Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Danas je 123 godine od rođenja Čarlija Čaplina, prve megazvezde u istoriji kinematografije. U to ime, cele ove nedelje ćemo se baviti prisećanjem na delo tog glumca, producenta i reditelja nekih dela koja zavređuju bolju pažnju nego što im pridajemo.
Počećemo sa insertom iz filma “Moderna vremena“.
Da, znam da ste najpre pomislili na ovu scenu. Ja pak mislim da je scena koju sam postavio važnija.
RMS Titanic je potonuo 15. aprila 1912, oko 2:20 po ponoći po lokalnom vremenu. Pogledajte ovu animaciju; navodno, to je najsavršenija rekonstrukcija do sada.
Šta vredi i to, mnogo života je izgubljeno. Neće biti zaboravljeno, jer je odveć atraktivno: ljudi su fasciniran ikatastrofama, dok god mogu da ih konzumiraju kao predmet zabave; to je dokaz o prevlasti dekadentnih navika. Štaviše, mnogo je onih koji misle da je potonuće Titanika pomorska katastrofa sa najviše žrtava, što nije slučaj. Teško je stavljati mnogo smrti na kantar, ali ostaje činjenica da fama oko Titanika ostaje najveći hajp o nekoj mirnodopskoj katastrofi modernog doba.
Najzad se neko setio da učini život paraplegičara podnošljivijim.
Fascinantno.
Više detalja na matičnom sajtu turske firme koja proizvodi ovo pomagalo.
U jednoj dosadnoj belgijskoj varoši°, na jednom dosadnom trgu kojim se kreću neki dosadni ljudi, postavljeno je dugme i stavljen tekst “Pritisni da dodaš dramu”. I onda je jedan morao da pritisne dugme. Šta mu je to trebalo…
Pazi sad.
Ovo je bila najavna reklama za novi TV kanal. Taj kanal je nevažan kao i sve drugo na televiziji, ali ovo je ispalo baš dobro.
________
° Čekaj malo… Reći “dosadna belgijska varoš” je pleonazam, zar ne?…
Za ovog lika sam negde već čuo. Ko zna, možda smo se njime bavili ovde ranije?… Svejedno: dobar je sa kartama. Pogledajte.
Priznajte da ste pokušali taj trik rukama.
Prva verzija filma je čista tehnomanijakalna perverzija koje me se nije dojmila. Međutim, postoji ozbiljna verovatnoća da bi mi se ovako nešto čak i dopalo.
Ne kažem da je sad vernije stvarnom događaju, ali svakako je sada primerenije američkim gledaocima.
Najpre je naišao na neki organski oblik, onda je nešto skočilo na njega, a posle…
Posle znamo sve, ili skoro sve…
Jeste da je parodija, ali nikad se ne zna…
A sad lepo priznajte da ste već zamislili verziju lokalizovanu za srpsko tržište. I de lepo, samo pomislite. Ne morate prepričavati.
Odavno sam se kanio da okačim ovaj kratki animirani film domaćih autora, ali nekako sam zabušurio tu informaciju. Sad mi je žao zbog toga.
Dramski studio Doma omladine u Kragujevcu ima aktivnu ekipu animatora. Beleže uspehe po specijalizovanim festivalima po svetu, gde su poznatiji nego u rođenoj zemlji. To što ne znamo za te dečake, naša je prava sramota. Hajde bar malo da podržimo inicijativu stvaralaštva i da upamtmo imena autora: Vojin Vasović, Stojan Đorđević.
Moram ponekad da iskušavam vaš prag tolerancije… Ovaj je zajeb’o i onog Gonza iz Muppeta… Lele, brate, pazi sad:
(Samo tetki da odnesem lek…)