Tag: projekti

Anti PowerPoint Party

Interesantan vid napada na pogrešno prepoznat uzrok problema.

Uvek je svemu kriv softver; ponekad i hardver. Čovek nikad ničemu nije kriv. Je li tako?...Ne, ne brinite: nema ovde informatike. Kad sam započinjao Suštinu pasijansa, dao sam sebi reč da vas neću zamarati glupostima kao što su računarstvo, informatika, a pogotovo softver od ove ili one vrste. Oni koji su frustrirani zbog ove ili one pojave u primeni računara moraće da potraže utehu na nekom drugom mestu.

Elem, pijuckam ja tako ranu jutarnju kafu zorom oko podne i prelistavam novotarije na svom fejsbuk profilu. Tamo naletim na objavu Pura Moce:

Maločas sam se učlanio u anti-power-point partiju.
Mrzioci power point prezentacija, to možete i vi! 🙂

Odem na matični sajt da vidim o čemu je reč. Kad tamo, na stranici The Cause, ugledam sledeće:

PowerPoint izaziva štetu po nacionalnu ekonomiju (Švajcarske, prim. Grba) koja dostiže iznos od 2,1 milijarde CHF.

Štaviše: šteta u celoj Evropi iznosi 110 milijardi evra… Ova torta ima i šlag: predlažu upotrebu papirnih tabli (flip-chart) umesto projekcija slajdova. Autor proklamacije ide i dalje u svojim radikalnim stavovima i bez uočljive namere da se kontroliše, pa čak predlaže i nacionalni referendum koji bi vodio zabrani upotrebe PowerPointa.

Hajde da malo zastanemo na ovom mestu.

Nastavite sa čitanjem… “Anti PowerPoint Party”

Bonobo majmuni

Hodaju uglavnom na dve noge, razumeju vatru, razumeju asocijativne fraze čoveka-sagovornika, nije im stran koncept pisane komunikacije, prave namenske alate da bi rešili složene zadatke… Možda je došlo vreme da preispitamo pojmove inteligencije i kulture…

Za početak, da ne pričam mnogo: pogledajte ovu prezentaciju na TED konferenciji. Nažalost, nema prevoda na srpski ili neki od bliskih jezika, ali verujem da nećete imati problema da razumete ovo izlaganje.

Najpre, da razlučimo jednu stvar: da li ste uopšte znali za bonobo majmune? Meni negde zvoni to ime, možda sam nekad uhvatio neku kraću priču negde na TV, ali nisam uopšte nisam povezivao da je to posebna vrsta čovekolikog ili velikog majmuna (ape, a ne monkey, kako bi se to terminološki razdvojilo na engleskom jeziku). Većina nas zna za šimpanze i gorile u Africi i orangutane u jugoistočnoj Aziji – i to je to. Bonobo je imao sreću da se provuče ispod radara, jer prirodno stanište mu je vrlo ograničeno.

Nisam dovoljno upućen da bih komentarisao ovo što sam video i saznao. Ostaje mi samo da slegnem ramenima i složim se sa konstatacijom gospođe Susan Savage-Rumbaugh da ovde moramo govoriti o kulturi, a ne o biologiji.

A kao krajnja pouka ostaje potreba da saznajemo i učimo više kako bismo mogli lakše da razumemo…

…Za razliku od onih, da ih ne imenujem onako kako sam pomislio o njima, koji misle da je svet nastao pre 6000 godina i da čovek već zna sve što može da se sazna (i shodno tome, oni su “u stanju” da objasne sve). Ne bih hteo da pokvarim atmosferu slasti novog saznanja misleći na kreacioniste i ine zamlate, ali znajući da ih ima i u mojoj neposrednoj okolini, sve se plašim da će se naći neki koji će napasti i ovo mesto. Samo izvolite, neću vas cenzurisati, obećavam. Iako većina kreacionista zasluži da im se gurne prljava čarapa u usta već u prvom minutu izlaganja.

(Via)

Probajte nešto novo tokom 30 dana

Leto je, možda ćete biti pomalo i dokoni, bez obzira na to da li zapravo radite, na odmoru ste, putujete nekud ili ste kod kuće. Evo jedne dobre ideje za vas, baš je zgodno da je sad iskušate.

Da vas priupitam: kada ste poslednji put promenili nešto u svojim navikama? Meni se to dešava relativno retko, ali po sebi znam da mrvica inata može da znači ključnu razliku. Recite: da li ste nešto uveli u svoj život ili izveli iz njega tako da ga barem za mrvicu pospešite? Možda da se više krećete i pijete manje kafe? Da pokušate da prestanete da pušite? Da čitate više knjiga? Da se uzdržite od televizije? Da redovno održavate biljke u dvorištu ili na terasi? Da svakodnevno činite poneki mali gest privrženosti osobi koja vam mnogo znači?

