Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Kada gledate konceptualne filmove, ponekad je od presudne važnosti da budete dobro skoncentrisani od prvog trenutka. Verujem da je i ovde takav slučaj.
Usput, ovaj film na s uči poštovanju truda ekipe koja se nalazi iza kamere: koliko puta ste doživeli da se u bioskopu upale svetla pre nego što se završi odjavna špica? Primećujem da je to u poslednje vreme postao manir i prilikom prikazivanja na televiziji. Sramota.
Kako samo sve dođe na svoje: već sam imao tri fotke nad kojima sam isprobao novu tehniku…
Pričao sam vam već, umesto jutarnjih novina čitam neke blogove: natrpao sam štošta u Google Reader, pa mi je lako da pratim. Nađe se ponekad tamo i zanimljivih tehnika, ponekad čak i naučim nešto… A da bih naučio, moram da probam to o čemu se piše. I naletim na prilog o manje često, skoro-pa-alternativnoj tehnici smicanja osnovnih boja na grafikonu. Za to se nekad moralo u Photoshop, a danas i Lightroom to ima na zicer, pa bude zanimljivih rezultata ako znate kako.
Taman mi natrčalo da isprobam sa neke tri fotke koje sam načinio dva-tri dana ranije, pa nisam bio siguran šta da radim sa njima.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (291): 15. januar 2013.”
Odveć sam dugo u branši u kojoj jesam da mi novogodišnji praznici u stvari predstavljaju teren za remećenje ionako slabo usklađenog bioritma. Ima tu usuda struke, kad se umešaju računovodstveni i komercijalni preseci, godišnji bilansi, konačni(?) pregledi realizacija i preseci planova, ali i dodatno nedefinisanih neradnih i radnih praznika, vikenada, pa i radnih dana. Dva radna dana neradno praznuješ, al’ zato naredni vikend odradiš “po smenama”. I tako se jutros (vanredno) probudim ranije i sve do malo pre živim u ubeđenju da je danas četvrtak. Uuuuu, milina – sutra je petak, idealan dan.
A, onda me kolega (brat po muci struci) malo pre uveri da sam se zeznuo za jedan dan – danas je sreda. Majku mu, džabe pevam ovu pesmu sve vreme. 😉
Evo našeg znanca. Ovog puta nam objašnjava zašto LE dioda trepće.
Eto, tako. Važno je da svakog dana naučite bar nešto…
Zašto postoji taj stereotip, ne mogu da ukapiram.
Jasna je razmontirala novogodišnje ukrase sa rezervisanog mesta u predsoblju i tom prilikom smo utvrdili da su miševi izgrickali noge od čiča-Gliše Medenjakovića koji je visio sa jelkice. E sad, da li je to bio miš Marko, mišica Kaća ili možda miš Luka, ko će ga znati, tek – nedostaju samo vrhovi nogu.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (290): 14. januar 2013.”
Ne mogu da verujem da u skoro trista okačenih numera za popodne nema nijedne od Roryja Gallaghera! Neću sad da solim koliko volim muziku tog čoveka (nešto o tome: ovde i ovde), nego me je na pesmu koju danas slušamo pre dan-dva podsetila jedna dama koja se na fejZbuku potpisuje kao BRSt i koja je sklona slušanju vrlo dobre muzike.
Pojačaj ako možeš.
Istrčao golman u polje, pa se kerebeči. Uto se desio i kontranapad, u odbrani nigde nikog (jebote, k’o da rade u katastru) i uto se goman setio da bi štogod mogao da se vrati na gol… I tako to…
Odavno više ne pratim fudbal jer nema više ovakvih stvari. Prestao sam da pratim fudbal nakon što mi se smučilo da na utakmicama OFK “Kikinde” gledam tri (i slovima: tri) varijante napada i jednu (i slovima: jednu) varijantu odbrane iz utakmice u utakmicu.
Ispade da smo dočekivali tzv. srpsku novu godinu. A zapravo, samo smo pili silvanac.
Došli nam PoZZdravljač i Cicika, pa smo malo posedeli uz uobičajeni sastav hedonističkih komponenti za stolom. I taman da uhvatim kadar za trpezom, kad krene Jasna da čantra o uglu snimanja, Cicika da mi pravi ugao snimanja prema Jasninom čantrajzu, ja da se prisećam jedne profesionalne foto-sesije u kojoj su razni društveni elementi pokušali da doprinesu svojim iskustvom u digitalnoj fotografiji, i očas mi se raspadne ideja.
Posle sam uslikao jabuke, čisto onako, iz fazona.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (289): 13. januar 2013.”
Informacija nije znanje, znanje nije mudrost, mudrost nije istina, istina nije lepota, lepota nije muzika, muzika je najbolja!
Ako ste ikad čuli ovaj citat, onda znate i od koga potiče. Ko je bio i kakav je bio Frank Zappa, zaista bi bilo pretenciozno tvrditi da je moguće opisati u dve-tri rečenice ili nekim člankom, pa taman to bila i gerila-kompilacija faktografskih teza. Možete krenuti sa oficijelnog sajta gde postoji radio stream, možete pokušati sa jutjub kanalom, ali ja vam predlažem da krenete na muzičko hodočašće: potražite, pronađite i preslušajte sve autorske albume koje uspete da pronađete.
Danas slušamo ključnu numeru sa albuma Hot Rats (1969), koji je mnogim poštovaocima rada Franka Zappe bio prvi koji su otkrili, jer je bio prvo visokotiražno delo u njegovom opusu. Istina, singl “Peaches en Regalia” je izašao tek sledeće godine, ali bejahu to godine kada je radio bio najvažniji faktor.
Proći će i ova zajebancija, koliko sutra. A šta onda? Jedino vam je preostalo još da uhvatite nekog rođaka ili poznanika koji slavi Svetog Jovana, Svetog Savu ili koju manju slavu u januarsko-februarskom špilu. A onda, jebigica: posle svega, moraćete da počnete da radite…
Izgleda da moramo da zadovoljimo šablon “hleba i igara”, što se na balkanskom podneblju radije tumači kao “krkanja i laganja”. Jedino zajedničko tim principima je veličanje nedostatka namere za razmišljanjem bilo koje vrste. Šta ćemo, jadni, ako nam crkne televizor, a banka neće da nam da gotovinski kredit za potrošnju? Gde ćemo, kukavni, ako se završi serija “Sulejman Ljubičanstveni“, a ne bude otkupljen sledeći serijal? Kako ćemo, nesrećni, rodbini na oči ako propustimo bilo šta od Bjelogrlićevih produkcija – o čemu ćemo diskutovati?
Nije lako živeti u ovo doba aktivnih medija. Toliko zanimljivog, a ništa nije na tacnu. Došao šeik da kupi oranice koje država nije vratila vlasnicima i, ako može umesto kusura, videćemo, fudbalski klub kojem je država protivzakonito dala oprost od dugova. I nema veze što je šeik priznao Kosovo, to niko nije rekao na televiziji, pa stoga nije važno. Važno je samo ono što se kaže na televiziji, je li tako? Bolje da kupim novi televizor pre nego što ovaj stari crkne, je li tako?…
Uostalom, licemerje je vrlina. Pa da… Čekaj malo, pa ubraja se u vrline, zar ne?… Eeee….
Dok to ne bude sasvim razjašnjeno, hajde da se malo pozabavimo pregledom dešavanja.