Postoji šansa da se slikarstvo učini interaktivnim – ili barem promenljvim. Evo jedne vruće priče na tu temu.
Category: Društvo
Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.
Izlazak iz parkinga (igra živaca)
Izlazak iz parkinga je eksplicitna radnja. A igra živaca se sastoji u tome da izdržite i odlgedate ovo od početka do kraja, bez preskakanja i zavirivanja kako se završilo.
Da citiram onog što je ovo okačio na Cevku: “neću da budem seksist, pa zato neću pokušavati da pogodim njen pol”. 
Utovar nedeljom, 20. oktobar
Šta je sledeće? Kristalne noći?
Posle vesti o onoj gadosti koja se desila kad je jedan zalutali aparatčik odlučio da lojalnost pruži onome ko ne treba da se pita o modernoj umetnosti, pa zatražio cenzuru jednog angažovanog umetničkog rada (koji je, uzgred budi rečeno, fenomenalan), javili su se razni da reaguju.
No, najluđi detalj je onaj o izostanku nekakve jebene procedure, zbog čega je taj Fajgelj, jeb’o ga ko ga postavio na to mesto, navodno sam, posle navodno neprospavane noći, odlučio da zahteva da se jedan rad skloni kako bi bili zaštićeni oni koji, fakat, na likovne izložbe ne dolaze:
Прекјуче се у Културном центру појавила изложба студената Академије, мимо процедуре, тако да нико није знао садржај до последњег тренутка. Један од радова је представљао фигуру распетог Исуса, ког већина грађана поштује као Бога.
Тражио сам мишљење о раду од свих ауторитета до којих сам стигао: аутора, професора, верника, обичних грађана. (…)
Одлука је била тешка, али одлучио сам да заштитим обичне људе, који у уметничком делу ипак виде и оно очигледно, ”Исуса који граби паре”. Одлучио сам да не дозволим ризик да већина грађана буде увређена и обесправљена и да још мора да плати за то. Јер та иста већина, која се изјашњава да верује у Исуса, је и главни извор финансија Културног центра.
Kakva demagogija, jebote. Pršti od demagogije.
Naravno, kompletna ekipa koja je spremila izložbu, jer ona je bila kolektivna, odlučila je da otkaže učešće, jer u uslovima kad jedan ljubitelj uštirkanog razmišljanja arbitrarnom odlukom krene da kroji kapu pod demagoškim izgovorom “zaštite običnih ljudi”, i još poručuje umetnicima kakvi treba da budu, nema govora o angažovanoj umetnosti.
I, ako smem da primetim, nema više slobode u svom osnovnom značenju.
Moja mašta smišlja svašta
Pamtite li detinjstvo? Pamtite li svoje igračke? Jeste li ikada zamišljali da je neka od tih igračaka zapravo mala živa osoba? Evo jedne predstave na tu temu.
(original ispario, klip je zamenjen drugim)
Telekineza u kafeteriji
Šta biva kad razljutiš psihotičnu devojku? I šta biva kad ona nije raspoložena da prihvati izvinjenje? Pa, biva to da nadrljaš, eto šta. Ovako nekako.
Jes’ reklama, ali sjajna.
Provera ispravnosti baterije
Evo male kučne čarolije: kako da ispitate da li je baterija puna ili prazna.
Nisam isprobavao, pa ne znam da li je tačno. Da li iko od prisutnih zna: da li je ovo iole pouzdan test?
Једна од пре: банатска литица
-То је на оној низбрдици пре кривине.-Којој низбрдици?
– Ма знаш… осети се штогод кад идеш бициклом оданде.
– А, то…
Док сам фоткао Фуџиславом, имао сам обичај да га држим у колима и активирам кад год ми се на семафору укаже нешто времена. Дође згодно, јак зум, изоштрава скоро одмах, дугмиће знам напамет, само нанишаним и шкљоцнем, без много тинцања. Требало би смислити име за тај жанр, нешто као скраћеницу “како сликати успут кад већ не можеш да станеш где хоћеш, а немаш ни кад”. Могло би ту да се наклапа и о уметнику који превазилази ограничења све држећи их се, и о уметничком изразу који налази путиће куд ће да се искаже, и бла бла, а да не заборавим и трућ. Укратко, тешко је фоткати и возити у исто време па још и добро. Јесте, развио сам нешто рефлекса и направио нешто занимљивих снимака, ал’ сам исто тако који пут замало пропустио зелено или кренуо ка јендеку и, најчешће, снимио тону шкарта.
А онда ме нешто кренула карта… добио сам возача. Натакао дугу цев и од куће до баште распалио серију, отприлике по сећању, шта сам све оно хтео да снимим. Као и оно са родама, буде гомила неоштрих снимака јер се изоштрава ручно а мрда се. Ова је успела баш онако како сам замишљао.
(велика)
Golf, omiljeni sport svakog čestitog Japanca
E, tako se to radi: kratko i jebitačno.
Preostaje samo da saznamo (što se nikad neće desiti) da li je ovo šminka ili stvarni stav.
Nobelova nagrada za fiziku 2013. godine
Šta imaju zajedničko Kraljevska švedska akademija i vlada Republike Srbije?
Osmog oktobra 2013. godine Švedska kraljevska akademija je objavila da je Nobelovu nagradu za fiziku dodelila dr Fransou Engleru i dr Piteru Higsu za teorijsko otkriće mehanizma koji doprinosi našem razumevanju porekla masa subatomskih čestica, a koji je nedavno potvrđen otkrićem predviđene fundamentalne čestice tokom eksperimenata ATLAS i CMS u CERN-ovom Velikom Hadronskom Sudaraču.
Za neupućene, veoma kratko objašnjenje. Problem glasi: šta je to što čini da imamo masu? Laureati su zamislili da čestice (zvane Higsovi bozoni) postoje svuda i tvore nekakvo subatomsko blato kroz koje se kreću ostale čestice, a koje čini otpor kretanju. Taj otpor uočavamo i zovemo masa. Neke čestice prolaze teže (kao Gimli), pa nam izgleda da imaju veću masu. Druge čestice prolaze lakše (kao Legolas), pa nam izgleda da imaju manju masu. Jedna čestica, zvana foton, nosilac elektromagnetskog zračenja, uošte ne oseća ovaj otpor i stoga ona uopšte nema masu, i shodno tome, mora da se kreće brzinom svetlosti. E, te čestice koje grade blato su prošle godine detektovane, dokazano je da postoje.
Pošto vam objašnjenje nije pomoglo, evo muzike:
Nastavite sa čitanjem… “Nobelova nagrada za fiziku 2013. godine”
Parking, urbana bajka
Kako čovek da reaguje kad ga saleti napast iz susednog parkiranog automobila?
I tako, uz šalu vreme leti…