribuju kao Cukenberg.
OK, ko me je onda iznervirao ovaj put? Nastavite sa čitanjem… “iJU”