Matt Cutts, Google inženjer, neprekidno čini za sebe takve stvari. Umanjio je količinu slatkiša i sličnog đubreta koje unosi u sebe. Odlazi biciklom na posao. Napisao je roman. Popeo se na Kilimandžaro. A ovog marta je stajao na pozornici TED konferencije, očigledno toliko dobro raspoložen da je očigledno kako je zadovoljan svojim životom, i podelio svoju tajnu uspeha sa publikom. Naime, sve to što je postigao, započeo je tako što se prisilio da se bavi time trideset dana.

Ideja ne može da bude jednostavnija: donesite odluku da činite nešto vredno, šta god to bilo, i ne posustajte trideset dana. Mr Cutts tvrdi: u tom periodu ćete biti načisto sa tim da li uspeva. Tih trideset dana je dovoljno da vam redovna aktivnost pređe u naviku; ako se to ne desi, nije ni vredelo. Pravi trik je u tome što stečena navika postaje deo svakodnevice, a tad možete da smislite i započnete nešto drugo.

Nastavite sa čitanjem… “Probajte nešto novo tokom 30 dana”

Akinator, novo mesto za zamlaćivanje

U slučaju da ste preterali sa produktivnošću, evo načina da malo razbijete taj trend.

Duh iz boce pogađa ličnost koju ste zamislili.Akinator je veb igračka koja pogađa ličnost koju zamislite. Idite na adresu www.akinator.mobi i probajte: igrajte pošteno, pa ćete se možda iznenaditi.

Sinoć sam probao; nisam baš brojao, ali sve koje je uspeo da nađe, našao je u manje od dvadeset pitanja. Tek jednom ili dvaput, u petnaestak pokušaja, prvi put je izbacio pogrešnu osobu. Evo, sad sam zamislio onog tenisera iz reklame za banku – nisam mogao da se setim kako se zove, pa kad je ovaj promašio jer je predložio Đokovića posle dvanaestog pitanja, nastavio je još šest dok nije izbacio sliku Viktora Troickog.

Uspeo sam da zeznem Akinatora samo oko jedne ličnosti: nije znao ko je Tom Sholtz. A nije da nije, izbacio mi je barem četvoricu gitarista dok nije odustao i zatražio pomoć.

Akinator je, u neku ruku, generator beskorisnog znanja. Ali, da ne potpirujem, jer je to tema koju niste uspeli da pročitate između redova.

Grocery Store Wars

Ne tako davno… U jednoj samoposluzi, ne tako daleko odavde…

 

Ama, ljudi moji… Drugo mene brine. Obratite pažnju kako bneki delovi dobro pasuju na domaće prilike… Ovo su napravile neke belosvetske zamlate koje ne znaju za to kako je Ministarstvo trgovine Srbije spustilo gaće i natrćilo se velikim igračima, sve kao sprečavajući monopol (i-hi-hi, a-haha, da-da, kako da not) i dopuštajući, kako se ono kaže… a, da: konkurenciju (i-hi-hi, a-ha-ha…).

Hleba i igara. Šećera i zejtina. Povremeno zavrneš dotok nekog proizvoda, samo na dan-dva, e da olakšaš proces poskupljenja i održiš tenziju, ama tek da se zna ko je glavni.

Za to vreme, udruženja za zaštitu potrošača ljuljaju promaju.

May the farm… eeee… May the Department of trade… Ovaaaaj…. Ne, nema nam spasa. To više ne bi razmotao ni Han Solo AKA “Valjam neku robu”.

Reči su čudo

Da, reči su čudo – i predstavljaju ogledalo vremena u kome nastaju. Evo jednog primera.

Moram najpre da se izvinim onima koji ne poznaju engleski, jer ovaj članak se tiče tog jezika… Eto, ilustrativna je i sama činjenica da je takvih sve manje oko nas; među čitaocima ovog bloga, mogu realno da pretpostavim, svi ili skoro svi poznaju engleski dovoljno da bi barem pročitali neki kraći tekst.

Kako reči postaju legitimne? Pitajte Saru Palin...Elem, pitanje za vas: da li znate šta povezuje sledeće reči i pojmove?

activist, airplane, bootleg, diesel engine, jazz, movie, nucleus, sleeping bag, windshield, yuan

Ne trudite se da nađete temu, osim ako ste pomislili na rečnik, u kom slučaju ste na tragu tačnog odgovora.

