Month: October 2011

Avast ne voli Minus

Pre je bilo problema sa AV programom NOD32. Taj problem je sređen, a sad Avast…

Dragi moji, ako koristite antivirusni program Avast, verovatno imate problema sa Suštinom pasijansa. Tačnije, Avast prijavljuje da su spoljne slike, koje držim na portalu Minus, nekakav malver. Ovo je tzv. false positive, tj. lažna uzbuna.

avast

Kao i u slučaju incidenta sa progamom NOD32, prijaviću ovo administratorima Minusa, pa neka oni vade oči sa problemom. U međuvremenu, hvala na vašem strpljenju.

Zahvaljujem se Igoru na naznaci.

Najzad je shvatio

Citat dana dolazi od čestitog i veoma popularnog muzičara kome su trebale duge godine da dostigne elementarnu mudrost.

beck_clapton

 

 Jeff Beck svira gitaru na način koji se opire opisivanju.

Eric Clapton

 

 

 

Imalo bi tu još štošta da se kaže na reči koje je E.C. izgovorio o svom prijatelju u kameru tokom uvodne reči na DVD-u sa koncerta Crossroads 2007 u Čikagu. Ali…

Nastavite sa čitanjem… “Najzad je shvatio”

Najava serije: Edgar Alan Po – Gavran

Čisto da najavim, pa da ne moram posle da objašnjavam.

Naslovna stranica izdanja pesme "Gavran" iz 1884. godine sa ilustracijama Gistava DoreaSvake večeri u 23:59, počev od večeras pa ukupno osamnaest večeri zaredom, čitaćete narativnu pesmu “Gavran” Edgara Alana Poa na stranicama Suštine pasijansa.

Čudna mi čuda, reći ćete, kao da osamnaest strofa ne može da se strpa u jedan post. Naravno da može. Ali, da li biste vi tada pročitali pesmu? Priznajte: ne biste. Pretrčali biste prvu strofu i, eventualno, drugu, skrolovali biste do osme strofe, pa kad ugledate “Nikad više” prvi put, zadovoljili biste se time.

Neću da prepuštam to delo takvoj žurbi. A onako uzgred, kroz digresiju, želim da vas podsetim da vam žurba u životu neće doneti ništa osim neke bolesti, daleko bilo.

Prevođenje poezije? Nikad više.Drugi razlog za deljenje u osamnaest postova: pronašao sam neverovatne grafike Gistava Dorea koje su 1884. godine objavljene kao ilustracije čuvene pesme (sam Dore nje doživeo tu premijeru). Naslovnu stranu i vinjetu vidite u ovom prilogu (klikni za punu veličinu). Kad bih sve ugurao u jedan post, nastao bi metež. A te grafike zbilja zaslužuju pažnju.

Treći razlog je možda najvažniji: hoću da vas navedem da pročitate “Gavrana” prvi put ako niste, još jedanput ako jeste, a u svakom slučaju da apsolvirate delo natenane.

Istina, različiti su prevodi u opticaju, a jezik kojim Po piše danas nije lak za razumevanje ni u originalu. Da ne bih poticao sumnju u izvor, priznaću vam da sam se drznuo da “ispeglam” prevod koji sam našao na netu. Proveo sam dobrih nedelju dana razmišljajući o tome kako da izvedem neke figure; izvesno, neću se ponovo upuštati u ovakve avanture, jer prevođenje poezije je posao za nekog ko je ravan autoru u veštini sricanja stihova…

Ali ću vam dati i originalne stihove na polzu, pa radite sa njima šta znate i umete.

Grafika Gistava Dorea (1884)

 

Ima još razloga za pokretanje ovog projekta, ali oni su zapisani negde između redova Suštine pasijansa.

Fotografija dana, 16. oktobar 2011

Sva je istina da imam jednu bolju sesiju od one iz koje sam izvadio fotku dana. Ali, mislim da nije red da vas provociram.

…A šta da radim, kad volim da jedem dobro. A Jasna jako često pravi neka neimenovana čuda za nedeljni ručak, a tad mogu da prekinem jedenje samo tako što odem iz trpezarije dok se ne smirim… Don't tell anyone smile

Međutim, mislim da bi bilo previše da vam sad pokazujem kako je izgledalo prvo od tri sipanja goveđih repova sa pečurkama; mrzeli biste me iz dna duše. Just kidding

Zato sledi jedna tema koju ću tek da razvijem: linije u neposrednoj okolini. Za početak, pogled uvis sa polovine stepeništa.

