Tag: svašta & koješta

Utovar nedeljom, 18. mart 2012

Nekima će ovog Đurđevdana presesti jagnjetina. Desi li se to, sami će biti krivi. Sami i niko drugi.

Uskoro: STOTINU trejlera novog megahita. U prevodu: jebali smo čvorka.Boris Kli… Tadić je potpisao parlamentarne izbore za 6. maj. A onda je Slavica Kr… Đukić Dejanović potpisala lokalne izbore. A onda je i Šandor Egereši raspisao pokrajinske izbore (mada vi sad ne znate ko je Šandor Egereši i krišom guglujete praveći se blesavi; ako, ako). A izgubljenu pokrajinu niko više ne pominje, osim u floskulama “legalizacija divlje gradnje”, “zakasnili smo da podelimo”, “genetska mržnja svega srpskog (osim rudnika, najvećeg rudnog blaga u Evropi van Rusije, termoelektrana i ostale infrastrukture koju su oteli) i koja ono parola još beše aktuelna ovih dana.

A sad počinje novi film iz megaserijala “Mala bara, mnogo krokodila”.

(servisne informacije: …toris; …avica)

– * –

Misliću o tome sutra.Izvod iz rečnika demistifikacije balkanskog ludila. Veza sa prethodnim komadom ovog utovara nejasna.

sutra – 1. Prilog za vreme (nepromenljiva reč) koji se koristi kao odredba za vremenski interval koji započinje u ponoć, a traje 24 sata (1.440 minuta; 86.400 sekundi). U kolokvijalnom govoru, reč “sutra” često označava sledeći period dnevnog svetla.

# Vidimo se sutra. Završi to do sutra.

sutra –  2. mitski virtuelni prostor gde se stiče 99% ljudske produktivnosti, motivacije, nade i dostignuća.

# Misliću o tome sutra. Malo sutra. I ti ćeš tako, kume, samo sutra.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 18. mart 2012”

Ne propušta priliku

Citat dana dolazi od onog ko je toliko slušao Toma Waitsa da mu ni četrdeset bootlega ne bi teško palo neće teško pasti; od onog koji je doživeo da životni san pretvori u javu, sve u žutom okviru; od vrednog đaka koji svoje štreberske ocene objavljuje sa velikim stilom i osmehom koji osvetljava prostore; od pritajenog umetnika čiji talenat za multimedijalnost će kad-tad izaći na površinu; od momka u duši, inače prvog autora Suštine pasijansa koji je saznao u čemu je razlika između gole belkinje i gole crnkinje.

 

Grba ima taj napadački instikt°,
ne propušta nijedan volej, pa makar to bio autogol!
Igor Rill

 

Momci u duši, inače sve autori Suštine pasijansa. Photo by Teodora Aleksić

Trebalo je primetiti i uhvatiti trenutak i uživati u njemu. Sve to je bilo moguće zahvaljujući perfektnom danu kakav je opevao Lou Reed i perfektnom društvu kakvo ne postoji u drugom kontekstu.

Nastavite sa čitanjem… “Ne propušta priliku”

Jin je srećan

Don’t you know there ain’t no devil, there’s just god when he’s drunk.
-Tom Waits

Dva kruga i još malo perja, biće sova, a možda i eja.Za potrebe ove priče Jin Van Digor de Hessenklik fon Staubhawets razmišlja. Želi da bude pravičan i mudar. Ne mora baš kao Solomon, ali možda kao sova; to je već prihvatljivo. Na dobrom je putu, noću ne spava, a ne spava ni danju. Pokušava da uhvati misli koje su stare kao vetar.

Pred Jinom je put. Na simpozijum čitalaca između redova, a Jin nikada nije bio na takvom putu iako je obišao i boravio na mnogim putevima. I uvek se vraćao kući, koja je u raznim vremenima bila na različitim mestima. Jin je u intermecu:

A onda je Jin Van Digor de Hessenklik fon Staubhawets shvatio – pronaći će svoje srodnike, između redova ili na nekom drugom mestu, svejedno je. Znao je šta može da se desi i pošao srećan i mudar da savlada još jedan put.

Jon ima tremu

Započinjao je tri-četiri puta, jako mu se piškilo i ovoliko je falilo da dođe do nepojmljive katastrofe koja bi ga obeležila za ceo život – ili barem do kraja boravka u tom vrtiću, još godinu i po dana.

