Tag: via

Osam prostih problema bez odgovora nauke

Članak na koji sam danas naišao je star već šest nedelja, ali svejedno, ostaće aktuelan još neko vreme.

Lutajući tako po nekim čudnim mestima na Vebu, natrčao sam na članak interesantnog naslova: 8 Simple Questions You Won’t Believe Science Can’t Answer. Kad sam krenuo da čitam, nisam mogao da se zaustavim… Preneću vam tih osam teza ukratko; detalje ćete naći na polaznoj adresi koja se nalazi na linku prethodnog naslova, a tamo ćete naći i bogatu kolekciju linkova ka izvornim dokumentima… A njih ima toliko da sam ja ovaj članak stavio  u stranu do vikenda, ako i tad stignem da ispratim više (a toliko me zanima).

U međuvremenu,  moram da mislim i na one koji ne barataju engleskim jezikom do te mere da bi mogli da čitaju ove članke bez problema.

Kako god, jedna od poenti ove liste osam stavki koje zbunjuju naučnike je ta da nemamo pravo na arogantnu pomisao kako je ljudski rod već sve naučio (što je česta demagoška teza kreacionista). Druga, ne manje važna pouka: kritičko razmišljanje i preispitivanje znanja je važno ako želimo da napredujemo; saznaćete da su neka prethodna objašnjenja pala u vodu tek kad je neko naknadno stavio prst na čelo.

Nauka u škole, a tehnika narodu. Uostalom, dok neko rešava probleme, neko mora i da ih pravi, jer kakav je to svet bez problema? Nikakav.

Pa, da krenemo redom. Poštovaću redoslad i numeraciju iz matičnog članka. Jedino što ne mogu da se složim sa tim da su svi problemi baš prosti…

Nastavite sa čitanjem… “Osam prostih problema bez odgovora nauke”

Google obeležava Noć veštica

Sledi Noć veštica u Americi, a kao što je poznato – Ameri misle da sve što oni obeležavaju predstavlja globalni praznik. A ako je i globalni praznik katoličkog sveta, kao što je to Dan Svih Svetih, onda će se Ameri već potruditi da naprave globalni trgovački cirkus od toga.

U međuvremenu, Google je spremio blesavi doodle u obliku animacije iz fotografija. Na ovoj mini-burleski, googleri su se skupili u dvorištu Googleplexa, pa opal’ po umetnosti izrezivanja velikih ludaja.

Nešto se, kao trude, pa filozofiraju...

A onda je pao mrak i ludaje su osvetljene iznutra…

Kad je pao mrak ,sve je došlo na svoje...

Ne znam čija je to muzika, ali me previše podseća na Orkestar za svadbe i sahrane. Pa ko zna, možda i jeste. Nije dovoljno brzo da bi zvučalo kao neki Rumuni, a dert je suviše istočno obojen da bi to bio Gogol Bordelo. Evo celog klipa na jutjubu, pa slušajte:

Ako neko zna čija je to muzika, neka prijavi ovde.

Teorija relativnosti opstaje. Gde ste, galamdžije?

Eto, tako. Neutrino ipak ne krši ograničenje brzine. Kada je objašnjeno zašto je izgledalo drugačije, nije više bilo tako spektakularno i nije bilo senzacionalističke popune medijskog prostora…

Merenje u eksperimentu je *uvek* podložno greškama. Trik je u tome da naučnik predvidi i prepozna te greške.Setićete se da je u septembru došlo do dramatične objave kako neutrino putuje brže od svetlosti. Ispalo je kao da su naučnici to otkrili tog dana kad je i objavljeno; malo ko je primetio šta vest zaista sadrži. Mitomani su brže-bolje skočili da pokažu kako je to Tesla znao još za vakta Franje Josifa, baveći se sobom umesto naukom; Ali oni su već druga priča. Hajde da premotamo dešavanje.

Najpre, bila je to objava koja je usledila posle višegodišnjih eksperimenata. I ta objava nije sadržala tvrdnju da neutrino putuje brže od svetlosti; sadržala je empirijski zaključak da neutrino između sve tačke putuje za 60 nanosekundi brže nego što teorija to dozvoljava. Iz toga je proizašla hipoteza o brzini većoj od brzine svetlosti.

Kada se tako nešto desi, nastaje zastoj u ime naučne metodologije. A ključni mehanizam naučne metodologije je provera. Da karikiram članak u kome je objašnjeno šta se zaista desilo (potvrda je ovde): to što je eksperiment uporno pokazivao isti rezultat, govori jednu od dve moguće stvari: ili postoji brzina veća od brzine svetlosti ili u merenju postoji neka greška koju niko nije shvatio. Zdrav razum je i dalje nalagao da greška postoji. Nastavite sa čitanjem… “Teorija relativnosti opstaje. Gde ste, galamdžije?”

Google u slavu Meri Bler

Danas je 100 godina od rođenja Mary Blair, konceptualne umetnice izrazitog senzibiliteta. Njeno najpoznatije delo su likovna rešenja za legendarne Diznijeve filmove. U to ime, Google je objavio prikladni doodle.

Google obeležava 100 godina od rođenja Mary Blair (1911 - 1978)

Da budem iskren, nikad nisam čuo za Mary Blair. No, onaj ko je napravio ona rešenja za crtać Alice in Wonderland (1951) svakako zaslužuje poštovanje.

