Pogled na svet iz ugla roditelja muškog deteta i ŠBBKBB razmišljanja…
Ima tako nekog vremena kako se izvesna devojčica D. nabacuje Aleksi. Dobro, de, nabacuje je suviše gruba reč, ali me sad mrzi da tražim bolju, prikladniju. Kad dođe u vrtić, odmah trči da ga poljubi. I onda je mirna neko vreme, al’ ne prođe dan da nekoliko puta na isti način ne “servira novu dozu” izliva emocija. Vaspitačice manje-više redovno izveštavaju kad se i da li se među istim akterima pojavi obrnut slučaj, jer su na ovakve izlive emocija već navikli.
Aleksa k’o i svaki dečak njegovog uzrasta – devojčice uglavnom primećuje samo kad počnu da smetaju u dečačkoj igri. Al’ ova je izgleda drugačija, jer za razliku od ostalih vršnjakinja, koje se igraju lutkama, ova zna da raspali po lopti, skače k’o nindža, popne se uz tobogan stranom predviđenom za spuštanje, a ni ostale aktivnosti koje su bliže dečacima tog uzrasta 
nisu joj strane.
Mama devojčice D. je prilično ravnodušna po ovom pitanju. Ne podstiče je, ali joj i ne brani. Žena-Jelena i ja čitavu situaciju pomno pratimo sa strane i gledamo na sve to sa simpatijama. Al’ eto, pre neki dan smo naglas razmišljali o ŠBBKBB situaciji – kako bismo reagovali da je situacija obrnuta, odnosno da Aleksa svakodnevno obleće devojčicu D. (ili bilo koju drugu) i “ljubaka” je kad stigne? Koristim priliku da sažeto pretresem dokle nas je odvela mašta…
Nastavite sa čitanjem… “Seksualno uznemiravanje, al’ zamalo!”
“Sporo prolaze dani dok godine lete”, pevao je Drago Mlinarec onih romantičnih godina. Nisam to razumeo, osim kroz opise onih koji su već prevalili sredovečne godine. Sad kad sam i ja odavno obrnuo cajger, znam kako je vreme jedini dragoceni i nenadoknadivi resurs u životu. I zato, pametno s vremenom.
– Ma, daj sklanjaju tu kantu, @#$zda li v#$%%$etinu da se nosi$&#%@! Šta ste rekli? Kartu, a?
Pazi ovako: u proleće 2011, deci iz jedne beogradske škole dođu u posetu deca sa Kosova. Raspodelili ih po porodicama, da se deca bolje upoznaju i druže neko vreme. Družili se i na časovima u školi. Udari prekrasan majski dan i nastavnik istorije, uz blagoslov direktora škole, odvede decu na obližnji Kalemegdan da im održi čas na otvorenom. Dok im je objašnjavao istoriju kule despota Stefana Lazarevića, vladara po kome i škola nosi ime, pojavi se turistička inspekcija, legitimiše nastavnika i podnese prekršajnu prijavu zbog bavljenja poslom turističkog vodiča bez licence. Džaba objašnjenja i džaba očigledna slika. U jesen 2011, jedva četiri meseca kasnije, stigao je poziv od sudije za prekršaje…
Jedna od stvari koje nam najviše smetaju da napredujemo u životu: mentalna slika, da ne kažem fiksacija, koja projektuje očekivanje, a po pravilu nikada ne odgovara događajima i pojavama. Kada bismo samo bili veštiji da manje očekujemo, a više procenjujemo na osnovu realnog iskustva i, možda, zrna pameti, lakše bi nam bilo i bolje bismo prošli.
Verujem da ste već doživeli nevolju da se sretnete sa sveznalicama, univerzalnim specijalistima, osvedočenim genijima i ostalim kuromlatišama. Oni su nezaustavljivi u svom pohodu na žrtve svojih verbalnih i, ne retko, fizičkih performansa. Meni su omiljeni oni koji vole da udaraju slušaoca (tj. mene) po nadlaktici, bez obzira na to što slušalac (tj. ja) već obraća pažnju. Spremio sam i ja mali performans za sledećeg koji se odvaži da me mlati po nadlaktici, ali kao za inat – nikako da mi natrči neko takav.