Ovo nismo radili odavno! Predlažem HD verziju, preko celog ekrana, GLASNO. Lokacija je jedna od najvažnijih, ako ne baš i тхе najvažnija pojedinačna kada je reč o popularnoj muzici.
Category: Opšta umetnost
Sve što nije film, likovna umetnost ili književnost.
Phillip Seymour Hoffman (1967-2014)
Suština pasijansa se oprašta od fantastičnog glumca, čoveka koji je ulivao malu, ali izvesnu nadu da Holivud neće pojesti baš svu umetnost iz filma.
Umetnost mu, izgleda, nije bila dovoljna da ga podigne. Bila mu je potrebna hemija. Jebiga. Jebiga. Jebi ga.
Spontano pitanje jednog mlađeg maloletnika (u ratnom vihoru iznenada lišenog starateljske nege) na temu vlasničkog odnosa jednog zanatlije nad svojim predmetom proizvodnje, uz prateći predlog o samostalnom konzumiranju ISTOG (takođe u obliku naizgled spontano postavljenog pitanja), a u cilju skretanja pažnje na sopstvenu neredovnost konzumiranja redovnih obroka, pa čak i njihov povremeno potpuni nedostatak
A sad, da se prisetimo scene iz filma koji odavno niste gledali… Ili jeste? Neki nisu, ima bar 30 godina; neki su ga gledali prošle nedelje u okviru, jebotemiš, održavanja predbožićne atmosfere u narodu. Pa, da pomognemo, valja se.
Imali bi psihoanalitičari šta da kažu o ovome, zar ne?
Boldog Karácsonyt!
Svim prijateljima Suštine pasijansa koji poštuju tradiciju zapadnog kalendara želimo srećan Božić i zimske blagdane! Dobro vam zdravlje, dobri ljudi! Kad je zdravlja, za sve ostalo ćete se lako i sami pobrinuti.
Carmina Burana, ali onako, baš-baš
Odavno nismo videli neki dobar flashmob nastup. Evo jednog iz Beča 2012.
Baš dramatično. Jedino, malo mi teško da poverujem da su postigli baš takav zvuk u tom prostoru. Ali dobro, opraštam zbog dobre ideje.
In memoriam: Ružica Sokić (1934 – 2013)
Skladište (puno) grafita
Pre svega, fer upozorenje: ovo je jedan od onih video-radova čiji autori su mislili da idealni slušalac ne sam oda je glup, nego je i gluv, pa mu treba servirati agresivne glasne, besmislene zvuke koje neki eufemistički nazivaju muzikom. Utišajte zvuk. Upozoreni ste.
Elem, dadoše grupici ludaka otvoren račun za boje i veliki prostor da slikaju po zidovima do mile volje. Toliko su poludeli da su beke zidove omolovali dvaput. Paj’ sad.
Ko je ukapirao, a ko nije: ovo jeste reklama. Više o firmi koja pravi ove boje u sprejevima naći ćete ovde.
In memoriam: Peter O’Toole (1932 – 2013)
Suština pasijansa se oprašta od barda.
Nema šta da se priča. Sam će on, kao što je red u ovakvim prilikama. Za početak, zna se kako.
Nastavite sa čitanjem… “In memoriam: Peter O’Toole (1932 – 2013)”
Vrag je Njegoš, krava ga ubila!
Bez obzira na 162 godine stabilno umrlog stanja, bio on upokojen u nekom od božanstava ili u prestanku rada životnih funkcija koja se događa svakom živom organizmu, Njegoša ostaviti na miru ne nameravaju.
No, džaba ga bilo: on je sve te godine mrtav, svidelo se to nekome ili ne. Mi živi smo tu da se nosimo sa životnim olujama, pomažući se u toj borbi svim sredstvima za koje pomislimo da nam mogu pomoći.
Samo na sekund
“Znate li šta mi najviše nedostaje?”, pitala je Katy, koja se već dve godine bori protiv najopakije bolesti. “Osećaj bezbrižnosti”, reče.
Dvadeset pacijenata obolelih od raka pozvano je u foto-studio. Zamoljeni su da žmure dok traje šminkanje. Postavljeni su pred poluprozirno ogledalo, a sa druge strane je čekao fotograf spreman da snimi trenutak kada ti ljudi najzad ugledaju sebe u ogledalu.
Fotografija može da bude važna. Najvažnija fotografija je ona koja ima misiju. I misija ima raznih. Najveće poštovanje zaslužuju one koje su zasnovane na ideji poboljšavanja života čoveka. Pa makar samo i na sekund.
Pokloniti jedan sekund bezbrižnosti nekome ko se možda već pomirio da nema više vremena: veličanstveno.