Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Jeste, zarazio sam se. Deset dana pre početka trećeg serijala, odgledao sam prva dva za tri večeri. Jedino mi nije jasno u čemu je poenta da zapetljavanje traje već jednu i po sezonu. Oće l’ ga odmotati već jednom?
Da vidimo kako prave sve one efekte.
Kuća koja je napravila te efekte za drugo godište serije u okviru HBO produkciju se zove Pixomondo i imaju još čestitih referenci, pa i ponekog Oskara.
Došlo vreme. Došlo, pa otišlo. Srećom, neko se setio da zabeleži…
Sa kultnim delom “Moskva – Petuški” Venedikta Jerofejeva smo se družili krajem proleća i početkom leta 2011. godine. Došlo je doba da zavirimo u nesrećnu sudbinu tog pesnika koji je za muzu izabrao nikog drugog do Bahusa. Shvatajući efemernost sveta oko sebe, Jerofejev se dao na put laganog samouništenja…
Pogledajte ovaj dokumentarac.
E, moraću da probam tu “komsomolkinu suzu“, pa nek’ ide život!
David Gilmour je rekao da su ti omoti neodvojivi deo dela koja je njegov bend pravio. Listam omote ploča koje je napravio taj čovek i shvatam da su neodvojivi deo mog sazrevanja.
Juče je u sedamdesetoj godini preminuo Storm Thorgerson, legenda grafičkog dizajna, čovek koji je slavu stekao kao jedan od osnivača i ključni autor studija za umetnički dizajn Hipgnosis. Reč je o umetniku vanserijskog kalibra koji je napravio ključni uticaj na dizajn popularne kulture tokom više od četrdeset godina aktivnosti. Zbog toga, Suština pasijansa se odužuje velikom umetniku na poseban način. Ali, najpre reč sećanja.
Ponikavši u Kembridžu, bilo je viđeno da grupa Hiphnosis stupi u saradnju sa najpoznatijim muzičkim bendom koji je takođe došao iz tog gradića u London. Elem, upravo je David Gilmour prišao Thorgersonu, znancu od ranih dečačkih dana, i predložio mu da napravi omot za drugi album grupe Pink Floyd, A Saurceful of Secrets (1968). Tako i bi. A ono što je usledilo danas ima miris epske priče.
Ima li ikoga pismenog po kriterijumima 21. veka da ne zna kako izgleda zgrada sidnejske Opere? Ova građevina, koju je Zelazni nazvao “riba-jede-ribu-jede-ribu”, najveća je likovna ikona Australije. Šta jedan vrsni arhitekta veli o ovom delu svog kolege Jørna Utzona?
Hteo bih usput da vas podsetim na dr Ranka Radovića, arhitektu koji je pored hiljadu obaveza stizao i da se bavi popularizacijom arhitekture. Njegov pristup me je podsetio na onaj školski program televizije Beograd, onih godina kada je televizija, zamislite samo, služila i kao sredstvo obrazovanja. Bilo je to toliko davno da se danas ponekad pitam je li to zaista bilo tako ili sam sanjao.
U utorak, 16. aprila ćemo proslaviti 124 godine od rođenja Čarlsa Čaplina.
Nemam neki visoko mišljenje o Robertu Downeyu Junioru možda zbog izbora filmova u kojima glumi. No, ovde je majsorski odradio ono što se od njega tražilo. I ne samo on.
| Originalni naziv: | Chaplin |
| Godina izdanja: | 1992. |
| Reditelj: | Richard Attenborough |
| Glavne uloge: | Robert Downey Jr., Moira Kelly, Anthony Hopkins, Dan Aykroyd, James Woods i drugi |
| Trajanje: | 143 minuta |
– Somnabulni egzistencijalizam u perspektivi!
– Varate se, kolega! To je paroksizam sizifovskog sindroma katapultirane stvarnosti!
– Hipnopedija transformacije u refleksivnu antitezu, kad vam lepo kažem!
– Čovek nailazi na scile i haribde, a vi tako…
– Pa dobro, onda: neka gledalac presudi.
– Neka bude tako…
Jeste li čitali priče Edgara Alana Poa? “Izdajničko srce” je jedna od najboljih. A animirani film koji je nastao po motivima te priče je vredan barem koliko i sama priča. Pogledajte ga.
Izvanredno.
Priroda ima svoje načine… Recimo, uvek se prenosi genetski materijal veštijeg mužjaka. To izgleda, otprilike, ovako.
Ovo nećete videti kod Davida Attenborougha… 
Kad tad, suočiš se sa svojim slabostima. A što ne platiš na mostu, platiš na ćupriji. Nećeš se izvući. Evo jednog primera.
Ovaj animirani film je diplomski rad svog autora. Apsolutno sam oduševljen kombinacijom tehnika, pogotovo simulacijom kineskog teatra senki koja dočarava realni život.