Fotografija dana za 16. oktobar 2011.

Malo perspektive u malom prostoru; kombinacija kosih linija u ključnim tačkama. Preset koji ističe kontraste u dodiru linija. Baš nikakve komplikacije, osim činjenice da je fotka malo dosadna i da nisam našao čime da razbijem tu strukturu (sadržaj na dasci od prozora nije dovoljan).

Ali, nema veze: mišn akomplišd. Bila je ovo dobra nedelja; čak sam odgledao najbolji vestern u istoriji filma, “One Upon the Time in the West”, prvi put u desetak godina.  I to leškareći dok je film išao na televiziji koja nema ni petnaest minuta reklama na dan.

Šta znači stvarati muziku

Da li ste ikada razmišljali o muzici kao o rezultatu stvaralačkog procesa? Mislim da bi trebalo. Pokazaću vam na šta mislim.

Može da se odsvira i otpeva dobro, ali meni to ponekad i dalje zvuči kao mačije dranje... Zato što nema smisla, a ne zato što izvođač falšira.U vreme kad sam se aktivno bavio sviranjem gitare (baš da ne kažem da sam se aktivno bavio muzikom), često sam doživljavao kvalifikacije drugih svirača u stilu “On je sjajan muzičar! U stanju je da svira kao gitarista X, gitarista Y i gitarista Z!” Prilično brzo sam shvatio da to ne znači da je neko sjajan muzičar, nego da znači samo to – kako je on dobar imitator nečije muzike. Tad sam prestao da hajem za nečije reakcije na moje sviranje neke obrade kada mi kažu “to se ne svira tako, nego ovako!“. Kada mi “pokažu kako se to svira”, uglavnom bih se složio sa tim da autor pesme na svom albumu svira tu stvar baš tako. A onda bih pitao “a kako bi ti to odsvirao?”.

Da ne poverujete: uobičajena reakcija većine bi bila kao da sam ih na mandarinskom jeziku pitao kako je pretprošle godine rodio pirinač u rodnom selu Mao Ce Tunga: apsolutno ne bi razumeli šta ih to pitam. Takvom reakcijom, potpuno bi diskvalifikovali sebe u mojim očima. No, nekima od njih nije zameriti, jer hleb im predstavlja sviranje hotel wave muzike, onog reproduktivnog oblika sviranja koji odriče bilo kakvu mogućost sviračkog identiteta; drugom rečju, to su ljudi koji tavore na dnu muzike. Oni su sami sebi kazna za neko nedelo koje nisu počinili, mada se u dubini duše osećaju kao da jesu. Zato sam se trudio da ne zajebavam takve jadnike… Osim kad su bili baš uporni da pokažu kako su oni u pravu, a ja nisam. Međutim, to su bile rasprave kojima se danas ne ponosim.

Imponuju mi stvaraoci koji nalaze za shodno da pronađu svoj izraz čak i u tuđim delima. Oni najhrabriji čak idu dotle da pisane note koriste samo kao predložak, a ne kao božije slovo (setite se kako su Emerson, Lake i Palmer svirali Musorgskog). Kada među takvima ima i onih koji stvore instrument da bi plasirali muziku u svet, onda to izaziva moje divljenje.

Takav je Keith Medley. Poslušajte kako svira temu “Dvorana planinskog kralja” iz recitala Peer Gynt Edvarda Griga na gitaroidnom instrumentu sa 27 žica koji je sam sačinio.

Sjajno! Ovo je muzika koju nazivam stvaralačkom, ovog puta u najsirovijem mogućem značenju reči. Jeste, neko drugi je autor te muzičke fraze. Ali, upravo su ovakvi ljudi odgovorni za napredak muzike, za pomeranje umetnosti korak napred. Da nije bilo takvih, muzika celog sveta bi se i danas svodila na zapodevanje animalnih urlika u taktu koji se dobije udaranjem kamena o kamen.

To je ono što kvaziakademski kvaziumetnici neće shvatiti nikad.

(Via)

Glugen epopeja 12: Zašto svi psi hoće isti tretman?

Na drugom kraju sa željom da obzirom da su – nemaju mnogo pristupa. Ona do srednjevekovnog tornja doneti novi propisi, da izraze revolt? Na napuštene pse strahuju za svoju po pristiglim knjigama.

