Category: Koncepti

Beležimo ideje vredne pažnje, vremena i razmišljanja. Čak i kad su takve da nas pouke teraju na suprotnu stranu.

Šest marketinških tehnika

MarketingDanas bez marketinga nema uspeha na tržištu. Apsolutni je imperativ da ovladate osnovnim principima, metodama i tehnikama marketinga u svakoj prilici, u svakom kontekstu. Elem, sve je postalo prodaja, pa nemate kud nego da se privolite sveopštem obrascu. Najzad, šta vas košta da probate? Možda se pokaže da vam je baš to nedostajalo.

1. Direktni marketing

Ugledaš zgodnu devojku na nekoj žurci, priđeš joj i kažeš da si jako bogat, ponudiš joj brak.

2. Oglašavanje

Dolaziš na žurku sa prijateljem, spaziš zgodnu devojku, pa pošalješ prijatelja da joj kaže da si jako bogat i da joj nudiš brak.

Nastavite sa čitanjem… “Šest marketinških tehnika”

Veliki obračun na montažnom stolu

Možda je preseljenje holivudskih scena u kolaže nezavisne produkcije poslednja dobra ideja koja opravdava postojanje te produkcije. Ma, jeste sigurno. Odavno sam čvrsto verovao da Holivud u sebi ipak krije još jedan argument valjanosti. I, evo ga… Zapravo, postmoderne metode su uvek rešenje kada kreativnost zapne ili se pretvori u svoju negaciju, kao što se u Holivudu odavno desilo. A pride je i isplativo. Ako ne verujete, pitajte Gorana Bregovića. Ali nećemo sad o njemu: postoji u postmodernizmu zanimljiviji pristup od lopovskog, a posledice humanije od finansijskih.

Dakle, obratite pažnju na ovaj video. Traje oko devet minuta i zavređuje da na njega usmerite svoju pažnju.

Nastavite sa čitanjem… “Veliki obračun na montažnom stolu”

Povratak u krug

Neki se zamlaćuju pamćenjem cifara broja Pi°, pri čemu je nejasno čemu bi to služilo.  Za to vreme, neki drugi su konstruisali generatore nota koji su pametni možda čak kao Glugenije Svemogući (mada, zaista ne vidimo čestit razlog takvom preterivanju) i kad se nekom takvom generatoru podmetnu decimale broja Pi kao seme za rndanje muzike, tada nastane… Nešto neobično i prelepo.

Jedina kvaka je u tome što Pi trebada se preinači u broj sa osnovom 12; naime, dvanaest je tonova u hromatskoj skali zapadne muzike.

Listen without prejudice, što bi ono rekli mudraci iz laponskih šuma.

Nastavite sa čitanjem… “Povratak u krug”

Panorama, baš onako kako ne treba

Imam i ja jednu od pre… Čuj: jednu… Smile with tongue out Ali, dobro: jednu po jednu, kao što to vazda vešto radi Комшија

Beše jesen 2004, ja pun sebe i sa fotoaparatom od kojeg se nisam razdvajao. Želja velika, znanje de facto malo, a iskustvo kukavno i ne baš u skladu sa onim što sam učio kad sam imao 11 godina, pa počeo da se bavim filmom i fotografijom. Ali ko mari za to: pa ja sad mogu i panorame da pravim! Ej, panorame!

I zateknem se ja tako, nekom levom prigodom, u Temišvaru, na Trgu jedinstva. A to je povelik trg pravog srednjoevropskog tipa, sa velikim praznim prostorom pravougaonog oblika iz čije sredine pogled puca na gomilu zgrada koje su upamtile mnogo istorije Banata (evo kosog pogleda iz Google mape, to levo je srpska pravoslavna crkva, a ono desno katolička). Škljoc, škljoc, škljoc… I tako 21 put, tako da čak malo i preklopim pun krug sa taktički dobro odabranog mesta. E, čak sam i prikladnu funkciju u fotoaparatu koristio, da ne bude zabune šta radim.

A sutradan kod kuće, posle boktepita koliko duge obrade u programu Canon PhotoStitch, dobijem nešto nalik ovome (šta je tačno ovo, objasniću malo posle):

Panorama 1: krivo

(velika kriva panorama je ovde)

Kuku i lele, ergo – jao i joj!

Nastavite sa čitanjem… “Panorama, baš onako kako ne treba”

Incidentalni stripovi

Ne bi trebalo da propustite blog Incidental Comics. Reč je o strip-radovima nezavisnog ilustratora Granta Snidera. U seriji ovih stripova koji su najčešće dugi tačno jednu tablu, ovaj umetnik istražuje mesto umetnika u svetu oko sebe, svoje strahove i ideje, traži prostor za stvaranje zaranjajući u sebe samog.

