Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Zapravo, samo ženke komarca piju krv.: mužjaci se hrane biljnim sokovima. Pa onda… Kako bi glasio ženski rod imenice “krvolok”? Krvoločica? Krvolokateljka? Krvolokalica? 
Nije za one sa slabim živcima, stomakom i ostalim osetljivim podsistemima u organizmu.
Priznajte da ste očekivali PLJAS!
Ovo sam radio, inače, jedne davne godine na jednom dalekom mestu. I da, bilo je PLJAS.
(Via)
Ovo je čudo od fotki. Čudo!
Kolekcije fotografija na sajtu agencije NASA uglavnom pripadaju kategoriji onih koje oduzimaju dah. Od poneke kolekcije “može i da se rikne”. Danas sam natrčao na kolekciju fotki koje je član posade Sojuza po imenu Paolo Nespoli fotografisao nakon što se ta letelica otkačila od stanice. Obratite pažnju kako nonšalantno izgleda kolekcija od četrdesetak fotki: ama, kao da se neki klinac igrao digitalcem na nekom parkingu. Kao, mo’š misliti, 400 km iznad površine Zemlje, kao da je to neki pos’o… 
Dok budete kliktali po pojedinim fotkama, obratite pažnju na mogućnost da skinete pojedine fotke i u punoj rezoluciji (i to preko 24 megapiksela!). Fotke su dobro optimizovane za Veb, pa je velika verzija ove scene teška tek 2 MB. A ako vam kapacitet protoka nije problem, obratite pažnju na ponudu preuzimanja cele kolekcije: link ispod sličica Download all images upućuje na ZIP datoteku od 70 MB.
(Via)
Youtube propagira lošu sliku i loš ton, što previše liči na neke druge trendove tipa “hleba i igara”. Zato sam pre nekog vremena krenuo da čeprkam portal Vimeo.
Vimeo je karakterističan po tome što je video plasiran u izuzetno visokom kvalitetu, što je sadržaj koliko-toliko probran i što ga je lakše kontrolisati nego jutjub. Odlučujem da ponekad podelim sa vama nešto što sam otkrio tamo, a što smatram vrednim nekoliko minuta.
Za početak, jedna vrlo zanimljiv projekat time-lapse snimka tj. jako ubrzanog snimka nastalog kao povezani niz fotografija. Detalje ćete pronaći na originalnoj stranici, a ovde vam preporučujem da uključite prikaz preko punog ekrana. Uživajte!
Što bi rekao Hasan: čisti New Age.
Možda i jeste New Age, ali kao da je to nekog briga. Je li tako, Hasane, džukelo matora?
(Via)
Nema boljeg savladavanja nauke nego kroz praktične i sirove primere. A ovaj primer je sirov da ne može siroviji da bude…
Boravak u svemiru nije nimalo romantična stvar; mora mnogo da se pazi na sitnice i to je naporno. Ali, nema problema da napravite romantično čim se ukaže prilika…
Što reče jedan mudri komentator na jutjubu: this doesn’t diminish the status of shooting stars; it upgrades the status of poop.
Pravo veli čovek.
Nisam ispratio na vreme: danas je poslednji put uzleteo šatl Endeavour.
Slobodno premotajte negde na 1:00:00 i gledajte odatle, tu počinje uzletanje.
Obratite pažnju na zvuk uzletanja…
Nazovite ih vizionarima, entuzijastima, ludacima ili zamlatama. Svejedno, takvi ljudi pomeraju granice dok ih mi uzimamo zdravo za gotovo.
Panoramskim fotografijama smo se već bavili na stranicama Suštine pasijansa, a bavićemo se još. I baš kad sam mislio da nađem neku od danas već čuvenih panorama gradova, natrčim na panoramu neba, i to punu sferu.
Nick Risinger je pratio svoje demone po malobrojnim zabitima koja još uvek nisu zagađena svetlošću kako bi mogao da načini čestite snimke zvezdanog neba. Angažovao je solidnu opremu: šest specijalnih fotoaparata sa namenskim filterima za slikanje neba je montirao na postolje koje rotira da kompenzuje rotaciju zemlje tokom dugih ekspozicija. Loveći deo po deo neba u razna doba godine i prešavši preko 100.000 kilometara, što je podrazumevalo i dva putovanja u Južnu Afriku, ovaj ludak je uspeo da uhvati 37.440 ekspozicija neba pod uglom od samo 12 stepeni (otprilike, širina dlana kad je ruka ispružena), Kvalitet i detaljnost tih ekspozicija je nešto od najboljeg što je ikad uhvaćeno sa površine planete.
A onda je čovek sastavio te ekspozicije u jednu sfernu panoramu veličine pet gigapiksela…
Osim klasične panorame koju možete veoma zumirati i pomerati u svim pravcima, dat je i prikaz sazvežđa, sve sa prikazom ugla i pravca na maloj šemi galaksije.
Pravo da priznam, dok sam jutros gledao tu panoramu, nisam mogao da verujem da će mi ta tema biti toliko zanimljiva. Kad sam pogledao na sat, shvatio sam da je jutarnja kafa odavno popijena, a vreme za posao odavno počelo…
(Via)
Tekst koji je pred vama predstavlja veći deo teksta napisanog u jesen 2008. godine i objavljenog na blogu srpskog izdanja National Geographica. Kako taj blog više ne postoji, a do ove priče mi je prilično stalo, to je prenosim ovamo kao deo projekta arhiviranja tekstova.
…
Bio je novembar, prvi rođendan mog omiljenog časopisa. Naspelo mi, ne znam ni ja kako, da čestitam na poseban način: prelistavajući aktuelni broj i deleći svoje utiske sa malobrojnim čitaocima mog ličnog bloga. Pride, nisam mogao da odolim, a da usput ne prepričam ko je i kako prvi otvorio tek pristigli primerak.
To pisanje je dovelo i do poznanstva sa glavnim urednikom srpskog izdanja National Geographica; da preskočim detalje, jer ih je mnogo. Tek, Igor je očigledno vešt da namami druge da napišu nešto, što ga čini idealnim glodurom. U mom slučaju, pak, postoji i element “teško žabu u vodu naterati”… Ali, bilo je potrebno da postanem vinovnik jedne anegdote da bih najzad dopreo do odgovora na jedno pitanje. Reč je o tome da sam bio već zamislio da moje prvo pisanije na blogu National Geographica bude odgovor na jedno pitanje, ali još nisam imao ključ u rukama.
Elem: zašto volim National Geographic?
Lako je odgovoriti na deset stranica. Tragao sam za odgovorom u jednoj rečenici.
Danas je 226 godina od rođenja velikog ornitologa, pa je objavljen novi Google doodle u tu čast.
Džon Džejms Odubon (John James Audubon) je imao pomalo surov, ali veoma efikasan način da crta ptice koje je proučavao, a beležio je sve redom duž američkog kontinenta. Naime, imao je običaj da ubije pticu, a zatim da je uz pomoć žica namesti tako da maksimalno izgleda kao da je ptica u nekom pokretu u svom prirodnom okruženju. Takav pristup je bio nov u to vreme, u prvoj polovini 19. veka. Njegov uticaj na razvoj biologije i, posebno, ornitologije, nauke o pticama, nemerljiv je. Usput, smatra se da Odubonovi crteži ptica imaju i nesporno visoku umetničku vrednost.
U pretrazi koju danas nudi Google, posebno pogledajte zanimljivi članak u kome se govori o Odubonovoj originalnoj knjizi koja je u par navrata dostigla rekordne vrednosti na aukcijama.
(Via)
