Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Danas je Uskrs. Po definiciji nedelja, dakle dvostruko opušten dan. Ne žurimo nigde. Zavalite se u fotelju, podesite zvuk na smireno i startujte video:
Šta je sad ovo, majko mila? Nemam pojma. Na Wikipediji grdno nešto piše, ali ništa ne pomaže. Nego, mislim se… Kakve veze ima šta je, sve dok je muzika dobra. Najbolja.
Pre svega da pogledamo jedno mišljenje o civilizaciji Homo Sapiensa.
E sad. Priznajem da nisam pesimista koliki je tvorac ovog rada. Konačno, trend zagađivanja u zapadnoj civilizaciji, glavnom generatoru i napretka i njegovih izduvnih gasova, jeste u opadanju, tu nema zbora. Danas je zagađivanje stalno mesto zemalja trećeg sveta, recimo Zapadnog Balkana. Ali, kako vreme prolazi, približavam se ovakvom, defetističkom viđenju stvari. Tome pre svega doprinose moje učestale posete Upravnoj zgradi preduzeća u kome radim. Ali, to je neka druga priča.
U pravu ste ukoliko vas goni neodoljivi osećaj da današnji video ima neke veze sa jučerašnjim.
Matematika je čudovišna ljudska zanimacija čija je svrha globalno prepoznata tek u poslednjih desetak godina. Naime, od samih početaka, tamo negde sa Pitagorinom matematičkom sektom, matematičari se bave svojim poslom sebe radi. Njihovi rezultati nikada nisu sledili iz potreba okruženja ili nekakve neodoljive potrebe da se razume naše okruženje. Ne, matematika je bila svet za sebe, prostor koji su matematičari proširivali pre svega jer su to uspevali da učine. Ipak se ponekad desi da celo to sviranje znatevećčemu donese neku korist. Na primer:
Pa i nije ti neki primer, kažete. U ovom trenutku negde ne duva vetar, pa šta? Nije bitno gde ne duva nego gde duva.
Ma nije valjda. A šta ako ste Ričard Parker?
Sećate se, zar ne? Uzmete knjigu iz biblioteke, počnete da čitate, kad na margini stranice osam nažvrljano plavom hemijskom stoji “Okreni stranicu 392”. To i učinite, kad tamo nacrtana ona stvar, kompletirana dlakavim cojones.
Bivalo je tako. To su, kako se kaže, drugačija vremena bila – knjige deblje od 200 stranica ljudi su zaista ponekad i čitali. Poluljudi nisu – i o tome se ovde radi.
(Kad već govorimo bezobraštine, uključite titlove da biste saznali koju državu automatizovani Jućubetov prevodilac koristi umesto nedostajuće ili “nedostajuće” reči vagina).
Šta ja znam. Najlakše je optužiti ljudski rod za sistematski nedostatak inteligencije, čak i kreteni vremenom postaju razočarani svojom okruženošću idiotima. Ja imam alternativnu, premda veoma tanku teoriju: svi su ti loši komentari slični pećinskim crtežima. A kao što je poznato, pećinski crteži su produkt supstanci za modifikaciju svesnosti.
Nije, dakle problem pamet, nego droga. I da, sedenje na ladan beton.
Amerika, pa to ti je. Kod njih sve mimo sveta, pa onda bude i različito. Fudbal se kod njih igra rukom, kod nas nogom. Kod njih, nemate kud nego da prijavite porez prvog dana kad zaradite neki novac, ali zato svakog petka uveče – pravac kuglana. A tamo: deset kugli umesto devet. I onda, umesto takmičara, zateknete cirkusanta. Pazi sad.
A, šta tu ima da se priča. Narator ovog filma je moj novi heroj… 
Nemaš kud nego napred, nadajući se da će se nekako stvari složiti kako treba, a da ćeš pritom ostati čestit čovek kome ne treba maska na očima.
U sledećoj priči, vašu maštu iskušavamo bizarnom literarno-dramskom vežbom na temu “šta bi se desilo da su sarađivali Čarls Dikens i Karel Čapek“°. Pazi sad.
Misija Cassini je premašila deset godina aktivnosti oko Saturna. Spektakularna je količina informacija koju je sonda obezbedila u misiji istraživanja te planete i njenih satelita. Iako Saturnovi prstenovi nisu jedini u Sunčevom sistemu, jedini su vidljivi prostim optičkim instrumentima i neprekidno golicaju maštu svih znatiželjnika. Pred vama se nalazi zanimljiva montaža fotografija nastalih u dosadašnjem toku misije Cassini.
Reči su suvišne, što je dobro, jer ove slike ostavljaju čoveka bez teksta.
Suština pasijansa odlučno puca sebi u nogu: doprinosimo prdačini liberalnog kapitalizma u globalnoj ravni. Elem, pomažemo sprdati se sa građanstvom u trivijalnom scenariju tobožnje nameštaljke koja u sebi ima istu paradigmu kao i ona priča u kojoj baron Minhauzen sam sebe podiže iz živog blata hvatajući se za kosu na temenu. Pazi sad:
Ako je Cevka uopšte nečemu zaista značajno doprinela, a da to nije puka zabava ili lopatanje muzičkih i filmskih ostvarenja, onda je to bogata arhiva televizijskih sadržaja iz onog davnog vremena kada je vazduh bio čist, seks prljav, a televizija predstavljala koliko-toliko zdrav oblik porodične zabave. Rečju – ni blizu kao danas.
U tim starim snimcima možete zateći svašta, ama BAŠ svašta. Elem, ako ste ikada u životu zaista hteli da proverite šta je to Zappa, znate i sami da je to posao bez kraja i konca. A u tom poslu, moraćete da se suočite i sa ovim snimkom.
Razni su komentari mogući. Uveren sam da ćete se složiti sa mnom: bolje da propustimo komentare i da uživamo u… uh… muz… oh… mzzz… muzičkom kontekstu dva bicikla.