Category: Umetnost i zabava

Zabava nije isto što i umetnost, dakako. Ali, najkvalitetnija zabava ima u sebi zrno umetnosti. Ako nema, onda to nije zabava, već prostakluk.

Ој, кафано: кисела у Крагујевцу

Током оног свраћања код колеге самураја Зоће, засели смо два-три пута за кафански сто, међутим од свих тих фотки… ова.

Јесте да се на њој не види нико, не види се ни Крагујевац, ни стара гимназија у позадини, ни она успијуша што је седела иза Зоћиних леђа, али можда баш зато. Јер, управо овако је то било.

Ту је у ствари све. Кисела, еспресо, две несуље, пепељуга и пиксла са кесицама. Сав кафићки инвентар је на броју.

Крај августа, још није толико врућина као што ће бити само сат-два касније, седимо пред кафићем на тргу, штогод смо у хладовини од сунцобрана, ћаскамо о којечему. Отприлике овако замишљам годишњи одмор.

Nastavite sa čitanjem… “Ој, кафано: кисела у Крагујевцу”

Kako napraviti film kao Tarantino

Da se razumemo, klinac koji je sklopio ovaj sedmominutni recept za sklapanje filma a la Tarantino uspeo je da potrefi neke sastojke, a neke je totalno prevideo. No, zasad ćemo mu oprostiti taj propust.

Deo koji nećemo oprostiti su komentari o tome šta je ovde posredi, jer ovaj klinac očigledno nema blagog pojma o tome kako funkcioniše postmodernizam.

Nastavite sa čitanjem… “Kako napraviti film kao Tarantino”

In memoriam: Christopher Lee (1922-2015)

Suština pasijansa se oprašta od sjajnog glumca, ikone jednog doba kojeg više nema.

chr-lee

Na Neko Bolje Mesto je otišao još pre četiri dana, ali porodica je odlučila da njegov odlazak objavi tek danas.

Bio je najbolji filmski Drakula. Bio je odlični Skaramanga. Bio je grof Dooku koji zna posao sa Silom i svetlosnim mačem. Bio je savršeni Saruman. Bio je hevimetalac prve kategorije.

Kristofer Li je bio veliki glumac i veliki gospodin. Pamtićemo ga.

Ој, кафано: позоришни клуб

А онда је дошао и тај кермес, 40 година од матуре. Јесмо ми, како неко из одбора рече, невидљива генерација – дали смо укупно једног председника општине и то погрешног, а међ директоре, славне и газде нас нема – ал’ бар можемо да добијемо позоришну салу за свечану академију.

Скупили смо чак и лову за два млада глумца да нам воде програм и одиграју две једночинке (нешто од Чехова и нешто из “Пријатељство, занат најстарији“). Некако сам опет успео да имам посла иза сцене, где сам се био доста мувао давне седамдесетдруге, кад сам се самопрогласио клупским репортером са фестивала војвођанских позоришта.

20140531_10_57_54 pozorišni

Овог пута сам скупио око 400 фотки из гимназијских дана, исплатило се оно преснимавање старих негатива, донео лептоп и за време академије вртео те фотке на великом платну иза позорнице. Што је требало и спремити, убости каблове где треба, нациљати пројектор (позоришни маестро од технике је практично сам све то средио), а за такве ствари, наравно, човека ћеш наћи у позоришном клубу.

Nastavite sa čitanjem… “Ој, кафано: позоришни клуб”

Ој, кафано: пивница

У јесен 2013. ме увукоше у одбор за организацију четрдесетогодишњице матуре. Тешко жабу у воду натерати, било ми штогод и мило да се виђам мало са друштвом из генерације, не само из свог разреда и школе, него и остале две гимназије. Састајали смо се последњег четвртка у месецу, у пивници, од октобра до маја. Прескочили два месеца, ал’ ипак мало много.

Пивница… све је као што је некад било, осим што није. Инвентар, практично нетакнут, сви они столови од масивног дрвета, оне светиљке и остале цеви од бакра, све у стилу саме пиваре.

20131128_21_26_22 pivnica

Осим што нема пива. Тојест, нема пиваре. Тојест има, али не ради. Ту је она, изнад испод и свуд око пивнице, само што… туга јесења. И пивница је празна. Из месеца у месец, тог четвртка увече, сами ми и тај један келнер. Нема ни кувара, осим кад се најави веће друштво.

Nastavite sa čitanjem… “Ој, кафано: пивница”

Ој, кафано: комшијин шанк

Мада у начелу не идем на места која се зову на енглеском, за комшију сам учинио изузетак, јер му се место зове “Гринфилд”, по нашој месној заједници “Зелено Поље”, што није ни тако лош штос. И што има лашко чрно.

Лашко чрно смо пили укупно једном пре тога, кад смо оно 1976. из Врсара скокнули до Трста. Одвезао нас другар до Копра, ми се бавили пазаром и шетњом цео дан, и увече успели некако да побркамо часовне зоне и стигли да у Копру видимо спремачицу како затвара станицу, отишао последњи аутобус. Стопирање до Врсара би било подугачка прича за себе, али успут смо, онако гладни и жедни, поред пумпе у Порторожу изручили по криглу тог лашког чрног… што смо запамтили.

И онда се испостави да комшија, јелда, има баш то. Овде.

20131004_20_09_24 springfildov šank

Овај шанк ме се баш дојмио. Вели газда да га је уређење добро коштало, ал’ исплатило се. Јесте да је амбијент само део разлога зашто често понесем фоткалицу (други део је што има дечију играоницу па често водимо унучиће кад су ту), али да је добар, добар је. Кад погледам шта сам све снимио код њега за ових ни двадесет месеци откако је отворио, нашао бих бар петнаест фотки које би биле за овде.

Nastavite sa čitanjem… “Ој, кафано: комшијин шанк”

Vukotinjanje (XVIII): DREKA BEZ POVRATKA

Konkord ide brzinom od dva maha. Naši avioni idu na mahove.

Zbog jake zubobolje uputio sam se lekaru. U Domu zdravlja, međutim, zatekoh sablasnu tišinu. Tek kad otvorih peta vrata, videh prvu osobu u belom mantilu. Bio je to primarijus Vrzić. Na mišici je nosio crvenu traku sa natpisom: dežurni. Jedva da me je i pogledao; nastavio je da stilizuje svoj plakat za štrajk. Kako mene tog časa nije zanimao dežurni, već ažurni lekar, nervozno sam prekinuo njegov stvaralački trans: Boli me zub! Začuđeno me je pogledao i kontrolisano rekao: Vi ili ste neinformisani ili neuračunljivi. Ako je u pitanju prvi simptom, ponoviću: ne radimo. Ne daju nam platu. Protest, brate. Ako je u pitanju drugi simptom, prosto izađite – psihijatrija je zaključana. Zub? Pa to je smešno! Vidimo se za tri meseca, eventualno. Gde da nađete štrajkbrehera za tu sitnicu? Da ste bolje razmislili ne bi iz solidarnosti ni zakucali…

Ništa nije ko što kažu u školi

Nastavite sa čitanjem… “Vukotinjanje (XVIII): DREKA BEZ POVRATKA”

Infografika o palima u Drugom svetskom ratu

Kada bi jedna sličica predstavljala hiljadu mrtvih, kako bi izgledala statistika najkrvavijeg rata u istoriji? Da pogledamo.

Nema izgleda da ćemo to ludilo ikada moći da razumemo. To, dakako, nije razlog da se ne prisećamo istorije. Jer oni koji zaboravljaju istoriju, osuđuju sami sebe na to da im se ta istorija ponovi.