Slobodni svet se udružuje protiv novog talasa onih koji žele da vladaju pomoću cenzure. Preti opasnost da Internet dobije Velikog Brata, onog pravog. Portal en.wikipedia.org se isključuje na 24 sata u znak protesta.
Možete vi da volite portal Wikipedia.org ili da ga ne volite, da imate ovakvo ili onakvo mišljenje o njemu – tek, činjenica je jedno: svet je postao drugačiji zahvaljujući postojanju tog projekta. Omiljeni argument protivnika Vikipedije je taj da gerila-znanje nije znanje, a da kompetentnost i relevantnost nije moguće postići gerila-pisanjem.
E, pa znate li šta ima novo? Kompetentnost i relevantnost nije moguće postići ni kompetentnim i relevantnim pisanjem. Kompetentan je i relevantan onaj ko može da kupi sve nas zajedno, i naše države, za šaku dolara. A ne onaj ko zna.
Danas više ne važe činjenice, nego važi istina. A istina je ono što žele oni koji mogu sve da plate. Danas zagovornici jedne teze zapravo podstiču ostvarenje svojih ciljeva koji su različiti, skriveni i usmereni na jačanje sopstvene strane u odnosu na neku drugu. Lobiji su postali jači od većine država, a državni monopol sile je postao sredstvo u rukama moćnih.
Onaj ko zna, a nije deo tog vladajućeg establišmenta, ima da ćuti dok mu se ne dozvoli da govori. A ko među takvima hoće da govori, biće ismejan, kompromitovan ili ućutkan. Mehanizmi kontrole su davno uspostavljeni. Preostao je samo jedan, a i taj je na putu da padne na kolena…
U jednom veoma neobičnom pisaniju, 
crkvene organizacije i slično s radošću su dočekale ostvarenje sna za koji su se godinama borili. Uverenje da je konzumacija alkohola uzrok bukvalno svog kriminala motivisala je nekoliko gradova da na dan stupanja amandmana prodaju svoje zatvore. U svom poletu, trezvenjaci su angažovali razna piskarala da prilagode razne delove Biblije koji imaju referencu na alkoholna pića, tako da su pali predlozi da je Isus konzumirao sok od grožđa, a stih “
U vreme kada je osnovano Društvo National Geographic čovečanstvo je pravilo prve korake u novu eru pronalazaka i otkrića. Na “pragu života” je bio Edisonov 
Mnogi su delili tu nadu i veru u nauku, a Društvo National Geographic postalo je propovednikom i predvodnikom “odanosti nauci”. Tako su postavljeni temelji za ono što danas Društvo čini jednom od najvećih i najuticajnijih naučno-obrazovnih institucija na globalnom nivou.
Opšti je utisak da Principi usmeravaju čitaoca ka Njutnovom viđenju Prirode, koje je potpuno saglasno i u ravnoteži: sve što opažamo možemo objasniti, i to na takav način da se objašnjenje može primeniti i na one fenomene koje još uvek nismo opazili. Ovo je esencija Njutnovog Sveta, ali i esencija savremene nauke. U ovom smislu, Principi su knjiga koja nije izgubila ni delić aktuelnosti. Prisetimo se za trenutak poznatog događaja iz istorije nauke, rasprave advokata kvantne teorije (u prvom redu Nilsa Bora) sa Ajnštajnom. Kvantna teorija primećuje da na mikro nivou, duboko u strukturi materije, u prostorima nezamislivo malim, postoje osnovne gradivne jedinice (elementarne čestice) koje se opiru tačnom merenju, kojima ne možemo istovremeno tačno znati sve veličine fizičkih karakteristika. Umesto toga, kvantna teorija pruža pouzdan način da saznamo verovatnoće, šanse za određivanje veličina fizičkih karakteristika. Ovo je unelo duboki nemir u Ajnštajna čije je viđenje Prirode zahtevalo da se svemu zna gde je, i koliko brzo se kreće, pa on do kraja života nije bez dubokih rezervi prihvatio kvantnu teoriju, čime je izvršio simbolično naučno samoubistvo. Ubeđen sam da bi Njutn bez problema prihvatio kvantnu teoriju, jer ona jeste objašnjenje za ono što opažamo. Slobodan sam čak da primetim kako je Njutnova ličnost bila engleski prijemčivija za nestašluke elementarnih čestica, u odnosu na Ajnštajnovu germansku potrebu za bezuslovnom tačnošću. Konačno, možda najšašaviju ideju (magnetne monopole) kvantna teorija duguje upravo Englezu,