Month: September 2011

Fotografija na dan? Gde god poželite!

Da, znam, niste baš oduševljeni onim fotografijama koje vam ostavljam svakodnevno kao svoja autorska (ne)dela. Hteli biste fotke koje oduzimaju uzdah, a?

Jeste li ovisnik o fotografiji, kao ja? Pohađate li resurse besprekornih fotki, kao što je to dnevna doza na portalu Onexposure (1x.com)? Ili naslovnu stranu na portalu photosig.com? Ili neke slične resurse kojih ima kvadrilion?…

Ako vam je previše da pregledate i preuzimate tolike količine, kako bi bilo da svedete svoje preglede na jednu fotku na dan, ali onako, onu koja oduzima dah? Da, ima takvih mesta.

Ovog puta vam preporučujem dva izvora po jedne fotke na dan. Samo dva, ali bićete zadovoljni. A biće toga još…

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija na dan? Gde god poželite!”

Fotografija dana, 7. septembar 2011

Večeras sam dao sebi u zadatak da proverim nove rekvizite za improvizovani studio.

Pre nekoliko dana, igrajući se sa džepnom baterijskom lampom koja mi služi kao osvetljavajuće telo za makro ambijent (još od ove sesije na samom početku niza u seriji “jedna na dan”), polomim sijalicu u njoj. E, do vraga: a služila je verno. Tek juče sam stigao da potražim novu lampu, i nađem jednu zgodnu za neke neočekivano male pare (oko 170 dinara, a da nije iz onih odvratnih kineskih radnji). Usput natrčim i na stonu LED svetiljku koja se napaja iz USB izvora, što je  zgodno za laptope i mobilne situacije, a i meni za radni sto, ponekad zatreba. Ali pomislio sam i na neke prilike pri fotografisanju kad nisam imao izbora – jednom rukom držim objekat za slikanje, drugom fotografišem, pa onda lampa završi u zubima (bljak!).

Večeras sam odlučio da se poigram tom LED lampom. Eksperimentišući tako, dođem i do ovakvog rezultata:

Fotografija dana za 7. septembar 2011.

Moram da priznam da mi je inspiracija za ovakvu low-key scenu potekla od jedne fantastične (i, dakako, neuporedivo ozbiljnije izvedene) low-key fotke mog drugara Tibija Arve; objavio ju je danas na fejZbuku; možda taj rad jednom negde i vi vidite. Hot smile

Apsolvirani detalj: ako dobro postavim podlogu od crnog hamera u mračnoj prostoriji, vrlo lako dobijam usko lokalizovano svetlo kojim upravljam iz neke lampe (iz ruke ili, od sada, sa stola). No, prva sesija je baš poslužila da naučim da radim sa ovim komadićem hardvera. Vozić je pregoreo od prejakog svetla (što nisam popravljao ovde),

Objekat u celoj sesiji je bio baš presvetljen, iako sam svetlo merio na najsvetlijoj tački i pride kompenzovao okolinu – sa ovako uskim snopom (tj. spuštenom lampom) nije vredelo. Može da se nađe način da to izbegnem bez posebne intervencije, promenom ugla svetla i udaljavanjem od objekta; imam i par takvih fotki. Za usko osvetljavanje, problem ću rešiti zamagljivanjem uz pomoć komada papira, možda čak improvizujući whitebox.

Kao uzgrednu vežbu, malo sam ispitivao LR filtere koje imam, tražeći kombinaciju koja spasava pregorele delove. Nije to bilo bitno za ovu fotku, ali može da zatreba u budućnosti. Ovo je prilično pomoglo; original je bio na ivici potpunog odbacivanja; kad bih se zainatio, mislim da bih uspeo da popravim ovo pregorevanje. A opet, baš i ne moram…

Sledećom prilikom ću pokušati da promenim raspored svetla. Uglavnom, može da prođe – lampa će biti od koristi. Mišn akomplišd! Sarcastic smile

Tragedija u “Trofeju”

Nesavesno držanje divlje životinje je dovelo do tragedije. Da li je reč o grešci, tretmanu ili nečem trećem? Jedan ljudski život je izgubljen i sad je kasno za analize.

Tipični primerak mrkog medveda (nije Miša)Na svim portalima vesti ćete pronaći informaciju o tragediji koja se danas iza podneva desila u bašti restorana “Trofej” nedaleko od Stajićeva, na skretanju ka Carskoj bari i Belom Blatu. Mrki medved Miša, koji je bio poznat kao atrakcija tog mesta, nasrnuo je na ženu koja ga je hranila. Pritom joj je naneo smrtonosne povrede, a posle je policija pucala u njega i ubila ga.

Istraga će verovatno utvrditi da li je bilo nekih posebnih razloga da medved navali na osobu koja ga redovno hrani. Ostaje i dilema kako je taj medved čuvan. Takođe, da li je upucavanje medveda bio nužan korak, možda nećemo saznati nikad, jer istražni sudija to neće objaviti da panduri ne bi stradali od strane onih ludaka iz “Orke”°.

Više od svega, pak, voleo bih da znam da li je taj medved bio držan u adekvatnim uslovima; meni se ne čini tako, ali ja ipak nisam kvalifikovan da sudim o tome. Nadam se da će se naći neko da pruži tu procenu. Elem, upravo sam prokomentarisao na vest koju je drugar okačio na fejZbuk…

Nastavite sa čitanjem… “Tragedija u “Trofeju””

Enjoy every sandwich!

