Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ako iko ikada bude uspeo da spasi svet od zla koje nam nameću politika, religija i korporacije, to će biti neki mali, šašavi ljudi velikog srca.
Jeste li čuli za projekat “Tutu”? Da bi vratio svojoj supruzi Lindi osmeh na lice nakon što joj je utvrđen rak dojke, Bob Carey je počeo da se slika kojekuda po svetu odeven samo u ružičastu baletsku suknjicu.
Pogledajte.
A sad pravac na matični sajt i pogledajte više.
Istina, tako bi mogli da se opišu rezultati moderne srpske politike, ali ovog puta nema skrivenih značenja u naslovu. Pogledajte.
Bilo bi zanimljivo da pokušamo nešto: hajde da smislimo naravoučenije ovog snimka.
Izvol’te: polje komentara vam je nauznak.
Čovek se zatekao u Ugandi, zemlji koju preseca Ekvator. I tam oje zatekao čoveka spremnog na veseli eksperiment iz fizike.
Koriolisov efekat je nešto što bih vam objasnio da nije nedelja. 
Ovako nema smisla. Mene, pak, fascinira da je efekat baš toliko precizno prenet na tom mestu. Baš zanimljivo!
Pitaću vas otvoreno: spadate li u one koji fotogrrafe i fotografiju uzimaju zdravo za gotovo? Takvima je posvećena ova dramska minijatura.
Svim prijateljima Suštine pasijansa koji poštuju tradiciju zapadnog kalendara želimo srećan Božić i zimske blagdane! Dobro vam zdravlje, dobri ljudi! Kad je zdravlja, za sve ostalo ćete se lako i sami pobrinuti.
Ponekad nije kako je zamišljeno, nego kako je suđeno.
Uočavam da je brat fotograf bio nespreman za akciju. Sramota.
Iliti: “šta god ti ja rekao, nećeš mi verovati”.
Naravoučenije: napad je najbolja odbrana, ali ovi nisu uspeli da stignu do dog nivoa. Pojma nemaju.
Odavno nismo videli neki dobar flashmob nastup. Evo jednog iz Beča 2012.
Baš dramatično. Jedino, malo mi teško da poverujem da su postigli baš takav zvuk u tom prostoru. Ali dobro, opraštam zbog dobre ideje.
Tri polovine, to mu dođe negde oko 1,666 – je li tako? Tako je.
Sad ćete da vidite… Ili nije tako… Uh…
Danas je dan omiljenog šablona svakog humanoidnog stvora koji se ikada očešao o radio ili televiziju i sebe smatra spikerom, smatrali ga drugi takvim ili ne. Jer danas, i samo danas, svaki humanoidni stvor koji se ikada očešao o radio ili televiziju i sebe smatra spikerom, smatrali ga drugi takvim ili ne, ima dužnost da saopšti veliku istinu: danas je dan kada polovina Srba slavi slavu, a druga polovina joj ide na slavu, jer valja se.
I tako, evo treći put na Suštini pasijansa (evo: 1, 2), razumevajući da ima i nas, i to poprilično, koji niti slavimo ovu slavu niti idemo svečarima na slavu, jer valja se, svaki humanoidni stvor koji se ikada očešao o radio ili televiziju i sebe smatra spikerom, smatrali ga drugi takvim ili ne, te ispunjava svoju dužnost da saopšti veliku istinu kako je danas dan kada polovina Srba slavi slavu, a druga polovina joj ide na slavu, jer valja se, utvrđuje implicitnu istinu: jedna polovina Srba slavi slavu, druga joj ide na slavu, jer valja se, a treća polovina ostaje kod kuće ili odlazi nekud svojim poslom, kao i svakog drugog dana.