Konceptualni rad Mary Blair koji je bio osnova za animirani film "Alisa u zemlji čuda" (1951) u produkciji Volta Diznija.

(Via)

Jean-François Rauzier: hiperfotografije

Nova definicija fotografije, izrečena okom umetnika i tehnikom digitalne fotografije, uvodi nas u dubinu detaljnosti koju smo do sada viđali samo na nekim tehničkim egzibicijama.

Jean-François Rauzier je francuski fotograf, od 1976. diplomac škole koja nosi ime Luja Limijera. Radeći kao profesionalni fotograf, tiho je razvijao neke inovativne tehnike montaže složenih fotografija. Kockice su se složile na planu digitalne fotografije: od 2002. godine, Rauzier nastupa kao tvorac tehnike hiperfotografije. Reč je o virtuelnim slikama koje se sastoje od više stotina fotografija izvedenih teleobjektivom i sastavljenih u procesu digitalne postprodukcije.

I poslednji deo koji ću prevesti iz biografije ovog umetnika:

In his monumental works he mixes the infinitely big and the infinitesimal, in a profusion of details so unusual as fascinating. The image thus recomposed numerically gives way to the dreamlike world of the artist.

U svojim monumentalnim radovima, on meša beskonačno veliko i infinitezimalno, sa neizmernom detaljnošću koja je kako neobična, tako i fascinantna. Slika koja je tako numerički preuređena vodi nas u umetnikov svet snoviđenja.

Naizgled trivijalna fotografija... Iznenadićete se kada budete pregledali konac na dugmadima na kaputu čoveka na slici (to je, inače, sam autor). O fugnama među ciglama da i ne govorimo.  Slobodni ste da prebrojite svaku travčicu u žardinjerama na vrhu zgrade.

Preneću i svoje iskustvo: ovo zaista mora da se nazove posebnim imenom. Znate već: priđete nekoj online galeriji fotki, pa pretrčite pedeset fotografija za pet minuta. Znam da ste to učinili mnogo puta (i ja sam), sve govoreći “nemam vremena”. E, pa za ovo ćete morati da imate vremena… Evo primera.

Nastavite sa čitanjem… “Jean-François Rauzier: hiperfotografije”

Layla: Evolucija jedne velike pesme

Svi znate ovu numeru. Jedna je od najvećih u istoriji rock’n’rolla. Hajde da malo njušnemo kako je Layla evoluirala tokom više od 40 godina postojanja…

Šta reći? Ima li šta da se priča? Ova pesma je kao najlepši auto na svetu, kao najbolji gutljaj vina, kao pogled na mesto koje ste celog života sanjali da vidite svojim očima. Ovo slušate celog života i nikad vam nije dosta. Je li tako?

E sad, trik je u tome što svi mi tokom života polako razvijamo svoje ideje, pa i one o najboljem autu, najboljem vinu i najdražem mestu na svetu. Tako je i Eric Clapton menjao svoju najbolju numeru kroz godine.

Na primer, ovako.

Nastavite sa čitanjem… “Layla: Evolucija jedne velike pesme”

Kocka leda

Koliko je potrebno kocki od leda stranice 1,5 m da se otopi? Ako imate ideju, pridružite se nagradnoj igri.

Danas u podne, na promenadi u naselju Belville na Novom Beogradu je postavljena velika kocka od leda. Ona će biti ostavljena da se otopi: to je simbolični performans koji skreće pažnju na globalno zagrevanje. Naselje Belville i časopis National Geographic Srbija vas pozivaju da uzmete učešće i pokažete da brinete o planeti.

Koliko joj treba da se otopi?

Biće tamo organizovane i razne radionice i hepeninzi, pa preti realan rizik da naučite nešto budete li se obreli tamo.

A pride je organizovana i nagradna igra u kojoj treba da pošaljete jedan ili više SMS-ova koji se neće tarifirati preko uobičajene cene; zgodno za nas kojima pretekne 500-600 SMS-ova u kvoti. Smile Kako da učestvujete u toj nagradnoj igri i na koji broj da pošaljete poruku, pročitaćete detaljnije na stranici posvećenoj tom događaju.

I požurite ako vam je stalo do toga, jer se SMS može poslati sam odo 14. oktobra u pet sati popodne.

Tadž Mahal u opasnosti od rušenja

Prema pisanju lista Mail, jedna od najpoznatijh i svakako jedna od najlepših građevina na svetu je ugrožena.

Drveni šipovi koji nose kompletnu konstrukciju temelja mauzoleja Tadž Mahal su truli i postoji realna opasnost da u roku od pet godina potpuno popuste. U poslednjih nekoliko godina, pojavile su se pukotine u unutrašnjosti mauzoleja, a četiri minareta na uglovima platforme zgrade su već blago nagnuta. Uzrok problema je značajan gubitak vode iz obližnje reke Jamuna, čime je zemljište isušeno i to je dovelo do prodora vazduha u delove temelja u kojma je do sada voda služila kao impregnator.

Kako stoje stvari, potrebna je hitna akcija saniranja.

Tadž Mahal: 350 godina posle gradnje, preti mu pad...

Sebična beleška: mora da izdrži bar dok ne stignem da ga vidim.

Činjenica: deluje mi nestvarno, kao da je nekome svejedno što je ta značajna građevina ugrožena. Nadam se da me taj utisak vara.

(Via)