Suština pasijansa™

Svako veče, šolja čaja sa medom.

Ima možda nedelju dana da sam krenuo u pripremu jedne fotografije, pa sam na kraju odustao iz ne znam kojih razloga… Naime, Jasna i ja smo se posle mnogo godina vratili jednom malenom ritualu: svake večeri popijemo neki blagi aromatizovani čaj. Odavno smo naučili da ne ukrštamo šećer i čajeve, a pošto nekim čajevima tek uz zaslađivanje krene puni ukus, to koristimo dosta meda u svojstvu zaslađivača.

Dakako, volimo med i u osnovnom stanju. A tekstura meda je nešto što me privlači već neko vreme kao predmet istraživanja u objektivu. I eto, najzad se desilo. Napravi osam desetak sličnih ekspozicija, sve sa malim varijacijama i sa planom da fotke različito pripremim. Samo jedna konstanta je važila: boja meda mora da bude sačuvana. Zato sam postavio neutralnu pozadinu (crni hamer; lična beleška: kupi novi) i odlučio da pažljivo izmerim boju svetla pod blicem. Rezultat je sledeći:

To je pomoglo da sačuvam boju; u obradi sam posle samo malčice pojačao kontrast, a ne zasićenje – to je dobar trik, ukoliko tako ne narušavate ukupnu atmosferu na slici – i gledao sam da sačuvam odsjaj od pregorevanja, što sam ipak morao da popravim “četkicom”.

A zašto je kadar iskošen? Odlučivanje na tu temu za ovu fotku je trajalo duže nego obrada svih fotografija. Na kraju sam odlučio da se povinujem ličnom utisku (za koji ne znam da li ćete deliti) da ovaj ugao nekako naglašava težinu meda. Vrag će ga znati da li sam u pravu što sam tako uradio. Šta vi mislite?

Kako god: mišn akomplišd.

Boktemazo, sad je počeo da se igra sa matičnim pločama. Ako nastavi ovim tempom, u petnaestoj će sklapati brodove, a u tridesetoj fuzione reaktore.

Dok smo sedeli kod Marinka i njegove porodice, Luka je došao sa iznenađenjem. Ko zna odakle mu neka stara matična ploča za PC. Seo čovek pored mene, pa me ispitao šta tu čemu služi, Razgovor je trajao deset minuta, a onda sam, po običaju, ja počeo njega da ispitujem, baš da vidim šta je zapamtio.

[Lična beleška: prestani da postavljaš Luki takva pitanja; ukapiraj već jednom da će znati sve odgovore.]

I na samom odlasku, dok sam pakovao fotoaparat u torbicu, setim se… Izvadim aparat, nanišanim, pa zapitam gde dođe procesor. Rezultat je na slici:

Nije zaboravio da ponovi, nakon što me je već oborio s nogu: “tu se postavlja centralna upravljačka jedinica“, reče moje kumče.

Tu mišns (z)akomlišd.

Najzad da postignem sve što je bilo bitno, a zaostalo je za redovnim ritmom. Ovog puta, eksperimentišem sa bojom pozadine.

Večeras sam kasno uhvatio da se pozabavim fotkom dana, jer dan je bio dug u iščekivanju tokom jednog posla. Ideja je potekla iz jednog novinskog članka u časopisu Digital Camera (na koji sam nekad bio pretplaćen) gde je analizirano kako da promenom boje pozadine postignemo različite efekte. Nisam išao daleko: aranžirao sam pet boja pozadine iza jedne male vaze sa jesenjim cvećem sa ulice i birao šta mi je posebno po volji. Tokom igranja, došla mi žuta minuta da ojačam neke parametre na fotoaparatu, da se prisetim kako to beše radilo… Na primer, moguće je uoštravanje ivica u samom Canonu, kao i preforsirano zasićenje boja. Evo rezultata tog malog eksperimenta, upravo su pojačani sharpness i saturation…

Banalni subjekat fotografisanja je ipak veoma zgodan za priliku, jer ovaj motiv jako zavisi od korelacije sa pozadinom. Trudio sam se da apsolutno smanjim uticaj postprodukcije u obradi, što je i uspelo; napravio sam mali izrez, proverio preciznost balansa belog i stavio blagu vinjetu, ovog puta sa namerom da simuliram gradijent; dakle, uspelo je sa minimalnom obradom. Mišn akomplišd.

Idemo dalje.