Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ponedeljak je. Da nije praznik bio bi radni dan, ali svejedno: zna se da je ponedeljak pravi dan da se bavimo ljudima kojima ovisnost o adrenalinu ne dozvoljava da se obzirno ponašaju prema sopstvenim životima. Ovog puta, dvojica Rusa osvajaju trenutno najviše gradilište na planeti.
Kad je neko lud, onda tu nema pomoći.
Ovo nismo radili odavno! Predlažem HD verziju, preko celog ekrana, GLASNO. Lokacija je jedna od najvažnijih, ako ne baš i тхе najvažnija pojedinačna kada je reč o popularnoj muzici.
Ponedeljak, pravi dan da overimo neke nove ludake u oblasti ekstremnih sportova, kaskaderskih akrobacija i ostalih blesavih i neobičnih pokušaja koje nisu za svakoga, a koje neka luda glava može da smisli. Ovog puta, pratimo pokušaj prelaska između dva balona pogonjena toplim vazduhom, na visini od koje zastaje knedla…
Nikad ne reci nikad, kaže filmska poslovica. Uvek može i ponovo, kažu ovi ludaci. Šta god mi dopisali, neće biti legitimno, pa zato mašemo i otpozdravljamo ovim hrabrim zamlatama.
Neeeeee, ne ono trljanje o brusni kamen ili beton – ono je za devojčice. Pazi sad.
E, tak ose to radi. A kad se malo uvežbaš, ni prateći svinjac ne bude prevelik.
(Vešti gledalac sa boljom moći zapažaja primetiće da je okolo poplava i pre kadra na kraju.)
Zanimljiv paralelni pogled u dve epohe.
(savet: HD kvalitet preko celog ekrana)
Sad bi bilo zanimljivo videti i neke druge gradove ovako. Problem je samo u tome što mnogi nisu bili dovoljno agilni da zabeleže svoju epohu za budućnost. Štaviše, u ponekoj metropoli negde ne bi prošao ni pokušaj raspona od trideset godina. Eh…
Otkako je ona kamerica GoPro došla na tržište, angažovano snimanje ima sasvim novu dimenziju. Pazi sad.
Ah, da: prvo utišajte zvuk do kraja. 
Odlično! Pogotovo oni kadrovi iz motora. 
Entuzijasti koji su za večeras nabavili dobro vino, a nemaju dobar vadičep, moraju znati da se snađu. Ono jes’ da je to gerilski način ratovanja, ali nužda je majka invencije.
Nešto kao flashmob, samo reverzno, interaktivno i štogod aftamacki: klavir se ponaša shodno svojoj okolini.
Magično.
Изгледало је да су чудо од једног хита. И стварно, после “Саосећања” (а не оно како су преводили) они су, некако, нестали.
Међутим… неколико година касније, падне ми шака њихов други албум. И испостави се да сам био у праву, али не и при парама. Провео је довољно дана на мом грамофону да га научим напамет, а опет недовољно да скупим паре и да га купим од тог типа, купио га је неко други.
Ретка птица je један замало велик бенд, што се види по том другом албуму. Име бенда није случајно, знали су да су ретка зверка, и врло свесно кренули својим путем. Промашај се види касније, кад одустану од своје велике идеје и почну да раде исто што и сви други.
А шта су то велико радили? Nastavite sa čitanjem… “Могло је и без гитаре”
Poslednja? Zato što posle ove nijedna više nema smisla. Pazi sad:
Znate li ko su Slow Mo Guys? Oho-ho, imaju oni toga jošte. Daš ljudima kamere od 15.000, 20.000, 25.000 sličica u sekundi, pa da vidiš veselja. 