Dan mlad… peškira

Danas proslavljamo “towel day”, praznik posvećen sećanju na Douglasa Adamsa, autora “Autostoperskog vodiča kroz galaksiju”.

Ako ste ljubitelj ovog ove knjige, današnji dan možete obeležiti tako što ćete svuda nositi peškir sa sobom. Većina će vas gledati čudno, ali na gomili mesta širom sveta možete osvojiti zanimljive nagrade.

Današnja stvar je instrumental “Journey of the Sorcerer” grupe The Eagles, korišćen kao glavna muzička tema u svim adaptacijama “Vodiča” za elektronske medije, počev od BBC-jeve radio drame s kraja sedamdesetih pa sve do filma iz 2005. godine.

Ој, кафано: Трамвај 2

Након оног Пожаревца од пре неки дан (а у времену у ком се одиграва радња, сутрадан) стигосмо у Ниш. Тамо смо се срели са Шефом и Владаном и још неком братијом, провели пар дана и били у доста кафана. Ред је, на летовању смо.

Но, од можда три фотогеничне кафане (од којих је укупно једна задржала штимунг градске кафане од пре сто година, али сам био навалио на оно на столу а мање на фоткање) нисам за овде одабрао ниједну. Данас, један кафић.

20120817_21_42_00_194 niš tramvaj

Јесте да се зове скроз неоригинално “Трамвај” али је све остало скроз оригинално. Ово је подсетник да је Ниш некад био индустријски град са својим градским трамвајем (а имали смо индустрију и другде), који је склоњен… пише тамо на зидовима, на местима где би били прозори, и кад и како. Не сећам се да ли пише и зашто, али вероватно је неко сместио Зеки Роџеру. На ту тему, могли би да се братиме са Сан Франциском.

Nastavite sa čitanjem… “Ој, кафано: Трамвај 2”

To je nama naša

Borba dala.

A šta ste mislili – da ćete se izvući za Dan mladosti? Ne, neeeee…

Ko god je sumnjao, da više ne sumnja.

(Ma, gde zaturiše to Tiletovo pismo?)

Utovar nedeljom, 24. maj

Šta je čovek bez svog lengvidža? Zero!

Pokretanje postupka protiv ministra se smatra politički motivisanim, ali je zato skorašnja rehabilitacija odrađena po slovu zakona i bez uticaja politike. Ako se ipak tu nešto i pokaže osnovanim, jednog će međ’ ambasadore, a drugog međ’ đake iznad školske table. Šale(?) i sprdnje nikad dovoljno. Jedni menjaju nazive, a drugi skidaju petokrake sa grbova sportskih klubova.

IstorijaMenjanje istorije nije naš patent. Odavno je poznato da istoriju pišu pobednici, a da bi se istorija menjala, valja uzdrmati pijedestal pobednika. Za početak (dodatnom) politizacijom već ispolitizirane proslave pobede u Drugom svetskom ratu (koju ne treba izjednačavati sa pobedom nad fašizmom). Da se razumemo, proslava pobede kao okončanja rata i dolaska mira na takav način da se pred svedocima i kamerama prošeta ratna menažerija je vrhunski nonsens.

Sadržaji udžbenika iz kojih su Samuraji učili istoriju odudaraju od sadržaja sadašnjih udžbenika iz istog predmeta. Verujemo da je tako i kod posetilaca ovog bloga. A iz istorijskog ugla gledanja nije mnogo vremena prošlo.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 24. maj”

Život je bio lep tih godina

Uh, al’ sam mator, jebote.

Kad sam sinoć negde na fejZbuku saznao da se ove nedelje navršava 37 godina od objavljivanja singla “Sultans of Swing“, bio sam zapanjen, jer dan kad sam prvi put čuo tu pesmu pamtim kao da je to juče bilo.

I sve slike su mi se odjednom vratile i u času premotale, kao da mi, božemeprosti, dolazi sudnji čas, pa je vreme da se pripremim za kantar duše.

Stotinu slika.

Nastavite sa čitanjem… “Život je bio lep tih godina”

Ој, кафано: кафић у Пожаревцу

Августа 2012 ми је некако дошло доста и посла и баште и свега, и решимо да се запутимо… ка Нишу. Али натенане, отприлике оно како Шеф иде, левим путевима, па како падне. Идеја је била да се до тамо докотрљамо за два дана.

По Шефовој дефиницији, авантура је недостатак планирања. Чак и она једна ствар што смо планирали, посета тетки у вршачком крају, испала је непланирана, јер смо се најавили преко ћалета, а он је пренео њој. Пошто је он добрано наглув, испало је да нас је очекивала тек сутрадан… па смо онда, исто тако непланирано, шврљнули до Вршачког брега, у међувремену унапређеног у планину. Каже она, преко 500 метара, рачуна се у планине.

Остатак поподнева искористимо да се откотрљамо што даље. Након што смо одустали од ноћења на Сребрном Језеру (јер нема места, осим на једном месту где би коштало ђаво ипо а све је у оном сиво-алуминијумском дизајну, као да је ауто салон а не хотел, фала лепо), вратимо се до Пожаревца. Тамо залутам у пешачку зону, искобељам се некако, нађемо собу у старом соцреалистичком хотелу у центру, и ајмо на пиво.

20120815_23_16_26 požarevac

(велика)

Пожаревац… нисмо баш ни видели. Стари центар, као и у скоро сваком другом граду, има ту пешачку зону, корзо ради, кафићи на све стране, столови на тротоару. Изаберемо један насумице, више ни не знам које пиво смо добили (зна канон: види се Лав на другим снимцима, шта се може), и одмарамо се од целодневне вожње.

Nastavite sa čitanjem… “Ој, кафано: кафић у Пожаревцу”