Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Nekim ljudima najveći izazov predstavlja potreba da imitiraju. To je trivijalna stvar, najčešće. Međutim, kad neko uloži kapacitet znanja i veštine da bi na crtežu dočarao realni predmet, pa da posmatrač na kraju ne može da razazna razliku, onda to zavređuje pažnju.
Treba da vidite da biste poverovali.
Iz ovog može nešto i da se nauči. A ako vam jutarnja kafa još nije proradila, zabavljajte se prateći kako se ponaša ekipa u studiju.
Manje-više, sve je tu. Pogotovo ono čudo, alatka auto-tune…
Pažljivi posetilac će primetiti da se u desnoj šlajfni Suštine pasijansa nalazi nova sličica na mestu gde smo donedavno agitovali protiv sporazuma ACTA. Dva su razloga tome. 
Prvo, letos sam čuo vest, ali zaboravio da reagujem: sporazum ACTA je odbačen pred Evropskim parlamentom 4. jula ove godine. Tako je taj sramni akt odbačen i pitanje zaštite autorskih prava, bar privremeno, vraćeno na kolosek rasprave o normalnim, a ne totalitarističkim metodama te zaštite. Još uvek se vodi diskusija o ekvivalentnom sporazumu SOPA u Americi, ali o pravima u Americi neka brine neko drugi. 
Drugi razlog je prozaičniji: navikli smo se na neki sadržaj na tom mestu i od sad će se tu nalaziti fotka meseca. U akutnom nedostatku dobre ideje, sad sam tu stavio jednu od svojih fotki iz serijala “jedna na dan“, onu koju sam slikao kad sam ušao u kupolu balona koji se upravo naduvava. 
Uz malu pomoć svojih saradnika, naći ću neke fotografije koje će vam biti po volji… Da l iće to biti ritam od baš mesec dana ili možda 11 ili 17 ili 47, to sad ne bih znao da vam kažem, ali mislim da to nije baš toliko ni bitno. 
Pride, uskoro bi na Suštini pasijansa mogli da osvanu i neki drugi, mali sadržaji koji pomažu da se snalazite sa arhivom… 
Nego, red je da vas pitam: imate li kakvih primedbi na rad Suštine pasijansa, na sadržaj, na objavljene ili neobjavljene materijale?… Budite slobodni da date svoju reč. 
Treba vam motivacija? Kad naučite da prepoznate sopstveni mir, naći ćete i motivaciju. U međuvremenu, umesto feng-shui-new-age-apa-drapa-op-drp predavanja, sa vama delim motivacioni dokumentarac o strasti za dostignućem.
Ne treba vam onaj new age evangelista da biste otkrili prave ludake. Za razliku od prodavca magle i sumaglice, ovaj ne prodaje ništa. Kupi zrno strasti od čoveka koji klepa sokoćalo od 1958. godine, a da čak nije u stanju da hoda.
Prepoznaj istinu koja je pred tobom i ne zaboravi da uzvratiš kad budeš mogao i imao čime.
Hajde da vidimo kako ovih godina izgleda sesija kod čitača misli.
Šta kažete?
Ovo morate videti: u ovom kratkom filmu, grad Singapur je prikazan na nesvakidašnji način.
Upoznajte dva dokona idiota kojima se ne može osporiti vanserijska upornost: pevali su karaoke verziju pesme “All Night Long” Lionela Ritchieja od časa zalaska sunca do časa izlaska… Punih 158 puta.
Tri, četr:
Ali to nije sve!
Ne bih da komentarišem previše, jer biste u tom slučaju imali ideju da sam zauzeo ovu li onu stranu – a nisam. Jedina činjenica je to da veoma poštujem i priznajem kao umetnost sav taj napor iluzionista da serviraju nešto nesvakidašnje i zapanjujuće. I tu ne vidim ništa neobično niti čudno. A David Copperfield je kralj iluzije.
Дакле, као што смо најавили прошли пут, данас једна летња лаганица, код које нема много да се мозга. Један једини преводилачки трик и готова ствар.
Трик је само у томе да се препозна кад тај трик треба применити/приметити. Ради се о томе да у енглеском не треба то да, те буквално (а без трика), први део ове реченице гласи “ради се о томе у енглеском не треба то да”.
Реченица за данас је
I’m so glad I’m so glad I’m glad I’m glad I’m glad.
Банално лош превод би био онај методом букве, “тако ми је мило тако ми је мило ми је мило ми је мило ми је мило”, што је можда пристојно лош превод али је очајна реченица. А нисам се тако договорио, јелда, превод треба да буде лош али да ипак даје смислен текст, макар погрешан.
Елем, изворна реченица пати. Од изостављене односне речце, и то хронично, као да потиче из Травника. Слично пати и “I’m happy she’s gone”, коју нећемо превести са “ја срећан она отиђена”, него “срећан сам што је отишла” (добар превод), или чак “срећан сам јер је отишла” (мало бољи лош).
Још да то применимо на данашњу, па да смо готови:
Тако ми је мило што ми је мило, да ми је мило што ми је мило да ми је мило.
И сад свемир одједном има неког смисла, јелда?
Зен де Кок ван дер Берг Бренкелен Брандлихт је приметио да је почео да чује гласове. Ништа страшно, помислио је. То се свима догађа, нарочито кад разговарају. И кад не разговарају, у ствари, довољно је да су у домету туђег разговора.
Али, ја чујем гласове које нико други не чује, помисли Зен. Што у ствари и није никакво чудо. То је само логичан исход низа претходних догађаја и није нимало неочекивано.
Знао је шта га чека, и био је спреман. Једино је морао да пази на јачину сопственог гласа, да се не би надвикивао са гласовима док разговара са неким. Навикао се на нове околности за неколико минута и чак дозволио себи да почне да ужива у њима.
Што није дуго трајало. Није честито ни закорачио у трећу недељу оваквог живота кад су гласови престали, изнебуха, ненајављено и неопозиво.
“Изеш кинеско ђубре” помисли Зен и заврљачи слушалице у канту за отпатке.