Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Beležimo elemente socijalnog folklora.
Postoji nekoliko savršenih stvari na svetu. Pinta Guinness piva je jedna od njih. Da bi se savršenstvo postiglo, potrebno je da šanker poštuje šest koraka pri točenju te pinte. To nam objašnjava čovek koji je zadužen za kvalitet najsavršenijeg piva na svetu.
Nastavite sa čitanjem… “Poezija u šest koraka: kako se sipa pinta Guinnessa”
Postoji jedno znanje koje nastaje samo od sebe. Niko nikog nikada nije naučio tom znanju, jer ne možete uhvatiti senku pokreta i reći da ste uhvatili pokret.
Sećate se, zar ne? Uzmete knjigu iz biblioteke, počnete da čitate, kad na margini stranice osam nažvrljano plavom hemijskom stoji “Okreni stranicu 392”. To i učinite, kad tamo nacrtana ona stvar, kompletirana dlakavim cojones.
Bivalo je tako. To su, kako se kaže, drugačija vremena bila – knjige deblje od 200 stranica ljudi su zaista ponekad i čitali. Poluljudi nisu – i o tome se ovde radi.
(Kad već govorimo bezobraštine, uključite titlove da biste saznali koju državu automatizovani Jućubetov prevodilac koristi umesto nedostajuće ili “nedostajuće” reči vagina).
Šta ja znam. Najlakše je optužiti ljudski rod za sistematski nedostatak inteligencije, čak i kreteni vremenom postaju razočarani svojom okruženošću idiotima. Ja imam alternativnu, premda veoma tanku teoriju: svi su ti loši komentari slični pećinskim crtežima. A kao što je poznato, pećinski crteži su produkt supstanci za modifikaciju svesnosti.
Nije, dakle problem pamet, nego droga. I da, sedenje na ladan beton.
Nemaš kud nego napred, nadajući se da će se nekako stvari složiti kako treba, a da ćeš pritom ostati čestit čovek kome ne treba maska na očima.
U sledećoj priči, vašu maštu iskušavamo bizarnom literarno-dramskom vežbom na temu “šta bi se desilo da su sarađivali Čarls Dikens i Karel Čapek“°. Pazi sad.
Jedna programerka u Beogradu, u Srbiji, na planeti Zemlji, danas je nešto posle 9,30 časova, kao i skoro svakog radnog dana, pokrenula program Eclipse. Program se nije pokrenuo, a prikazala joj se poruka “Not Responding”. Programerka je glasno opsovala, ugrizla najbližu osobu pored sebe i…
Da otkrijete šta je dalje bilo, pošaljite SMS na 1003.
Pripadam onog generaciji Titovih pionira koju su učili da treba biti hrabar, a da je hrabar onaj ko se ne plaši.
Trebalo je da prođu godine i da se desi jedan strašni, krvavi rat da bi smo shvatili katastrofalnu grešku u takvom načinu razmišljanja.
Ponekad treba prestati razmišljati. Treba se prepustiti, jer spokoj je tako lepa stvar°.
Ponekad treba prestati razmišljati. Toploti oko srca pridodati toplotu oko guzice i potom dremati do kraja sveta.
Sediš tako u parku, tu stoje nekakva vrata (dekadencija kao opšte mesto u društvu: više ne znaš da li je to neka komunalna sprava ili umetnička instalacija), dođe neki ludak, prođe kroz vrata i… I nema ga više.
Ne propustite epski komentar na 1:50. 
A sad…
Tata, ‘ajde da zajedno nacrtamo Obeliksa iza žbuna. Ja ću da nacrtam žbun, a ti nacrtaj Obeliksa.
Dan državnosti Republike Srbije ima da se slavi dva dana. I to ima da se slavi neradno. Ako bilo koji “neradni praznik”, pa i Dan državnosti pada na neradni dan, odnosno na dan koji je i
onako neradan, onda se mora preseliti na radni dan, koji će zbog toga biti neradan. Logika je jasna. Narod ima da praznuje i neradno slavi. Klasični neradni dan je za odmaranje, druženje u okviru porodice, sa komšijama, prijateljima i Utovarom.
Neradno praznovanje važi za sve zaposlene, pa i za učiteljice. A što važi za učiteljice, važi i za učenice i učenike. Ako se poslodavac smiluje, važi i za njihove roditelje.
Ima već neko vreme kako Aleksa zna “svih sto slova” azbuke, pa ga paralelno sa redovnim školskom literaturom (Jova-Zmaj, Branko Ćopić,…) upoznajemo sa obaveznom literaturom (nije školski obavezna, nego je obrazovno obavezna). Harija Potera ostavljamo tetkama, porno-časopise drugarima (zar je već počelo!?), a Asteriksa dragovoljno roditeljima. “Na Korzici” nam je za sada omiljen, jer počinje tučom među galskom decom. “Naselje bogova” smo preskakali, dok nismo čuli da se pojavio sinhronizovani crtać.
Zahvaljujući autorima i izdavaču Asteriks je postao to što jeste i to ne može da naruši izbor glavnog glumca srpske sinhronizacije. Al’ što može da iritiraaaa…