Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Najbolji pokazatelj smaka sveta
Kažu, suočavanje sa psihičkim problemima je mnogo lakše u grupnoj terapiji ,mežu nepoznatim ljudima sa istim problemom.
A šta bude kad niko u grupi ne želi iskreno da se suoči sa problemom? Onda, šta?
Onda preostaje samo još kontrola stanovništva. Preostala je još mrvica do te tačke: kad budete imali neograničen net na telefonu za dž, znaćete da je počelo.
I tako su se zagledali u aero-akrobatsku grupu i onda… Gledaj pažljivo.
Nije da nije. Čuka da ti iskoči.
A šta biva: ostaneš bez šake i još usput stekneš doživotnu titulu budale – i to je to.
E, čekaj malo: da li to baš tako?
Uz standardno upozorenje”ne pokušavajte ovo kod kuće” (kao da svi kod kuće imaju tečnog azota na svu volju), hajde malo da se pozabavimo fizičkim pojavama koje odlikuju u naslovu pomenutu ludost.
Nastavite sa čitanjem… “Šta biva kad gurneš šaku u tečni azot”
Gotov cirkus, sinoć se završio bez penala, ali zamalo.
I tako, četiri godine nakon osvajanja Svetskog prvenstva u fudbalu, Španci su morali da uhvate još popodnevni šinobus kući. Taman su imali vremena da skoknu do pokrajine Navare, tamo u kraju u kom žive Baski, gde bi im zadovoljni narod Pamplone dao poslednju šansu da povrate čast.
Možda jednog dana i budemo razumeli nagon tobože-trčanja ispred krupne stoke ulicama Pamplone. Međutim, taj dan još uvek nije došao.
Parafraza: Star Wars Episode VII u zamahu radova.
Najbolji detalj je na kraju.
Vazdušni saobraćaj je sve intenzivniji, ali to svakako nije razlog da se procedure na aerodromima shvataju olako. Ovo se desilo prošle nedelje, ako sam dobro razumeo, u Barceloni.
“Oranje da nam gaze ne smeju, da prelete ne mogu”, reče im trener i posla ih na teren.
I tako… I sa tim sportom je završeno. Nego, da pređemo na neki drugi.
Volite holivudske CGI spektakle? Volite slike koje deluju toliko stvarno da vam nije jasno kako su izmišljennje i napravljene? A šta ako neke od tih slika, zapravo, postoje?
Uvek postoji još jedan ludak koji prevazilazi svima raspoloživu tehniku i napravi ono što mu treba da bi napravio ono što drugi ne umeju. I sad, zamislite vi kako može da izgleda makro fotografija kada u priču ubacite elektronski mikroskop rezolucije sedam nanometara i čoveka sa dovoljno vremena i upornosti koji ne prihvata “ne” kao moguć odgovor na ideje u načinima prezentacije sveta oko sebe. To su ljudi koji pomeraju granice.
Zbog toga, rekli bismo da je Stefan Diller ime koje vredi zapamtiti, a njegov dosadašnji rad istražiti. Njegovi klijenti su i prirodnjaci i tehnolozi – kako ćeš bolje ispitati mikrospojeve nego slikom? – a i mi, prost svet, ponekad volimo da ostanemo zapanjeni.
Suština pasijansa se oprašta od velikog glumca.
Imao je toliko srce da je znao kad da kaže “dosta”. Samo taj gest je vredan dubokog poštovanja. A pružio je mnogo.
On je trčao, a oni su ga pitali zašto trči. I nisu hteli da prihvate da trči bez razloga.
Ah, ti odvratni ljudi: stalno traže neke razloge.
Nastavite sa čitanjem… “Kad sam već do ovde dotrčao, mogao bih i…”