Tag: priče

Nova komšinica

Maštoviti(ji) posetioci ovog bloga su već kod naslova svašta pomislili.

Moj (sada već bivši) komšija se odselio. Priznajem da sam mu četvrt veka bio nad glavom. Eye rolling smile No, nijedan od nas dvojce nije za to kriv. A sad je ionako to nebitno.

Već neko vreme se po zgradi (četiri sprata, dvadesetak stanova) obavljalo to iseljenje-useljenje. Naleteh jedared na izvesnog gospodina koji reče da je kupio taj stan ispod. Reč-dve sa njim, pa tako i najavih da imam prilično nestašnog sina. Ne stigoh ni da pitam da li će biti nekih problema oko buke koju bude stvarao, a on prekide sa “Ma, znam ja kako je imati malu decu. Nema tu problema nikakvih. Ma, ja ionako skoro nikad nisam tu.” I tako…

Nastavite sa čitanjem… “Nova komšinica”

Jan je usamljen

Izmisliti nešto beskorisno obično je besplatno, no da bi beskorisnost bila potpuna neophodno je mnogo ulaganja

Za potrebe ove priče Jan Vennegoor of Hesselink primećuje kako mu ne stižu pisma. Nekako je uočio da se ta neprijatnost poklapa sa danima dopune poštanskih adresa novim adresnim kodovima. „Veoma zgodna stvar“, kaže poštar radosno, baš kao što uvek zabrinuta javnost očekuje. „To je šestocifreni broj koji označava deo ulice u koji poštar dolazi da bi uručio pošiljku primaocu. Na primer, broj 272316 nosi informaciju da primalac pošiljke živi u opštini Šabac, naseljenom mestu Mišar, u delu parne strane ulice Jakova Nenadovića od broja 2 do broja 4. Uz adresni kod još samo dopišete ime i adresu primaoca, i pošta stiže bez po muke!“ „Pa dobro, a zašto meni ipak ne stiže pošta?“, pita Jan Vennegoor of Hesselink. „A to. Ma, nema to veze. Vama niko nikada nije ni pisao. Među nama budi rečeno, teško je kriviti ljude zbog toga.“ Zaista, pomisli Jan Vennegoor of Hesselink i oseti da tone, dok glas užurbanog poštara zamiče iza ugla: „Prokleto bilo globalno zagrevanje…“

Jan je rešen

Kada se nema šta reći, može se i ćutati.

Za potrebe ove priče Jan Vennegoor of Hesselink se oseća odlično. PSV Ajndhoven je prvi na tabeli holandskog prvenstva sa devet bodova prednosti u odnosu na drugoplasirani Ajaks, a Jan Vennegoor of Hesselink vodi na listi strelaca (33 gola) i asistenata (27 asistencija). Stiže laka utakmica, protiv poslednjeplasirane Rode. Naslovi u novinama su sugestivni, a optimizam stručnog štaba i cele ekipe je zarazan: već su upisana nova tri boda. Utakmica počinje, ali tromo. Svi čekaju gol koji nikako da se desi. Noge su lenje, glava se više ljuti na rastrčane rode u niskom letu nego na sopstvenu mrzovolju. Nervoza se širi, šanse se propuštaju i stiže kazna: Roda, golom poljskog internacionalca Dimnjaka, stiže u vođstvo u 85-om minutu. Ne pomaže ni nepotrebni produžetak od sedam minuta – Jan Vennegoor of Hesselink promašuje nepostojeći penal u šestom minutu nadoknade. „Ničija nije gorela do zore“, likuje Gnezdev, golman Rode, stojeći na jednoj nozi.

Nastavite sa čitanjem… “Jan je rešen”

Kako sam ostao bez para

Dobro de, nisam baš totalno osiromašio. Samo su mi bile nedostupne neko vreme. Ne mojom krivicom.

Juče u 15:51 primih SMS od svoje banke u kojem me obaveštavaju da su mi iz bezbednosnih razloga izvršili privremenu blokadu platne kartice, te da se za detalje mogu javiti kontakt centru. U 15:52 je počela moja Odiseja s zvanjem pomenutog centra, od čega Oću moje pare!sam odustao negde u večernjim satima jer mi konstantan signal zauzeća nije mnogo pomogao u spoznaji šta se dešava s mojom karticom. Sajt banke je, kao najnoviju vest, imao informaciju od pre pola meseca gde se ponose nekim finansijskim rezultatima (što je i dalje slučaj, 24 sata kasnije).

Kod sebe sam imao dovoljnu količinu keša, što nije dovoljno – šta ako se desi nešto nepredviđeno (shodno pripadnosti ovom polu i hetero opredeljenju nisam mislio na hitne situacije tipa “jao što videh slatke cipelice, ne mogah odoleti”)? Kad sam se izvukao od poslovnih obaveza, većina filijala banke bila je zatvorena. Ona jedina što radi nešto duže, u jednom tržnom centru, imala je red koji se protezao do eksterijera. Ljudi s istom mukom kao i ja…

Nastavite sa čitanjem… “Kako sam ostao bez para”

Može i balon

… ako nema ništa bolje, a hitnja je velika.

