Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Gledaš malo u ljude koji su hodali ovuda pre tebe, pa pomisliš kako bi bilo baš dobro ako bi osetio barem jedan dašak onog što su oni doživeli. Tražiš način da se približiš pravom životu, pa pronađeš nešto što liči na rešenje.
A onda, saznanje te ošamari punom snagom: nije poenta u tome da imaš motocikl.
Nastavite sa čitanjem… “Svođenje životnih planova na one prave”
Treba im malo vremena da započnu svaku sednicu, ali red je red:
Nije teško biti dokt… fin.
Stay all night, I dare you
David Gedge, osnivač (i trenutno jedini iz originalne postave) indie rock benda The Wedding Present često u svojim tekstovima ima za temu seks. Ni ovaj put nije izuzetak.
Ponosni otac pokazuje sina celom svetu.
I ko bi rekao da će on jednog dana postati dork… droko… doktor, um, k-hm, nauka.
Junaku ove pesme Paula Younga nije lako… ukapirao je da je zasrao kod svoje cice kada je otišla i sada joj pevuši da mu se vrne, polivajući se fekalijama za period u kome su bili zajedno i kada nije shvatao šta ima pored sebe.
Mi ljudi smo prokleti, treba da izgubimo nešto kako bismo shvatili šta smo imali. No, ovaj momak možda ima šanse, treba samo da se parkira ispred njene gajbe i kampuje tu dok se ona ne sažali na njega. Žene su takve, pre će izabrati zlo koje znaju nego dobro koje im je neizvesno – sigurica je vazda bila na ceni. Teže je onim mučenicima koji očajnički pokušavaju da navabe natrag svoje drage za čiji odlazak sami nisu krivi…
Ne verujete? Gledajte:
Verujete li sada?
Ne verujete? Gledajte:
Verujete li sada?
Ovo. Ergo, ono.
Domaći mediji – obhrvani (auto)cenzurom, al’ pre svega bajnim novinarstvom – zaboravljaju da podsete šta je bilo s automobilima ostavljenim u zatrpanom snegu onomad kad je Supermen došao da ih spasava, pa prebacuju krivicu na narod koji nije želeo da napusti svoje domove. Precednik je lepo rekao ko je kriv i kome je ova poplava bila 
opomena. Iz (ne)p(r)overljivih izvora saznajemo da je spasiocima rečeno da su starci draži od dece; valjda zato što će dete danas-sutra možda početi da razmišlja, a starci su ionako već usmereni da na glasačkom listiću ne gledaju ništa niže od broja 1. Isti izvori navode da su nekim spasiocima(?) draži za evakuisanje bili oni koji su štogod kod sebe imali u džepovima. Bilo kako bilo, zna se kako će se i po čijem džepu sve ovo najviše odraziti.
I tako, prešišali ste godine besprekornog vida, potreba za dobrim pogledom je najzad premašila sujetu pred ogledalom i shvatili ste da bez naočara ne možete. Krenuli ste putem bez povratka i taman ste se navikli – kad ste ostali bez vizuelnog pomagala. Šta sad?
Sad pinhole 
Svakog dana nešto novo. Proverili smo u brojnim situacijama – radi. Probali smo i one pinhole cvikere, i šta reći, nego – radi. Imalo bi se o čemu diskutovati.
Upamtite ovaj trik, ne znate kad će vam zatrebati.
Naši stari znanci iz Veritasijuma i ovog puta se suočavaju sa nekim bitnim kosmološkim pitanjima. Ovog puta, ta pitanja se odnose na vezu između brzine širenja kosmosa i brzine svetlosti.
Recimo… Postoji li logično objašnjenje za činjenicu da relativna brzina između dve udaljene tačke, nama na suprotnim stranama horizonta, zapravo iznosi 2c? Kako to? Postoji li i ono što ne vidimo? A gde je to?
Samo polako.