Month: July 2013
Stara kola, nova kola…
Da vidimo šta je postignuto tokom pedeset godina razvoja tehnologije bezbednosti u proizvodnji automobila.
Komentar je izlišan.
Jedna na dan (3-26): 26. jul 2013.
Kad gore i vazduh i zemlja…
Leto u Banatu je pojam vreline. Teško ga je opisati, a još teže trpeti – a provodio sam leta i u šumama i na planinama, na moru, u pustinji, na travi i na kamenu, pored reke i u kotlini. I nigde kao u ravnici, kad na istom mestu u samo pet meseci razmaka, oba puta bez daška vetra, bude 68 stepeni Celzijusa razlike u temperaturi.
Zvona, nepravedno podcenjena
Da, “Cevasta zvona” se s pravom smatraju jednim od najvažnijih albuma roka. Takođe s pravom i značajnom simfonijom rok-muzike. Međutim, uvek ima neko ali… Ali, nedovoljno je onih koji veruju u to.
Jedna od ploča koju sam kao tinejdžer držao sa strahopoštovanjem je “Tubular Bells” Majka Oldfilda (Mike Oldfield). Danas, kad sam prevalio “odgovor na sva pitanja” imam još veće poštovanje prema ovom vrhunskom muzičkom delu. Nemam nameru da ovim redovima bilo koga ubeđujem u bilo šta, želim samo da pozovem na ponovno i ponovno pažljivo preslušavanje. A potom, biću zahvalan na svakom komentaru koji ostavite ako ste s pažnjom, ušiju otvorenih i uma prijemčivog, zaista poslušali kompoziciju koju je stvorio tada devetnaestogodišnji mladić. Četrdeset godina kasnije, Virgin koji je objavio ovaj antologijski album širi svoje poslovanje na razne zamislive i manje zamislive sfere, Majk se valjda izborio sa svim svojim demonima, a nama ostaje da se ovom delu vraćamo i slušamo još jednom, i još jednom, i još jednom…
Za ljubitelje žive svirke: poslušajte kako kompleksna kompozicija (tačnije, jedan njen deo) zvuči uživo.
Sve ostalo u vezi sa ovim albumom naći ćete sami. Uopšte ne sumnjam u vas.
Mudrost iza osmeha
Ja večeras slušam ovo uživo, a vi? 
Lemuri
Načisto puk’o
Čovek u problemu, a ljudi beže! Sramota!
Više detalja o ovom zamešateljstvu možete pročitati na matičnom sajtu Andyja Grossa.
Jedna na dan (2-25): 25. jul 2013.
Aj’ da preterujemo.
Pre nedelju dana, Valex i ja smo posetili lokalitet Arače; beše već u rubrici jedna fotka sa te sesije. No, imao sam plan da napravim kombinaciju svetala, da ih kanališem kao HDR i da izaberem nešto od toga za “napucanu” fotku. Izbor je pao na nekoliko, a ja vam ovog puta pokazujem ovu, upravo ispod čekića:
Srce uvek kuca napred
Od kad koračamo po kamenu, jednu istu priču sebi pričamo. Priču o srcu koje ne kuca za jednog.
Sve je počelo tiho. Ne pitaj kad, gde. Ali je počelo. Širilo se, nekada brže, nekada sporije. U jednom krajičku se stvorio kamen. Toplota mu je nanela vrednost. Pala je kiša, rodio se život. Zelen, širok, i mali i veliki. Srce je prokucalo, da život oživi.
Himna
Danas mi je bio jedan od onih dana kada sve ide naopako. Ne sećam se kada mi se poslednji put desilo da me probudi budilica. Obično sam vredniji od nje. A ako je ona nekada na dve noge, onda se budim zorom, pre nje. Da dan započne kako treba… 
Tako se radni dan završi sa nekoliko problema manje i jednim povelikim koji me čeka sutra. Fuj! 
Vratih se smožden od umora sve se pitajući šta sam Bogu skrivio da ceo život bildujem mozak a ne telo. Ionako se to kod nas malo ceni, a i bez mozga se lakše živi. U takvim trenucima obično posegnem za namenskim diskom za podizanje raspoloženja. Valjda svako ima barem jedan takav. Ili se varam, možda sam ja nastran kada mi muzika služi za takve stvari. A jedna od pesama za “dizanje” je baš ova.