E, znaš ono kad je bilo bombardovanje i to. I sad pazi, ortaku jednom tu iz kraja, riknula gumica za kasetofon. Ma, znaš ga, bre, nosi stalno džitru u nekoj zelenoj futroli. Viđ’o si ga garant. E, sad, pazi foru. Lik ne može da nađe nigde gumicu tu za kasetofon. Fora je što nema gde nije tražio, al’, bre, to bombardovanje, pa niko ne radi i tako. Smorio se k’o Džej na basketu. I sad fora je što je lik nekako provalio da mu pasuje ono na kraju kurtona, ono gde piše made in usta. E, i sad… Kako nisi vid’o gde piše to? Pa, kad nikad nisi odmot’o kurton do kraja, jebote. I sad, fora je da taj obruč, prsten, štaliveć tu na kraju fino obreže i onda mu služi k’o gumica za kasetofon. E, frka je što to drži dandva i moraš da staviš novu. Imao on tako dvatri kurtona da mu se nađe, da zameni. E, ali je fora kad je presušio, pa otiš’o do kioska da kupi nove i sad kaže onoj ribi što radi unutra “je l’ imate kurtone?”, a ona kaže “nemamo”, a on pogleda onako izlog i pita “poslužiće mi i ovi baloni, dajte mi dva komada hitno”. Fora je kad se riba ta u kiosku zaprepastila k’o Đelić sad kad je čuo da je dao ostavku.

Najbolje slike iz 2011. godine u agenciji Reuters

I kao što rekoh onomad: kad kročimo u decembar, počinju razne top-liste. S obzirom na to da se tog manira ne možemo osloboditi, onda daj barem da nađemo nešto od čega ima nekakve koristi, da ne kažem – da naučimo nešto.

Reuters je ugledna novinska agencija: uvek na licu mesta i uvek spremni da prenesu detaljnu informaciju. Pre nekoliko dana, postavili su stranicu na kojoj se nalazi stotinu fotografija sa pratećim pričama. Predlažem vam da pogledate i pročitate to. Podsećam vas da, u ovom slučaju, fotografije i priče čine integralnu celinu.

Stotinu fotografija, stotinu priča iz belog sveta

Ova kolekcija me podseća da stvarnost nije lepa po definiciji. Nedostaje malo da bi slike bile drugačije. Ko zna, možda nam nedostaje baš ono što se jednom desilo pre mnogo  godina, u vreme kad informacije nisu tekle ukoliko nisu vredele nešto, kada je BBC izvestio kako nema vesti u danu koji ističe.

(via)

Dva značenja jedne reči

Reč “change” na engleskom jeziku ima dva uobičajena značenja: “promena” i “sitan novac”. Mislite na ta dva značenja i zapitajte se koje od njih traži prosjak koji je glavni junak ove priče.

Potrebno je tako malo da biste učinili promenu u životu nekoga do koga vam je stalo. Učinite jedan mali, malecki korak već danas. Biće dovoljno.

Nemoj, mala, plakati

Sad kad nam dođe BusPlus neće biti gužve po busevima.

Troslovni je okrenuo leđa rešetkama i posmatrao cimere. Oni njega nisu posmatrali. Nije mnogo mario za to. Glavobolja je prolazila, ali on i dalje nije imao snage da se svađa za neko slobodno mesto za sedenje.

Od telefonskog razgovora sa Gremlinom je prošlo više od pet sati. Ili je bar tako on mislio. Sat su mu – uz još neke sitnice – uzeli na ulazu, a bez njega ima slabu orijentaciju u vremenu. Pa i sa satom ima slabu orijentaciju u vremenu, al’ to sad nije bitno. Bitno je da Gremlina nema.

Više nije znao kako da prekrati vreme. Strpljenje je odavno izgubio, a nestrpljenje mu ovde nije mnogo pomagalo. Stoga je odlučio da postane ravnodušan. Zbog toga skoro da se nije ni obradovao kada je izašao i ugledao Gremlina.

Nastavite sa čitanjem… “Nemoj, mala, plakati”

Google u čast Dijega Rivere

Danas je 125 godina od rođenja velikog meksičkog umetnika, kralja murala, i Google je u to ime lansirao prikladni doodle.

Google u čast Dijega Rivere (1886 - 1957)

(Ne, ovo stvarno ne smem da propustim – Jan Vennegoor of Hesselink ima da svisne od zavisti… Pazi sad:) Dijego Marija de la Konsepsion Huan Nepomuseno Estanislao de la Rivera i Barijentos Akosta i Rodrigez je rođen 8. decembra 1886. u Gvanahuatou. Ono malo što piše o njemu na Vikipediji na srpskom uglavnom je i dovoljno kao faktografija (više ima da se nađe na engleskoj verziji članka). Tek, valja što pre stići do pregleda njegovih radova, a za to vam preporučujem da skoknete ovde i ovde.

Konkvistadori porobljavaju Meksiko, mural u nacionalnoj palati u Siudad Meksiku. Faksimil murala sam našao na Vikipediji.

Nastavite sa čitanjem… “Google u čast Dijega Rivere”