Month: April 2012

Google u slavu Robera Duanoa

Danas je sto godina od rođenja fotografa čije ime većina nas nije znala, a zaslužio je to svojim radom. Google je okačio prikladni doodle, a mi bismo mogli usput nešto i da naučimo.

Google u slavu Robera Duanoa (1912-1994)

Robert Doisneau (1912-1994) je ime čuju originalnu transkripciju ne mogu da razumem, ali to nije odobito bitno. Svoj kreativni zenit kao fotograf je dostigao u vreme posle Drugog svetskog rata, u doba kada je svet bio gladan humanističkog pogleda na svet. I tu se Duano dobro uklopio svojim fotografijama pariskih ulica koje su ostale njegov najdraži prostor u kome je fotografisao ljude.

Le remorqueur du Champs de Mars, Paris, 1943

Nastavite sa čitanjem… “Google u slavu Robera Duanoa”

Baba O’Riley

Grupa The Who je jedna od onih koje su se dokazale na najteži mogući način: isključivo radom. Neprekidnim dokazivanjem. Večitom potvrdom ostanka na liniji. Njihov fabulozni koncert od dvanaest minuta na poluvremenu utakmice superboula 2010. godine spada u nešto od najluđeg i muzički najsavršenijeg što sam u svom životu čuo na talasima rock’n’rolla.

Nego, poslušajte ovo: reč je o koncertu 2000. u Royal Albert Hallu. Beše to poslednji nastup koji je John Entwistle održao pre nego što je otišao na neko bolje mesto 2002. godine.

Da, dobro ste videli: to je bio Nigel Kennedy.

A numera? Uh, o njoj bi moglo mnogo da se priča, ali to zaista više nije toliko važno.

Dobra i loša vest

April 1912. godine, severni Atlantik. Najveći i najluksuzniji putnički brod tog vremena ponosno plovi ka Njujorku. Hladna noć… Brod udara u ledenu santu koja probija trup. Voda ulazi, postaje jasno da će nepotopljivi biti potopljen…

titanikKapetan i ekipa komandnog mosta lupaju glavu šta da rade. Trebalo bi obavestiti barem putnike u prvoj klasi… Eno ih baš, svi su u salonu sa staklenom kupolom, na banketu… Kapetan ulazi u salon, zaustavlja muziku i obraća se okupljenima:

– Dragi putnici, imam za vas jednu dobru i jednu lošu vest!

– Da čujemo prvo dobru – rekoše putnici.

– Kako stoje stvari, dobićemo jedanaest Oskara…

Jedna na dan (13): 13. april 2012.

Ama, tek što je bio 13. april. Nisam odavno dočekao zoru budan…

Ne može čovek da pobegne sam od sebe: ja sam noćna ‘tica po prirodi. Čim se ukaže mogućnost, to jest kad nema nekih pritisaka na poslu, ostajem dugo budan. Nekad sam redovno dočekivao jutro budan. A protekle noći, začitao sam se nešto i baš mi se nije dalo da prekidam. Kad sam ustao da se spremim za spavanje, kroz venecijanere sam video neke čudne boje. Reagovao sam impulsivno i uslikao istočno nebo uoči izlaska sunca. To je izgledalo ovako:

Jedna na dan, 13. april 2012: zora rudi

(Pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (13): 13. april 2012.”

Pritisni dugme i dodaj dramu

U jednoj dosadnoj belgijskoj varoši°, na jednom dosadnom trgu kojim se kreću neki dosadni ljudi, postavljeno je dugme i stavljen tekst “Pritisni da dodaš dramu”. I onda je jedan morao da pritisne dugme. Šta mu je to trebalo…

Pazi sad.

Ovo je bila najavna reklama za novi TV kanal. Taj kanal je nevažan kao i sve drugo na televiziji, ali ovo je ispalo baš dobro.

 

________
° Čekaj malo… Reći “dosadna belgijska varoš” je pleonazam, zar ne?…

Jedna na dan (12): 12. april 2012.

“Izađi na terasu”, reče mi Jasna popodne, “i ponesi fotoaparat sa sobom”.

A kako da ne poslušam: Jasna nije osoba koja bi to rekla bez razloga. Izađem na terasu i imam šta da vidim: ludilo od oblaka koji dolaze iz pravca severa. Gotovo istog časa sam zamislio scenu iz koje su oduzete boje. Ta zamisao je izgledala ovako:

Jedna na dan, 12. april 2012: oblaci sa severa

(Pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (12): 12. april 2012.”