Šta reći? Kakvu posluku porati?
Važno da se on dočepao mikrofona da se vidi i kamere da se čuje, da sluš… mikrofon da kaž…, kamera da čuje, ovaaaj… Sredićete vi ovaj pasus u montaži, dobro?… Eto. Baš to.
Month: January 2012
Fotografija dana, 3. januar 2012
Još malo, samo malo do novog zaleta… Prilika za backup.
Kao što se iz očigledne (ne)aktivnosti na blogu primeti, novogodišnje dane koristim da se malo odmorim i presaberem. Za računarom sedim minimalno, koliko da proverim privatnu poštu i da okrznem pogledom neka zanimljiva mesta za čitanje. Fotka dana je uobičajeni dnevni dril, a ovih dana to biram tako što pratim ono malo aktivnosti kojima se bavim.
Pa, ako ne radim, to baš i ne znači da sam totalno lenj. Juče i danas sam izveo malo opsežniju akciju godišnjeg backupa – sjurim sve bitno na paket DVD-ova, pa njih pohranim negde malo dalje. Sad, moram priznati da sam bio suviše lenj da primetim kako mi se zaliha medija stanjila – fali mi petnaestak DVD-ova da završim posao; pa ništa, kupiću ih sutra…
DVD-ovi su uvek zanimljiva tema za slikanje. Posle one davne apstrakcije, sve sam se kanio da se vratim temi, ali nikako da se uluči prilika – do večeras… Nije bilo teško: stavio sam špulu sa medijima ispred žutog senila od svetla na mom stolu. Evo rezultata:
Obrada apsolutno minorna – pažljivije čišćenje boje promenom balansa belog i izrez na kvadrat, i to je to.
Tek kad sam obrađivao fotku, uočio sam kako su izkrzane ivice medija, Iz tog razloga, već duže vreme praktikujem da disk napunim tek 4.200-4.300 MB, namerno se odričući malo prostora u ime veće pouzdanosti (DVD-ovi se prže i čitaju od sredine ka ivici). Pritom, samim medijima ne predviđam predug rok trajanja, tako da ne dovodim sebe u nezgodnu situaciju. Realni backup je trostruki: ponekad DVD-ovi, svakodnevno eksterni diskovi, au poslednje vreme, relativno često i online skladišta za dokumente.
Samo još da završim prženje tokom sutrašnjeg dana, pa gotovo. A što se fotke tiče: mišn akomplišd. 
Traktor jazz
Nikad ne znate gde, kad i kako ćete naći idealni ritam i tempo. Ova ekipa je našla groove u zvuku rada traktora…
Šta biste dali da imate ovako stabilnog ritmadžiju? No, spremite osam litara goriva na sat, pa opal’.
Fotografija dana, 2. januar 2012
Rekoh da će biti eksterijer. Zamalo.
Prošetali smo po besprekornom vremenu. Nemojte da vam pričam i objašnjavam zašto nisam potezao aparat često, mada je bilo prilike za tim. Prosto, bude onih dana kad nemate kud nego da se prilagodite trenutnom raspoloženju. Fotka formalno jeste eksterijer, ali kadar je snimljen iznutra, kroz izglog lokalne picerije. Evo ovako:
I da ne pričam zašto ova fotka ne ispunjava odredbe nekakvih stranaca da ovde živimo u slobodnoj volji, ali i bez upliva u bilo šta. Mišn not akomplišd, ali to ću već ispraviti.
Nekako.
Kako bi Evropa trebalo da izgleda
Nisam ja: sve je to smislio časopis The Economist, pa pitajte njih.
A kako se petlja tamo i ovamo, moglo bi da se zalomi, pa da proces otpočne već u godini Usuda.