Uz reči koje je Warren Zevon poručio svetu u času kad je zakoračio na poslednji stepenik za nebo, prisećamo se mračnog, ali veličanstvenog albuma The Wind. Ovaj kauboj je umro u sedlu: danas osam godina.

Sva je istina da sam za Warrena Zevona saznao kasno, tokom devedesetih i uz pomoć prijatelja. Na prvi susret sa muzikom tog čoveka, reagovao sam dvojako. Prva reakcija beše “Warren who?”, kako i danas reaguje mnogo mojih poznanika kojima je ovaj čovek prošao ispod radara.

Zašto se na sledećem snimku pojavljuje Jackson Browne i kakva je i kolika njegova uloga u vraćanju Warrena Zevona na scenu 1976. godine, ispričaću vam drugi put.

Druga reakcija mi je usadila mišljenje koje zastupam i danas, na ljutnju paušalnih ljubitelja onog drugog: Warren Zevon je sve ono što Bob Dylan nikad nije smeo da bude. Nije nikakva tajna: Mr Zimmerman je kalkulisao dok je Mr Excitable Boy hodao ivicom.

Bilo je iznenađenja u otkrivanjima koja su usledila. Bilo je i prevrtanja naglavačke kada bih najzad shvatio neke odnose (ko kosi, a ko vodu nosi). I prosto da ne znaš više šta je luđe u celoj priči: muzika, tekstovi, možda čak biografija autora…

Nastavite sa čitanjem… “Enjoy every sandwich!”

Fotografija dana, 6. septembar 2011

Prijatno veče u dobrom društvu, a usput i kadar iz cuga.

I opet nemam šta puno da pričam. Dobar deo dana proveden u radu, celo popodne i deo večeri van kuće. I najzad davno dogovoreni susret sa Nevenom, drugarom koga nisam video, uh, tek nekoliko decenija, a koga večeras nisam hteo da maltretiram za obećani intervju (mada smo mnogo pričali o fotografiji).

I tek usput, jedan point’n’shoot pristup fotki dana.

Fotografija dana za 6. septembar 2011.

Ovo je ćoše uslikano na terasi restorana “Radnički dom” u Kikindi, gde smo Neven i ja svratili da se malčice osladimo roštiljem (toga u Varanasiju nema Winking smile). Dopao mi se kontrast oblika između teksture pozadine (štukatur) i zakrivljenih nosača svetiljki; na stranu kontrast boje. Nije bilo nikakvo iskušenje, malo sam se poigrao sa svetlom u doradi – i to je to. Mišn (not) akomplišd: fotka nije unapred pripremljena kao ideja, ali zato nije ispala loše. Hot smile

Pastoralna bajka

Ovo je jedna od onih tužnih bajki koje bi trebalo da znaju svi koji hoće da da pohađaju više od srednje škole. Objavljivao sam je više puta na raznim mestima, na papiru i u virtuelnom prostoru. Pokazalo se potrebnim da ponavljam. Kako je tek to tužno…

Letnje popodne na proplanku u nekoj prelepoj vukojebini: talasasta konfiguracija terena, u dolini između brežuljaka krivuda brzi potočić, preko potoka nekakav šumarak. Povetarac samo naglašava pastoralnu tišinu. Vidimo pastira koji stoji oslonjen obema šakama na štap, a bradom na šake. Ne miče se, uživa u pogledu dok oveće stado ovaca u blizini mirno pase. Nekoliko koraka dalje, pastirov verni pas sedi i ne odvaja pogled od stada. Tek ponekad zalaje ili potrči oko stada, držeći svaku ovcu na okupu, pa se vrati na svoje mesto na vrhu brežuljka. Slika koju biste mogli da posmatrate celog dana a da vam ne dosadi, jer odmara i oči i dušu.

Fale ovce na slici, ali to valjda umete i sami da zamislite.

Odjednom, čuje se nekakav oštar zvuk preko brda; to je zvuk koji ne pripada ovoj slici. Nekoliko trenutaka kasnije, vidi se kako uskim makadamskim putem nailazi nekakvo vozilo, dužući iza sebe odvratan oblak prašine. Ovce se uznemire, počnu da bleje nervozno. Pas zalaje i potrči da prikupi stado koje je počelo da beži u suprotnom smeru. Pastir ne menja pozu, samo je lagano okrenuo glavu ka vozilu.

Nastavite sa čitanjem… “Pastoralna bajka”

Happy Birthday, Mr Waters

Danas je 68. rođendan Rogera Watersa. Aj, pa konjino matora, neka ti je sa srećom: dobrog zdravlja ti želim. I da sad malo smanjiš doživljaj: ova turneja je bila super! Pride smo zaboravili na gluposti koje si pravio…

Roger Waters: Happy birthday!Svaki pažljivi posetilac Suštine pasijansa koji rock muziku prati iole ozbiljno, setiće se da je Roger Waters jedan od osnivača grupe Pink Floyd. Nakon nezapamćeno velikog uspeha albuma Dark Side of the Moon (1973), u čijem kreiranju je njegov rad bio ključni u svakom smislu (autor kompletnog teksta i skoro svih muzičkih motiva), malčice je skrajnuo. To se još nije baš toliko primetilo na velelepnom albumu Wish You Were Here (1975), ali je postalo prilično jasno na albumu Animals (1977), koji može da se nazove poslednjim homogenim delom Pink Floyda kao pravog, autorski istrajnog benda koji stvara u sinergiji.

Naime, posle toga su počeli eksplicitni ego-tripovi Rogera Watersa koji su zamalo ukopali bend za sva vremena.

Nastavite sa čitanjem… “Happy Birthday, Mr Waters”