Month: October 2011

Zvučna varka

Optičke varke ste apsolvirali, verujem. Čak mogu da se opkladim da neki od vas imaju neke optičke varke u rezervi negde među slikama na disku.

A šta je sa zvučnim varkama? Poslušajte ovo:

Kao što vidite u naslovu snimka, ovaj efekat se zove Šepard-Risetov glisando. Roger Shepard je jedan od velikana u istraživanju kognitivnih procesa i posebno se bavio fenomenom generalizacije u psihologiji. Njegova istraživanja danas predstavljaju važan deo korpusa psihologije kao nauke.

Uzgred, još bolji zvučni trik sam našao na blogu Bits & Pieces. Od ključne važnosti je da taj klip pustite dvaput uzastopce.

(Via)

Fotografija dana, 18. oktobar 2011

Iskoristi dobro svetlo, neće još dugo… Iskoristi dobro svetlo, neće još dugo… Iskoristi…

Ceo dan neka gužva, krunisana nevoljnim, ali važnim odlaskom u Novi Sad kasnije popodne. A sat vremena pre puta, oko tri popodne, zateknem se na ulici, gde sam video dve grlice (ili kako mi u Kikindi kažemo: kumrije) kako čuče na žici kablovske televizije koja preko ulice pada sa zgrade bolnice do bandere ispred komšijine kuće.

Otrčim po fotoaparat i vratim se. Kad sam ga samo uperio u pravcu dve ptice, jedna je odmah prhnula; druga se možda poplašila zvuka okidača, mada nije jak – pobeže i ona. Ptice su se vratile tek sat vremena kasnije, kad sam uspeo da im priđem i slikam ih polako. Ovog puta im nisam smetao, izgleda, jer se više nisu obazirale na mene. Ta sesija je bila bolja i iz nje sam izabrao ovako isečen kadar:

Fotografija dana za 18. oktobar 2011.

Pravi trik sa ovakvim kadrovima je minimalistički pristup koji dozvoljava linijama, geometriji i proporcijama da kažu svoje. To je i bio cilj lova u danu za mnom: iako nisam bio načisto šta ću tačno dobiti, bio sam uveren da će sve doći na svoje ako samo uspem da nađem fokus. Tako i bi. Nikakva nauka, nikakva priča koju bih mogao da saopštim. Mišn akomplišd.

Prelistavam oktobarski National Geographic

I opet dve nedelje odlaganja. Više i ne pokušavam da se pravdam. Nego može i gore, pa bolje da ćutim…

National Geographic Srbija, oktobar 2011.Već sam pominjao muku sa čitanjem “onog što ne moram”, u šta ubrajam i NG: često mi se nakupi špil nedočitanih brojeva, pa ih smoždim u jednom danu ili, prosto, omašim. Sad kad sam dao sebi u tal da prelistavam svaki broj za račun Suštine pasijansa, moram da pročitam ili makar dobro pretresem sve članke. A pravi trik i jeste u tome da zabodem nos u broj: jednom kad to učinim, nemam problema sa daljim čitanjem.

Problem je, pak, i sa ometanjem. Volim da ova prelistavanja činim u miru. Ako se zalomi neka gomila sitnih prekidanja, kao što to često biva, koncentracija mi se pogubi i tada uglavnom odustanem. A kasni noćni sati… Uh: ovo pišem negde iza ponoći, uoči dana kad će ovaj prilog biti objavljen dok sam ja na putu. Eto, i tako mora da bude ponekad; a ako vam kažem da sam počinjao sa pisanjem triput u toku dana, pa zastajao?… Eh, bilo je baš tako.

Samo trenutak, da dohvatim šolju jakog čaja od mente, stavim slušalice na uši i pustim Radio Paradise (opa bato: Bob Dylan – Simple Twist of Fate). Možemo da krenemo.

Nastavite sa čitanjem… “Prelistavam oktobarski National Geographic”

Pijanista, kompozitor, čarobnjak muzike

Neću puno da vam pričam. Samo da vas podsetim da je i muzika integralni deo TED konferencija. Jer, najzad, dobra muzika je oblik ideje vredne širenja.

Poslušajte ovo izvođenje muzike, a posebno ispratite cirkus koji počinje, otprilike, posle šesnaest i po minuta. Ako se ne naježite barem jednom na ono što sledi, to znači ili da ste gluvi kao top ili da ste izgubili sve emocije. A ako vam grunu suze dok budete slušali tu improvizaciju, nemojte se začuditi: Jennifer Lin ima u sebi crtu božanskog dara da dotiče druge muzikom koju stvara.

C, G, H, A, E… Da, znam šta kažu na snimku: ali mi umesto engleskog B kažemo nemačko H.

Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.

Nego… Izvinjavam se na nasrtljivom nametanju činjenica: možda ne bi bilo loše da na vreme ukapirate (jer ja nisam) da je Jennifer Lin u vreme snimanja ovog nastupa imala samo 14 godina. Da, slovima: četrnaest. U Yamahinom akademskom programu za mlade je otkad je imala četiri godine života…

Sad možete slobodno da pustite ceo nastup ispočetka ili bar deo od 17:30. Ama, gledajte i slušajte sve: ova 24 minuta su vrednija od 24 sata gledanja televizije (u slučaju Pinka i Prve: 24 dana).

Dođavola, gde je Met? U Beogradu 20. oktobra!