Naime, to su neke reči sa spiska novih odrednica u novom izdanju Websterovog rečnika engleskog jezika za 1927. godinu. Dakako, nisu te reči nastale te godine, ali artikulisane su i prepoznate kao stalne u upotrebi u periodu između dva izdanja rečnika, dakle između 1909. i 1927. godine. I pogledajte samo: to je period kada je industrijska revolucija završila svoj krug, kada se desio Veliki svetski rat, kada je fundamentalna nauka procvetala, liberalna politika postala legitimna, popularna kultura počela da se pruža u svim pravcima, Kina krenula u stogodišnje osvajanje sveta đubretom robom za široku potrošnju, a SAD napravile sebi medveđu uslugu uvođenjem prohibicije.

Reči otkrivaju kako svet raste.

Knjiški moljci su otišli i dalje: zahvaljujući online pretragama rečnika, ekipa Merriam-Webstera ponekad izlazi sa top-listama reči kojima oslikavaju razne trendove u društvu. Recimo, zahvaljujući onoj drombulji za Aljaske koju je onaj Robokap predložio za svog potpredsednika tokom prošlih izbora za predsednika SAD, 2010 se prvi put desilo da je najtraženija bila reč koja ne postoji: ona je na Ćijukalici odvalila reč refudiate i ostala živa.

(Via)

Kratka istorija bezmalo svega

Ne, nije reč o kultnoj knjizi Billa Brysona (koju, grrrr, još uvek nisam ni video, a kamoli pročitao), čiji tačni naziv je “A Short History of Nearly Everything“, nego o video klipu koji sadrži animaciju pod naslovom “A Brief History of Pretty Much Everything“. Pogledajte.

 

Rađena po sistemu flipbook (teško prevodivo, misli se na brzo listanje), ova animacija je rezultat oko 2100 crteža, za koje autor veli da mu je trebalo oko tri nedelje da ih zgotovi.

Svaka čast zamlati!

Od leda do parketa za dve smene

Evo kako to radi dekadentni beli svet: preinači ledenu dvoranu u košarkašku za petnaest sati…

 

Ako se ne varam, neke slične zavrzlame su obavljane i u beogradskoj Areni. Ne baš sa leda u parket, ali bili su menjali razne podloge, uključujući onih pedeset kamiona zemlje za akrobatske egzibicije motociklima. Ali, ja to iz druge ruke, a nije mi baš toliko zanimljivo da bih proveravao, pa se izvinjavam ako sam pobrkao lončiće. Ispravke su dobrodošle.

Novi odmetnici

Kako se koji krug zatvori, tako se poplašim da je to nekakva životna rekapitulacija, bože me prosti. A onda shvatim da je prostije: samo toliko da smo bili u pravu češće nego što su nosati lelemudi pokušavali da nam predoče u svojoj ingenioznosti ispraznih kritika.

Dokumentarni film “Novi odmetnici” je u nastajanju, pa o njemu zasad možemo da prikupimo tek krpice informacija. Poslužiću se, i nadam se da je to  uredu, tekstom koji može da se pročita na početku trejlera:

NOVI ODMETNICI
Autorski pokret jedne nove generacije umetnika, pesnika & prijatelja sa prostora bivših republika SFR Jugoslavije koji svoj dar iskazuju muzikom.
Muzički festival “Kotezi” je kultno mesto na kome su se njihove stvaralačke energije udružile.
Ovo je njihova priča…

Pogledajte trejler; ako imate problema da vidite kontrolu, idite na vimeo.com i tamo zalaufajte prikaz preko celog ekrana.

Veoma prijatno sam iznenađen što ovakav pokret postoji, a zadovoljan što je ova informacija doprla do mene. Vredno je pažnje, praćenja i uvažavanja.

Više informacija ćete naći i na sajtu posvećenom filmu.

(Tnx Žikica; Via)

Seksi devojkama je lakše

Mali eksperiment, izveden u prvom licu… A vi, kako se ophodite prema devojkama? Odlučujete li prema njihovom seksipilu? Ne lažite.

U ovom eksperimentu, Kerolajn je pokušavala da izvuče razne usluge na javnim mestima bez plaćanja, ponašajući se jednako, ali izgledajući različito. Kako je prolazila, pogledajte u ovom video klipu.

 
Bolje da ništa ne izjavljujete, napravićete samo još gore. Ovakvo ponašanje je ugrađeno u muški rod pre milion godina i tu se ništa ne može.