Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Kada čujete reč “trač”, obično u glavi formirate negativan predznak. A ne znate, kako biste i znali, da je to nekada bio tehnički jedini dostupni vid društvenog angažovanja koji je danas poznat pod engrpskim imenom “čat”. Sadržaji tih, jel’te, čatova nekada su bili od presudne važnosti u kreiranju društvenih veza. Ovako nekako:
Ne potcenjujte snagu trača.
Znate li koje igračke su najbolje, najlepše i najkorisnije? One koje veličaju pamet, znanje, maštovitost i ideju da se tamo negde, daleko preko brda, krije neuporedivo bolja igračka do koje je moguće doći sopstvenim trudom.
Evo, pogledaj.
Sad zamisli da se tvoje dete igra na ovaj način. Zar to ne bi bilo sjajno?
A sad razmisli o tome kako nigde više ne može da se kupi komplet “Elektropionir“.
Alfred Hičkok nije propuštao priliku da se pojavi u nekom svom filmu na nekoliko sekundi. Nikad ništa nije govorio, jer kako je sam govorio, “onda bi me to učinilo glumcem, pa bih morao da ponižavam i samog sebe kao što to već uvek činim sa glumcima”.
Evo kolekcije tih pojavljivanja.
Misliš da raspolažeš imunošću na video-klipove koji, sasvim slučajno, imaju više sadržaja između redova nego što je to čak i autor mogao da zamisli?
Misliš da je glasno pevanje pored tanke čaše loša ideja?
Misliš da je Suština pasijansa imuna na najomiljenijeg asistenta u istoriji laboratorijskih istraživanja koji odjednom oseti čudesnu u nezadrživu navalu inspiracije da parafrazira Betovenov magnum opus?
Misliš da znaš šta je to zen? E, sad ćeš saznati i zapamtiti barem dva sata.
Šta je život?
Misliš da raspolažeš imunošću na video-klipove koji nemaju sadržaja između redova?
Misliš da je Roomba loša ideja?
Misliš da je Suština pasijansa imuna na video-klipove u kojima glavnu ulogu igraju mačketine obučene u kostim ajkule?
Misliš da znaš šta je to zen? E, sad ćeš saznati i zapamtiti barem pola sata.
Šta je život?
Јућуб је постао нешто сувише лукав, и много ми свашта памти, иако му се не улагујем одавно (тј приступам му а да се не улогујем, не зна ко сам али ми зна ИП адресу). Кад сам прошли пут претраживао Луча Батистија, требало му је три недеље да престане да ми га подмеће у сваку могућу посету.
Зато сам данас мало лукавији – отворио сам укупно два линка кад сам тражио ово, па да видимо да ли ће овог пута нешто мање да ми памти.
Песма за данас је, нека ме исправи неко ко зна италијански, ја га баш и не знам (ал’ зна он мене, онако из довиђења…), отприлике “…и немој да би ми умро”. Пети Право.
О њој не знам ама баш ништа. Први пут је видим. На овом снимку изгледа очајно, права изботоксирана мумија, гледа да заради за пензију, појављује се у оваквој емисији где у позадини неки бројач врти већ трећи милион евара, дворедни текст вазда трчи дном слике, све шљашти и аплауз је тачно дозиран (реглером или тастатуром, питање је сад)… дакле, једна калаштура, таман по мери шоу бизниса, са све итанглеским (кад може енгрпски…) уметничким именом (иначе, Николета Страмбели), како је већ било у моди кад је почињала. Nastavite sa čitanjem… “Припази ту кашику…”
Samohrani otac se trudi da pruži koliko god može svom mladom sinu. Opsednut tim trudom, mali piše hvalospevni sastav o njemu. Tek posle otkriva mračnu tajnu. A onda…
Ovaj kratki film je bio prikazan u finalnoj selekciji na festivalu TropFest u Australiji 2009.
Dobro de, neke žene idu na pecanje, neki muškarci ne idu, pa dođe svejedno. Ali, šta se to ovde dešavalo?
Ovde ima materijala za debatni klub.
Do sada smo ovo viđali samo na crtežima: najzad je u prirodnom habitatu snimljena živa ribetina iz dubokog mora koja ima svetiljku na čelu.
Ovo “ribetina” je samo uslovna kategorija, jer ova riba udičarka je velika tek oko 9 cm.
Ovaj video zapis se može smatrati revolucionarnim. Koliko malo znamo o životu u moru, pokazuje i procena okeanologa (koju sad ne mogu da nađem online, grrrr!) da ne poznajemo više od 10% morske faune – ako i toliko.
Kamere GoPro Hero su dobro poznate. Ovo maleno čudo tehnike, osim što daje odlične performanse sa minimalnim podešavanjima, napravilo je revoluciju u snimanju “sa lica mesta” tokom upražnjavanja ekstremnih sportova, jer glavni atribut tog malog sokoćala je fantastična izdržljivost. Setićete se, možda, priče o onoj GoPro kameri koja je ispala iz aviona sa padobrancima u svinjac, pa ju je gazdarica svinjca našla posle par meseci u dubokom glibu, gde je snimak preživeo…
Ali, može li GoPro kamera da izdrži – vevericu? Pazi sad:
A šta reći? 
Ovo izgleda kao da je veverica htela da se selvači selfači na grani, pa joj je kamera tek onda ispala.