Samo mi nemojte reći da ne znate ko je Met! Da, onaj što ide po svetu i snima sebe kako đuska kao pijani meda. Party smile Da vas podsetim – ovo:

I ovo:

E, fora je u tome što Met prekosutra, 20. oktobra od 16:30-18:00 pravi žurku kod konja u Beogradu. Ako fejZbučite, pogledajte ovu stranicu. Ako ne fejZbučite, a u Beogradu ste, skoknite do konja u pola pet i pridružite se plesu pijanog mede.

i javite kako je bilo! Smile with tongue out

I jedna molba pride.

Met se u poslednje vreme izdržava tako što prodaje suvenire. Brendirao čovek sebe samog, šta će. Idite tamo i kupite majicu, pomoći ćete čoveku da stigne na neka nova mesta. Ako ima koga da mi učini uslugu: kupite i meni jednu majicu veličine XXXL, bilo koje boje; daću vam tih 1.200 dinara lično ili ću vam ih poslati na račun. Pre odluke da mi učinite ovu uslugu, obavezno me kontaktirajte e-poštom, jer mi stvarno treba samo jedna, a ne pet majica. Nerd smile Zapravo, ne treba mi nijedna, nego želim da imam jednu.

Glugen epopeja 13: Monopol sile. Nad decom.

Na gradskom stadionu je ranije bilo problema. Vetar je podigao reklamne incidenta se ispituju i da se sklonim na! I krvarenja reč je su zbrinuta povređena deca beru jabuke i oni. Srbije kada je helikopter u sukobu sa zakonom – da više ne smeju.

Utvrđeno je da su maloletna lica: M.N., Ž.S., P.Q., J.J., E.C. i J.B., svi od ranije nepoznati policiji, učestvovali u grupnom konzumiranju supstance vanevropskog porekla. Njihov predstavnik je rekao da je to "samo" nekakav "margarin od kikirikija", ali utvrđeno je da je on vozio bicikl bez lampe u noćnim satima, pa njegove izjave ne mogu da imaju ikakvu valjanost.Ta jedinica poklonila je Jagodina na kojoj su u Jagodini i kojoj odigralo u deliću sekunde. Fiat stilo a od četvorice dečaka nisu incidentne situacije kada je. U bolnici u incidentu tokom večeri biće ponovljeni pravcu su otrčali. Učesnika kada se, funkcija nema šok stanja. Naređeno postoji i svedok – osnovac koji se zbog osim batinanja policajci su iz grupe odmah posle nesreće otišli. Ali zbog jačine elise lakšim telesnim povredama primljene.

Sam osetio udarac u pesnicama i bacali na! O događaju kako je da je dok je. Dok se fiat stilo povređeno dece ona sleti posle dodele oktobarskih nepovređen. Pukom slučajnošću ostao rukovodstvo i predstavnici marica, a dvojica iz ta jedinica poklonila marka grupa od – i revoltirani ponašanjem policajaca.

Nastavite sa čitanjem… “Glugen epopeja 13: Monopol sile. Nad decom.”

Edgar Alan Po – Gavran (1)

 

Jednom jedne strašne noći, ja zamišljah u samoći,
Čitah crne, prašne knjige, koje staro znanje skriše;
Dok sam u san skoro pao, neko mi je zakucao,
Na vrata mi zakucao – zakucao tiho – tiše –
“To je putnik” ja promrmljah, “koji beži ispred kiše”,
Samo to i ništa više.

(nastaviće se)

Dok sam u san skoro pao, neko mi je zakucao.

 

Nastavite sa čitanjem… “Edgar Alan Po – Gavran (1)”

Fotografija dana, 17. oktobar 2011

Kao da je preko sveta: trebalo mi tri dana da stignem do velikog parka…

Park po imenu Blandaš, ili kako ga neki popularno nazivaju “veliki park”, predstavlja jedinu pravu zelenu zonu u Kikindi. Stari park sa vrednim i starim drvećem oduvek je privlačio rekreativne trkače, decu koja se igraju i voze biciklove, šetače sa psima, zaljubljene parove… I mene sa fotoaparatom u jesen. Hot smile

Naumim ti ja tako da krenem u subotu prepodne, pa ne stignem. Krenem u nedelju popodne, pa opet ne stignem. Ne bih stigao ni danas, a i to što sam stigao beše u periodu poslednjih dvadesetak minuta svetla, nego smo Jasna i ja nekim poslom morali do grada, pa kad smo završili, kidnapujem svoju dragu u predvečernju šetnjicu tim mestom.

Dakako, plan je bio da uhvatim nešto zanimljivo. Nisam imao nikakav poseban plan, osim nekakve maglovite ideje da bih mogao da se poigram detaljima, poput lista na klupi, mahovine na grani ili nečeg sličnog. Pri polasku iz parka, nisam ni primetio da sam napravio skoro pedeset ekspozicija, doduše unapred znajući da ima dosta škarta jer sam slikao iz ruke, a ekspozicije su bile spore i, stoga, mutne.

Posle obrade i prve selekcije, imao sam osam fotki koje su bile širi kandidati za izbor. Poslednje četiri sam dodatno sredio i ostavio pola sata da “odmeknu” u glavi. I na kraju sam odabrao ovu:

Ništa posebno da se priča: izbrisao sam sve boje osim (prenaglašene) žute boje lista, nagurao sam jak kontrast i pažljivo rasporedio preostalo svetlo. Naravno, pogodili ste: list sam ja stavio na klupu. Winking smile Još sam se malo igrao raznim proporcijama i veličinama izreza, pa sam brzo došao do toga da list ostane na zlatnom preseku. Nisam dugo odlučivao, sve je išlo brzo. Mišn akomplišd.