Jon Vegge Knoor from Hasselblad nije mogao da veruje svojim ušima.

– Ponovite to što ste upravo rekli, molim vas.

Đurađ Talašević, koordinator programa za zaštitu svedoka u specijalnim procesima protiv nosilaca organizovanog kriminala, napravio je grimasu zadovoljstva. Otprilike kao debeli mačak koji je olizao šlag sa torte, pa ga gazdarica uhvatila na delu, a on zna da će mu ona oprostiti čim on kaže “Prrrr!”.

Naše ekipe za analizu obaveštajnih podataka su nepobitno utvrdile da vaše redovno kretanje zapravo predstavlja savršenu mimikriju! Vi zapravo doprinosite svom skrivanju!

– Uredili smo da dobijete pozivnicu na simpozijum čitalaca između redova, koji se održava ove subote, tačnije sutra, u 1200 sati po griniču, u 1300 sati po lokalnom vremenu, u krčmi „Kod vesele grudvice“, u kanjonu između dva balona, na Planini Zvezdočataca – ponovi Talašević radosno.

– A prikrivanje zaštićenih svedoka i tako to? Ona vaša histerija od pre desetak dana kad sam otišao u Makiš da fotografišem? Šta ćemo s tim?

Kad se krećete po mestima zanimljivim za fotografe, po knjižarama, pozorištima, simpozijumima, po onim vašim galerijama, muzejima, božemeprosti gde to sve idete, vi činite tako dobru i tako prirodnu masku da mi ne možemo da za vas nađemo bolju!– Ma ne, dragi Jone Vegge Knoore from Hasselblade! Ne! To je stvar prošlosti! Naše ekipe za analizu obaveštajnih podataka su nepobitno utvrdile da to vaše redovno kretanje predstavlja savršenu mimikriju! Vi zapravo doprinosite svom skrivanju svojim kretanjem! Nešto kao vaše ime, koje niko ko nije završio specijalnu obuku program za zaštitu svedoka u specijalnim procesima protiv nosilaca organizovanog kriminala ne može da upamti. E, pa tako isto: kad se krećete po mestima zanimljivim za fotografisanje, po knjižarama, pozorištima, simpozijumima, po onim vašim galerijama, muzejima, božemeprosti gde to sve idete, vi činite tako dobru i tako prirodnu masku da ni mi, koji smo specijalisti za te stvari, ne možemo da za vas nađemo bolju! I zato smo vam uredili pozivnicu za simpozijum… Naravno, troškove ćete sami snositi…

– Znao sam da ima neki zajeb.

– Pa dobro, za ekspoze ćete se snaći već nekako…

– Šta, ne razumem… Kakav ekspoze? Šta bulaznite, čoveče božiji?

Nastavite sa čitanjem… “Jon ima tremu”

Ah, da: PI()

Srećan vam dan broja Pi. Mi smo mali blog, pa vam je valjda dosta samo dve ‘iljade cifara.

Pi3.141592653589793238462643383279502884197169399375
10582097494459230781640628620899862803482534211706
79821480865132823066470938446095505822317253594081
28481117450284102701938521105559644622948954930381
96442881097566593344612847564823378678316527120190
91456485669234603486104543266482133936072602491412
73724587006606315588174881520920962829254091715364
36789259036001133053054882046652138414695194151160
94330572703657595919530921861173819326117931051185
48074462379962749567351885752724891227938183011949

Nastavite sa čitanjem… “Ah, da: PI()”

Kad bi se uređajima komandovalo glasom

Šta bi bilo kad bi bilo? Zamislite pametan televizor.

Nadam se da niko nije baš toliko naivan da poveruje da su glasovne komande najbolji način da se rukuje uređajima. Međutim, iako je ovo samo video-skeč, hvatam sebe kako nemam sažaljenja za bilo koga ko bi pomislio da su televizori inteligentne sprave (na kojima se prikazuju inteligentni programi koje kreiraju inteligentni stvaraoci). U svetu u kome ambicije dopiru samo do raznih oblika izliva potrošačkih strasti inteligencija nema šta da traži.