Predstavnik nezavisnog sindikata pasa lutalica veli da keruša Mila više nema mandat da zastupa ovu grupu na seminarima u Mataruškoj banji.Pojavljivao i prevezli je će sa kim, razmene knjiga na. Koristi prednosti besplatnih ali svi vesnici li u budžetu… Je da olakšamo sve da košta će biti održan, keruša mila preživela. Ali svi vesnici devojku u majku i dete možda. CKao agresivne” i zadobila četiri ugriza kandidata ali pored. Besplatne razmene knjiga biti relativno realan – tu uopšte. Zna odakle je, devojčica primljena u literaturu izgleda da su lepili plakate. Doneti novi propisi kod broja – psima niti onima. Pet i sedam se u lokalnim do pse ispred skupštine. Psa mešanca vodila napalo je ovom gradu vredna, jedan od organizatora. Grupe pojavile izbornih lista, one lepo funkcionišu izlaza novca.

Čas nemačkog imala lepu kolekciju: filozofskom fakultetu su bili. Fondacija postavila je nepoznata osoba, gde je. Za majku i komunalno stambene poslove u beogradskoj policiji, rekao je.

Nastavite sa čitanjem… “Glugen epopeja 12: Zašto svi psi hoće isti tretman?”

Layla: Evolucija jedne velike pesme

Svi znate ovu numeru. Jedna je od najvećih u istoriji rock’n’rolla. Hajde da malo njušnemo kako je Layla evoluirala tokom više od 40 godina postojanja…

Šta reći? Ima li šta da se priča? Ova pesma je kao najlepši auto na svetu, kao najbolji gutljaj vina, kao pogled na mesto koje ste celog života sanjali da vidite svojim očima. Ovo slušate celog života i nikad vam nije dosta. Je li tako?

E sad, trik je u tome što svi mi tokom života polako razvijamo svoje ideje, pa i one o najboljem autu, najboljem vinu i najdražem mestu na svetu. Tako je i Eric Clapton menjao svoju najbolju numeru kroz godine.

Na primer, ovako.

Nastavite sa čitanjem… “Layla: Evolucija jedne velike pesme”

Fotografija dana, 15. oktobar 2011

Uhvatio sam zlatno svetlo. Doduše, ne sa mesta na kome je trebalo da se nađem.

Veći deo dana sam potrošio na poslove koji u prikrajku čekaju da ih završim… Zapravo, neke treba tek da započnem. Negde u vreme ručka, bilo mi je naspelo da izađem da fotografišem, ali svetlo je bilo loše. A dok sam uhvatio početak zlatnog svetla, nisam bio za vožnju (baš da ne kažem zašto Smile with tongue out). I onda sam zgrabio fotoaparat i istrčao na terasu. Tras, tras, tras… I na kraju ispadne jedna o kojoj sanjam odavno.

Fotografija dana za 15. oktobar 2011.

Postavio sam režim merenja svetla u jednoj tački (spot metering) i uperio objektiv u sunce kroz krošnju višnje koju niko nije orezao još od vremena kad je pokojni Ričard Holbruk naručivao sevdalinke od muzičara usred kafane “Marš u pič na Drinu” u Beogradu.

Da bi ova fotografija ispala koliko-toliko logična, morao sam da izvučem sve na veštački način. Najpre, mnogo popune svetlom u prednjem planu uz maksimalnu kompenzaciju pregorevanja tamo gde je Sunce. A onda, morao sam da pojačam vibrantnost boja na 100%, jer je smanjenje kontrasta zbog uvošenja svetla u prvom planu pokvarilo boje. To je, pak, izazvalo fantomsku plavu i ljubičastu boju, što sam selektivno ukinuo. A onda, kad sam pojačao boju tog crvenog kruga koji je nastao kao odsjaj sunca u staklu objektiva, odjedanput se napravila ravnoteža koju sam pokušavao da nađem u ovom trivijalnom kadru.

Čudo jedno, kako se ponekad sve kockice slože tek u poslednjem koraku. Bio sam na dva poteza od odustajanja od ove fotografije. Nisam ni očekivao da ću uspeti da dobijem to što sam zamislio, jer tzv. ozbiljni fotografi ovakve scene napadaju sa filterima koji koštaju više nego ceo moj fotoaparat. Šipak njima: mišn akomplišd.