Tag: svašta & koješta

provuci mi, brate trgovče

krelac, i to lajavima baš sam poludeo danas. krenuo zorom u neku nabavku, sve nešto sitno, ali moram na par mesta. otoplilo opet, nije za jaknu te sam samo tutnuo plaćajuću karticu u džep. nije mi se nosio ceo buđelar, a nešto estetski ne mirišem one torbice koje se u narodu popularno zovu po pripadnicima jedne manjinske seksualne populacije što voli da paradira.

moja banka mi nije bila nigde usput da podignem šuške, a kod tuđih neću, ojade me za proviziju (i moji i „njini“, bratski). uđem ti u prvu prodavnicu, ne primaju kartice. druga takođe. treća mi primi, da prostite. četvrta opet ćorak. više sam živaca i kredita na busplusu potrošio nego što bi me izašla provizija, ali ne postajem – pa bre, kiosk prekoputa kuće mi prima kartice za jutarnje novine i ne prave problem da li je ceh 10 ili 1000 dinara.

Nastavite sa čitanjem… “provuci mi, brate trgovče”

tapkaroška prevara

ma koga oni zajebavaju. pomerili su pecin koncert 400 km nadesno, iz jedne u drugu arenu – hajde dobro. gsp ne vozi do zagreba, ovako ću busplusom na svirku, na nekom sam i dobitku. nego, problem: sad mi predstoji zamešateljstvo oko zamene ulaznica.

nakanio sam se u petak da ih pozovem i priupitam za kombinatoriku. internet im zna broj telefona, pomislio sam, te sam se obreo na sajtu eventima. kontakt: veza na dnu, sitnim slovcima. odem ti ja tamo, kad ono druga strana, opet kontakt. kao da hoće da provere jesam li ja baš načisto da hoću da ćaskam s njima. treća strana, piše call center, valjda da odbiju one koji ne znaju anglosaksonska narečja. i broj telefona koji počinje na 090. poslednji put kada sam zvao takav broj bilo je pre tridesetak godina kada sam imao neku devojčicu u skoplju. valjda su eventimovci (eventimsteri, eventimoši?) čuli da se stara juga razbucala u međuvremenu?

Nastavite sa čitanjem… “tapkaroška prevara”

Čim ga vidiš, ne znaš ko je…

Već znam da ću imati problema da izvedem ovu najavu kako dolikuje. To je zato što ovo radim prvi put baš ovako…

Dragi moji, pred nama je novo ime na Suštini pasijansa: Lajavi krelac.

Da li da ga brojim kao osmog samuraja Skoja, još ne znam, jer stvar je delikatna. Elem, Lajavi krelac ne smatra da je bitno naglašavati kog je roda i poroda, koji mu je JMBG i gde glavu spušta kad je umoran. Nije reč o sakrivanju, strahu, ili bežanju od odgovornosti. Najzad, ovo je moj blog i ja preuzimam odgovornost za pisanje svih autora. Trik je, prosto, u tome što čovek ne želi drugačije.

On dolazi i to izgleda kao da izranja iz mraka. A da li se nametnuo kao namera ili kao potreba, još ćemo videti.

Nastavite sa čitanjem… “Čim ga vidiš, ne znaš ko je…”

Једна од пре: жао ми је, Дејве…

Ко се сећа тржишта цигарета из седамдесетих, сетиће се и оне максиме:
ин вино веритас
им раух никотинарм

Но, тема није милде сорте, него вино. За разлику од већине самураја овде, нисам неки винџија, мада сам своје путовање кроз пића започео управо вином. Ваљда сам по том питању остао још увек на летовању, негде у Далмацији, са белим стоним право из флаше (ал’ у издању зем. задруге Вис), а за бело више ни немам друштва. Око мене сви канда преферирају (лалински: волиједу) та афричкоамеричка (српски: црна, енгрпски: црвена) вина.

За разлику од Ђолета Балашевића, који је у својим стиховима вазда тражио некакав спас (од чега то?), па и на дну чаше кад тема захтева, ја сам се након једног од недељних ручкова (који нам је пријатан пожелео утоваривач овдашњи) нешто загледао у остатак вина, обдушевио се бојом и…

(велика је овде)

…примакао светиљку за бицикл, уперио је и почео да шкљоцам. Рачунао сам да плавкасто светло ледовке, преламање са светлом жаруље изнад главе негде у стаклу, и боја самог вина морају нешто да потрефе. И није да сам незадовољан резултатом. Ово је, нехотице, испао један од оних трик снимака, где сви виде нешто што није на слици, а нико не погађа шта је то у ствари.

И сам сам се прешао! Вртели ми се снимци по екрану (подесио сам екраноспаситеља да их врти), наиђе ово и не препознам шта је, него се зачудим откуд ми ХАЛ… као што се прешло још неколико људи кад су ово видели.

Обрада? Ништа, само изрез. И, да, попио ово и сипао још.

Cangrrr

Kao što ste MOŽDA primetili, Suština pasijansa je bila nedostupna poslednjih trinaestak sati.

Cangrrr. Cangrrr kao koncept (ideja, predložak) i cangrrr kao izvedba (predstava, performans, dešavanje). Svejedno. Potpuno svejedno.

I kao što ste MOŽDA primetili, sada sve radi. Bio je to jedan cangrrr. Cangrrr kao koncept (ideja, predložak) i cangrrr kao izvedba (predstava, performans, dešavanje). Svejedno. Potpuno svejedno.

Čak sam na trenutak imao nameru da vam prepričam šta se to dešavalo, ali sam se na vreme obuzdao, čak i pre nego što sam se setio da na Suštini pasijansa za sve autore važi pravilo da su informatičke teme (iz tehničkog ugla gledane) zabranjene. Ostaje pravo da se te teme usmere na fenomenološko-sociološko-xxxxxoško područje delovanja, što se svodi na jedan trivijalni cangrrr.

Čisto da znate da niste vi krivi.