Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Danas je Uskrs. Po definiciji nedelja, dakle dvostruko opušten dan. Ne žurimo nigde. Zavalite se u fotelju, podesite zvuk na smireno i startujte video:
Šta je sad ovo, majko mila? Nemam pojma. Na Wikipediji grdno nešto piše, ali ništa ne pomaže. Nego, mislim se… Kakve veze ima šta je, sve dok je muzika dobra. Najbolja.
Nemaš kud nego napred, nadajući se da će se nekako stvari složiti kako treba, a da ćeš pritom ostati čestit čovek kome ne treba maska na očima.
U sledećoj priči, vašu maštu iskušavamo bizarnom literarno-dramskom vežbom na temu “šta bi se desilo da su sarađivali Čarls Dikens i Karel Čapek“°. Pazi sad.
Kao što ste obavešteni putem žute štampe, vakcinacija je sranje. Lažu skotovi samo da bi izvukli pare, prave nas glupavima, izazivaju nam autizam, truju nas živom… I sad, neki hrabri ljudi pozivaju na istinu, a lobiji im ne daju da… …
Čegbre malo: ne valja. Sarkazam u medijima odavno više ne uspeva. Idemo ispočetka.
Oduvek razmišljajući o mogućnosti da od beskorisnog napravi korisno, jedan čovek je primetio kolika količina smeća ostaje za svakim gradilištem. Uto je njegova kćer poželela skejtbord…
Od smeća napraviti skejtbord. Od viška napraviti celishodni predmet. Od ničeg napraviti nešto. Pa gde ćeš plemenitiju ideju od ove!
Pre tačno četr godine, 23. marta 2011. godine u 23:59, u naletu parkosizma, desilo se ovo:
– * –
Hello, world!
Nastavite sa čitanjem… “Četr dne obeležavanija roždestva tvojego”
U slučaju da niste čuli, što je moguće ako ste nekoliko poslednjih dana proveli pod nekim kamenom: kultna TV emisija Top Gear je završila sa postojanjem, barem u obliku koji smo do sada poznavali. U to ime, podsećamo se najboljeg priloga iz serijala, koji je Jeremy Clarkson snimio tako što je iz svog džepa platio automobil kojem je namenio tužnu sudbinu.
Potrebne su ti drvene bojice, komad hartije, talenat za crtanje i…
I ideja o tome da više životinja i više biljaka mogu da čine jednu tvorevinu.
Radove Marca Mazzonija možete pogledati ovde.
(tnx Toda via fb)
I tako, dođe čovek u Njujork, nema pametnija posla, nego napravi dovoljno fotografija da od njih može da sklopi kolaž-film. Pazi sad.
Sediš tako u parku, tu stoje nekakva vrata (dekadencija kao opšte mesto u društvu: više ne znaš da li je to neka komunalna sprava ili umetnička instalacija), dođe neki ludak, prođe kroz vrata i… I nema ga više.
Ne propustite epski komentar na 1:50. 
A sad…