Incidental Comics

Teška je to putanja. Verovatno vrlo trnovita. Ali ovaj momak postiže dobar rezultat.

Nastavite sa čitanjem… “Incidentalni stripovi”

Blogo nama

Dosta je bilo spavanja! 🙂

Dame i gospodo! Dok vi živite, naša javna preduzeća rade. Znate i sami da tu u pitanju firme koje (makar dobrim delom) mi finansiramo. Pošto su firme, javna preduzeća imaju sve potrebne atribute poslovanja. Recimo, misiju i viziju. Ako nemaju misiju i viziju, imaju istorijat. Gde nema istorijata, tu su makar ciljevi. A gde nema ni misije, ni vizije, ni istorijata, ni ciljeva, tu je JP Javna skloništa Srbije. Ali, ne, nismo danas ovde ni zbog misija ni vizija ni ciljeva ni istorijata ni skloništa. Danas nas interesuju logoi javnih preduzeća Srbistana.

Nastavite sa čitanjem… “Blogo nama”

Dnevnik jedne legende: O teoriji evolucije

Ja sam, lično, ubeđeni kreacionista, ali nemam ama baš ič ništa protiv darvindžija, još se manje osećam superioran nad darvindžijama zato što je istina “na mojoj strani”, a ponajmanje mislim da su evolucionisti dobri isključivo na poslovima šinteraja. Da imam dokaze, možda bih se osetio pozvanim da “širim istinu” o postanju sveta, ali dokaza nemam, imam samo uverenje, tačnije intuiciju, kao što je i evolucionizam zasnovan isključivo na uverenju, jer fosili ne dokazuju ništa osim da su jednom bili živi, pa posle zamakli. Kad malo bolje razmislim – a pod uslovom da me pamćenje ne vara – tokom svih ovih godina, ni jedan jedini put, ni sa kim nisam ušao u diskusiju na temu a da kako je nastao svet, jer je to, da kažemo, stvar ukusa. A evolucionista bi mogao da se nađe u problemu kad negde poleti avionom jer pilići ne lete evolucionistički i heliocentrično, nego to još uvek čine po starom, kao da je Zemlja u središtu vaseljene.

Baš ovako je govorio Svetislav Basara 6. marta 2015. godine u svojoj slavnoj kolumni. Ako se čovek ne probudi na levu nogu, nije uncle Basu baš mnogo zameriti. O naučne su se teme, a teorija evolucije svakako jeste jedna od pipavijih, čak i bolji pisci od njega dobrano spotakli (vidi Autobiografiju Nušićevu ili Pekićeve Skakavce). Pa ipak, ostaje žal da jedan sasvim pristojan čovek, kakvim sebe Basara otkriva kroz svakodnevno pisanje, smatra da je teorija evolucije pogrešna.

Nastavite sa čitanjem… “Dnevnik jedne legende: O teoriji evolucije”

Једна од пре: свемирска

Пошто сам се за потребе оног преснимавања негатива опскрбио макро прстењем и совјетским објективом од 50мм, наравно да ми је падало на ум да то може да послужи и нечем другом. Ал’ надахнуће је зајебана ствар, наиђе кад наиђе.

Класична тема макро фотографије су бубе и цвеће. Оно, јесте да и у томе има шта да се види, али то се ради већ стотинак година. Треба обновити градиво, што јес јес, ал’ то сам некако више препустио деци, а онда… то надахнуће, наиђе ретко.

Али кад наиђе, удари.

eos_1381920120812_20_22_06

(велика)

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: свемирска”

Kratka povest svega

Malo nauke, kad joj vreme nije: em leto, em subota, em raspust, em još nije pala kiša. Pa još teške teme, pa još onaj baja što nas vešto uvuče u svoj intrigantni stil pričanja o stvarima toliko temeljnim da ispod tog temelja nema ničega – ni vremena ni prostora, a pogotovo ni prostorvremena.

Neil deGrasse Tyson, po ko zna koji put. Kamera: ide! Ton: ide! Svetla: pali! Idemo.

Nastavite sa čitanjem… “Kratka povest svega”

Zašto žene ne mogu da kopiraju muškarce°

Vodi računa o time da tvoji saradnici, možda čak i namerno, pokušavaju da iz tebe izvuku informaciju koju ne želiš da podeliš. Iz tog razloga, pogotovo ako si žena, ne smeš sebi da dozvoliš da te iko izbaci iz takta i uvede u stanje afekta.

Nastavite sa čitanjem… “Zašto žene ne mogu da kopiraju muškarce°”