Fotografija dana, 1. januar 2012
A kakva bi to novogodišnja atmosfera bila kad ne bi stomak od silne hrane zaboleo…
Moram da priznam, još sam dobar kakav inače znam da budem. Jasna je napravila milion kolača, ne znaš koji je ukusniji. Moja dežurna demagogija glasi da mi nje stalo do kolača, pa se pravim blesav. A s obzirom na to da je ovo vreme u kome se upražnjavaju sportske aktivnosti “trč-sedi-trč-lezi”, to mi je čak bilo mrsko da napravim neko bolje osvetljenje za jedinu zamisao do koje sam mogao da doprem… Evo, pa kako bilo:
I što ono kažu na televiziji: srećna Nova. No mišn, noting akomplišd, a dvaput ništa je ništa, matematika je jasna crva nije ni bilo… Ummm, ovaj… Dakle, mišn akomplišd. 
Nema druge nego da napravim plan za sutra. I evo: mišn za sutra je da načinim fotku u eksterijeru. 
Konju top
He, šašavi su ti Rusi.
Ima taj neki ruski šahista, stari, bre, neki, ono pre Karpova i Kasparova. Ne znam neki Mihail Botvini ili Huan Antonio Kapablanka ili tako neki. I sad fora je što je taj Botvolini posle onog sveckog rata putov’o železnicom preko Sibira, gde li. I sedi sad tako u kupeu sa nekim drugim Rusom. E, ali fora je što se oni ne znaju. Mis’im, ovaj lik ne zna da je ovaj drugi Butovini, ono najbolji ruski šahista i to. E, i sad se tu oni kao smorili, svako za sebe već pročit’o po jednu Anu Karenjinu, to ti je od onog Tolstojevskog i više ne znaju šta će. Smorili se k’o krtice u saksiji. I fora sad ovaj lik predloži da odigraju partiju šaha, on kao ono ima kod sebe tablu i figure. A ovaj Buvolini prihvati, šta će, ionako se smorio. Poređa ovaj lik figure, a Bovulini skloni sa table jednog svog topa. I sad fora lik se naljuti u stilu kakav je to način, tamo-‘vamo, kako vas nije sramota, dajete mi topa fore, a ne znate kako ja igram, čak me i ne poznajete. A Bovini ga iskulira sa “Brate, sve kojima ne mogu da dam topa fore ja lično poznajem!”.
Utovar nedeljom, 1. januar
I tako, dok iz Beča gude Štrausove note, Suština pasijansa se budi u novoj godini, doduše u aftamackom režimu. Ja ću da se izležavam ceo dan.
I? Kako je prošla žurka? Onaj DJ Didžej Bidžej nije došao, pa sam morao da angažujem nekog starkelju da mi didžejiše; ali tako ti je to kad krpiš rezerve u poslednji čas.
Dakle, opet obrnusmo cajger… Prolazi mi sve brže. Ebaga, tako to ide s godinama, valjda.
Računam, valjda neće biti problem da ove godine utovarim pedesetak gomila u slavu gluposti. U to ime, bilo bi najbolje da vam u nastupajućoj godini ne poželim ništa. Šta god pomenem, izmetnuće se na zlo – izvesno, ne mojom krivicom.
– * –
Šta sam ono hteo…. A, da!
E, pa da vam sve po spisku, svima redom!
Života, zdravlja. veselja i pameti! Dobrih iskušenja i vrednih pobeda! Mira u duši! Spokoja u porodici! Zanimljivog i dobro plaćenog posla! Vrednih saznanja! Igračaka koje već sanjate! Mesta koja još niste svojim očima videli! Ljudi vrednih susreta! Muzike vredne ponovnog slušanja! Pogleda vrednih pamćenja!
A sad, razlaz: svi na svoje radne zadatke!
Idu dani
Aj pa da krenemo u duhu optimizma! Ipak je ovo godina Usuda.
Tri, četr:
Veselo, veselo!
Četvrt veka +1
Na današnji dan, u ovaj sat, pre 26 godina, iliti 1. januara 1986. godine u pet ujutru, Grba je prvi put poljubio ženu svog života.
Obećao sam Jasni da ću ostati pored nje 119 godina, tačnije do 1. januara 2105. Odužilo se, ali planiram da izdržim bar toliko.
Boktemazo, pomislio sam, pa mi nemamo svoju pesmu. A znate li zašto? Prosto, zato što je sva muzika naša.
Za tebe, darling: Mavis Staples, u izdanju koje najviše voliš!