Utovar nedeljom, 11. mart

Hleba i igara! Dve i po hiljade godina stari recept i dalje opstaje kao najbolje sredstvo za kanalisanje i održavanje stanovništva u režimu marve.

Postoji osnovana sumnja da će na Eurosongu 2012 nastupiti i nekoliko evropskih zemalja. Međutim, nema osnovane sumnje da bi neka od njih mogla da pobedi.Ovih dana su osvanule raznorazne informacije o izborima predstavnika raznih zemalja na ovogodišnjoj Pesmi Evrovizije. Srbija angažuje svog najbolje dokazanog pastuva, Rusija se bavi ikonografskom klasikom, Engleska šalje Engelberta Humperdincka (zaboravljeni crooner sa Ostrva iz doba šezdesetih), Italijani su još uvek kolebljivi nakon nastupa koji je prošle godine usledio nakon četrnaest godina apstinencije, Jermeni se plaše da dođu u Azerbejdžan i po treći put menjaju odluku, a i Maroko bi opet da nastupi.

Još nema saznanja o najgoroj pesmi, što je važan preduslov za pobedu; ruski megakič može da uspe. Znam samo da ću se opet potruditi da izbegnem sve, a da će do mene ionako doći mnogo više nego što sam hteo da čujem. Još uvek sam besan što se jedna od najboljih pesama koje su se ikad pojavile na Eurosongu nije plasirala ni u finale, a kamoli da je imala visok rejting; od onda bojkotujem. Nema to veze sa muzikom, znamo svi; ali svejedno. Mogu makar da simuliraju da je muzika bitna, kao što su nekad činili. I kao što čine ovi majmuni koji se po svlačionicama zagrevaju za nastupajuće izbore.

– * –

Apokalipsa za početnike – Pazi ovako, stvar je jednostavna. Već se desilo. Nabrajamo činjenice:

A šta sad, braćo apokaliptičari?1. Sveštenici Maja nisu u onom kalendaru navodili prestupne godine. Nisu ni znali za instituciju ispravke u kalendaru. Takve stvari su rešavali ediktima “dugog računanja”, dok je “kratko računanje” bilo dovoljno precizno za prosečni ljudski život, u kome se greška u kalendaru ne primećuje.

2. Istina, Julije Cezar je uveo prestupne godine u kalendar još 45. godine pre nove ere, a taj kalendar Maja je napravljen kasnije, pa je retroaktivno pokrio period od nekih 3500-3600 godina unazad. Kako su bili tako precizni a da nisu znali za točak, ostaće da se pitamo.

3. Od doba Cezara, bilo je 514 prestupnih godina. Da nije bilo tako, danas bi bio 7. avgust 2013.

4. Žao mi je, ali smak sveta se već desio pre osam meseci. Samo što su to zaboravili da jave na televizor. A vi, kako te? Kako ste? Majke mi?

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 11. mart”

Jen je pao

Njegov odnos sa dolarom, evrom ili bilo kojom drugom monetarnom valutom, bio je… ambivalentan.

– Pogledao sam Vaš si-vi i Vaše radove, što je mnogo bitnije.

– Da, pa…

– Tako da ste ušli u uži krug, pa sam Vas pozvao da porazgovaramo. Gledam ove Vaše fotografije, i ne samo Vaše, pa posmatram, okrećem, ima tu interesantnih radova, mada, moram da priznam, neke ove Vaše fotografije ne razumem.

– Pa,…

– Doduše mnoge fotografije ovde ja ne razumem. Ne samo Vaše da se odmah razumemo. Mislim, šta ja znam. Ja sam ovde kao neki vražiji šef razvoja i investicija. Mannh, čovek za sve u stvari u ovoj glupavoj firmi. I onda me postavili za predsednika komisije za ovaj konkurs. Hmmm… Očigledno jednočlane komisije. Ti se u to razumeš, rekli mi, ti to znaš. Pa znam ja i da jedem i pijem na tim vašim poslovnim ručkovima, pa me ne zovete na njih. Znam gde je najbolje crveno vino, i gde još uvek prave bozu, pravu bozu, i gde ima kotlić gulaša od kojeg se prolupa i kako ja sad da znam da li je neka Vaša fotografija bolje od neke druge. Bilo Vaše bilo nekog drugog.

– Ali… Kako onda…

Nastavite sa čitanjem… “Jen je pao”